Ukupna masa nekog hraniva, koja se utvrđuje merenjem na vagi, naziva se vazdušno suva masa. Deo te mase predstavlja vodu ili vlagu, a deo suvu materiju. Sadržaj vlage, odnosno suve materije, utvrđuje se sušenjem hraniva.
Primer 1. Masa uzorka stočne hrane pre sušenja je 11 grama, a posle sušenja 10 grama. Koliki je sadžaj vlage, odnosno suve materije, u uzorku ?
Sadržaj vlage u uzorku, % = [(Masa uzorka pre sušenja, g - Masa uzorka posle sušenja, g) / Masa uzorka pre sušenja, g] x 100
Sadržaj vlage u uzorku, % = ((11-10)/11) x 100 = 9,09
Sagorevanjem suve materije organska materija (OM) oksidiše i prelazi u gasovito stanje a zaostaju mineralne materije ili pepeo (Pe).
Primer 2. U uzorku zrna kukuruza utvrđen je sadržaj od 87,23% suve materije (SM) i 3,72% pepela (Pe), Koliki je sadržaj organske materije (OM) u hranivu ?
OM, % = SM - Pe = 87,23 – 3,72 = 83,51
Sadržaj proteina određuje se preko sadržaja azota, koji se utvrđuje metodom po Kjeldalu. Kako je prosečan sadržaj azota u proteinima 16%, množenjem sadržaja azota sa faktorom 6,25 (100 : 16 = 6,25) dolazi se do podatka o sadržaju sirovih proteina u hranivu.
Primer 3. U uzorku sena lucerke, metodom po Kjeldalu je utvrđen sadržaj azota od 2,76%. Koliki je sadržaj sirovih proteina (SP) ?
2,76 x 6,25 = 17,25%
Pored proteina (SP) i pepela (Pe) kao sastojci suve materije hraniva, adekvatnim laboratorijskim metodama utvrđuju se i sadržaj masti (SMa) i celuloze (SC). Preostali deo suve materije je organskog porekla, i odnosi se pre svega na skrob i niže ugljene hidrate, koji se nazivaju bezazotne ekstraktivne materije (BEM).
Primer 4. U uzorku zrna kukuruza utvrđen je sadržaj od 89,18% suve materije (SM), 1,56% pepela (Pe), 8,89% sirovih proteina (SP), 3,99% sirove masti (SMa) i sadržaj sirove celuloze od 2,63% (SCe). Koliki je sadržaj bezazotnih ekstraktivnih materija (BEM) u hranivu ?
BEM = SM – Pe – SP – SMa – SCe = 89,18 – 1,56 – 8,89 – 3,99 – 2,63 = 72,11%
Ovaj metod određivanja svarljivosti određene hranljive materije u osnovi je utvrđivanje koncentracije te materije u hrani i fecesu.
Primer 5. U toku perioda istraživanja u trajanju od 10 dana, konj je prosečno konzumirao isključivo livadsko seno u prosečnoj količini od 15 kg/dan. U senu je prosečan sadržaj suve materije iznosio 89%. U istom periodu prosečan dnevni obim fecesa kod istog ovna bio je 10,4 kg, sa sadržajem suve materije od 49%. Koliki je koeficijent svarljivosti suve materije u livadskom senu ?
Primer 6. Svinja je dnevno konzumirala smešu koncentrata sa 91% suve materije u količini od 2,1 kg/dan. Sadržaj sirovih proteina u suvoj materiji smeše je bio 15%. Ako je dnevni obim ekskrecije fecesa bio 0,59 kg, sadržaj suve materije u fecesu od 66,76% i sadržaj proteina u suvoj materiji fecesa 17,4%, kolika je svarljivost suve materije i proteina (koeficijenti svarljivosti) ?
Zasniva se na utvrđivanju razlike u koncentraciji digestivno inertnih materija tj. nesvarljivih endogenih ili egzogenih materija u hranivu i fecesu.
To je utvrđivanje razlike u koncentraciji lignina, kao prirodno prisutne nesvarljive materije, u hranivu i fecesu.
Primer 7. U cilju ispitivanja svarljivosti lucerkinog sena hemijskom analizom je utvrđen sadržaj lignina od 8,1% u suvoj materiji. U fecesu konja koji je konzumirao ovo seno, utvrđen je sadržaj lignina od 13,48% u suvoj materiji. Kolika je svarljivost suve materije sena ?
Svarljivost suve materije, % = 100 – (Koncentracija lignina u suvoj materiji hraniva / Koncentracija lignina u suvoj materiji fecesa) x 100 = 100 – (8,1/13,48) x 100 = 39,91
Ovaj metod podrazumeva dodavanje nesvarljivih materija hranivu tzv. markeri, u poznatoj koncentraciji, i potom utvrđivanje njihove koncentracije u feces. Kao markeri se obično koriste hrom oksid i titanijum dioksid.
Primer 8. U cilju ispitivanja svarljivosti smeše koncentrata u sastav iste je uključen marker (hrom oksid) u koncentraciji od 0,95% u suvoj materiji. U fecesu krmače koja je konzumirala ovu smešu koncentrata utvrđen je sadržaj markera od 4,95% u suvoj materiji. Kolika je svarljivost suve materije smeše koncentrata ?
Svarljivost suve materije, % = 100 – (Koncentracija markera u suvoj materiji hraniva / Koncentracija markera u suvoj materiji fecesa) x 100 = 100 – (0,95/4,95) x 100 = 80,81
Razilka između količine azota koja se unese u organizam, i iz njega se izluči naziva se bilans azota. Ta količina zaostaje u organizmu pa se zato naziva još i retencija azota. Na ovaj način procenjuje se količina proteina koja zaostaje u organizmu. Uz taj podatak, uvažavajući činjenicu da je prosečan sadržaj proteina u mesu 23%, može se proceniti proteinski prirast.
Primer 9. Tovna svinja konzumira smešu koncentrata sa 14% proteina u količini od 2,1 kg/dan. Ako je dnevni obim ekskrecije azota putem fecesa 9,6 grama i 27,5 grama putem urina, kolika je dnevna retencija azota ?
Ukupna energija nekog hraniva (GE) ili bruto energija (BE) je ona koja može da se oslobodi kao toplota kada se njegova organska materija u celosti oksidiše do ugljen dioksida i vode. Ona se meri pomoću "kalorimetrijske (Betrheltove) bombe" gde se hranivo spaljuje u čistom kiseoniku. Ima mnogo činilaca koji onemogućavaju da životinja potpuno iskoristi energiju hraniva. Energija koja se nalazi u fecesu (FE) sastoji se od nesvarenog dela hrane i produkata metabolizma životinje. Kada se od ukupne energije oduzme energija fecesa dobija se svarljiva energija (DE). Od svarljive energije dostupne za životinju jedan deo se gubi u vidu gasova koji nastaju tokom varenja hrane (GPE), a drugi deo se gubi putem urina (UE), i toj energija koja vodi poreklo od hranljivih materija koje su bile usvojene, ali nisu bile iskorišćene u organizmu, a takođe i od krajnjih produkata metaboličkih procesa i endogenih supstanci. Preostali deo energije je metabolička energija (ME) i koristi se za normiranje potreba nepreživara u energiji. Izražava se u megadžulima (MJ). To je ona energija koja preostaje za metabolizam i dobija se tako što se od svarljive oduzmu energija urina i gasova. Tokom varenja hrane stvara se toplotna energija (TE) usled odvijanja metaboličkih procesa u organizmu životinje. Oduzimanjem ove toplotne od metaboličke energije dobija se neto energija (NE) koja izražava produktivnu vrednost hraniva u ishrani preživara.
Da bi se energetska vrednost hraniva precizno utvrdila, potrebno je i prikupljanje fecesa, urina, i gasova oslobođenih u procesima varenja hrane i njihovo spaljivanje u kalorimetrijskoj bombi. Takvo prikupljanje je moguće samo u specijalnim metaboličkim kavezima.
Primer 9. Spaljivanjem hraniva u kalorimetrijskoj bombi utvrđen je sadržaj ukupne energije (BE) od 16,378 MJ/kg. U toku boravka životinje u metaboličkom kavezu prikupljeni su ekskrementi i gasovi. Spaljivanjem u Bertheltovoj bombi, utvrđen je sadržaj energije od 7,663 MJ u fecesu (FE), 0,87 MJ u urinu (UE) i 0,97 MJ u gasovima oslobođenim u toku varenja (GPE). Izračunati sadržaj svarljive energije (DE) i metaboličke energije (ME) u hranivu.
DE = GE – FE = 16,378 – 7,663 = 8,715 MJ
ME = DE – UE – GPE = 8,715– 0,87 – 0,97 = 6,875 MJ
Primer 10. Farmer raspolaže kukuruzom, ječmom i sojinom sačmom. Sastavite mu recepturu smeše koncentrata sa 14% proteina (SP), metodom pirsonovog kvadrata, prvo za grupu ugljenohidratnih hraniva sa sadržajem proteina od 10%, a onda za smešu u celini.
U gornji levi ugao pirsonovog kvadrata upisujemo sadržaj proteina prve komponente smeše, u ovom slučaju 9% za kukuruz, a u donji levi za drugu komponentu tj. za ječam (13%). U centar kvadrata se unese željeni sadržaj proteina u smeši, u ovom slučaju 10%. Po dijagonalama kvadrata se obavlja utvrđivanje aposlutne vrednosti razlike iz ugla i centra kvadrata, i dobije se broj delova hraniva u smeši koncentrata. U ovom slučaju 3 dela kukuruza i 1 deo ječma. Relativni udeo delova svakog hraniva (3 odnosno 1) u ukupnom broju delova smeše (4) je podatak o procentualnom učešću hraniva u smeši. To je u ovom primeru 75% za kukuruz i 25% za ječam.
U sledećem koraku u pirsonov kvadrat uključujemo smešu ugljenohidratnih hraniva i sojinu sačmu, i postupamo po istom principu.
Sada je poznato učešće sojine sačme u smeši koncentrata, od 11,76%. Takođe, poznato nam je učešće kukuruza i ječma u smeši ugljenohidratnih hraniva (kukuruz 75%, ječam 25%) i učešće ove smeše u ukupnoj smeši koncentrata (88,24%). Na bazi ovih vrednosti izračunava se učešće kukuruza i ječma u ukupnoj smeši koncentrata.
| Komponenta | Učešće u smeši ugljenohidratnih hraniva, % | Ušešće smeše ugljenohidratnih hraniva u ukupnoj smeši koncentrata, % | Učešće komponenti smeše ugljenohidratnih hraniva u ukupnoj smeši koncentrata, % |
|---|---|---|---|
| Kukuruz | 75 | 88,24 | (75/100) x 88,24 = 66,18 |
| Ječam | 25 | 88,24 | (25/100) x 88,24 = 22,06 |
| Komponenta | Učešće u smeši koncentrata, % |
|---|---|
| Kukuruz | 66,18 |
| Ječam | 22,06 |
| Sojina sačma | 11,76 |
U nekim situacijama raspolagaće se samo jednim ugljenohidratnim hranivom, a sa dva proteinska (npr. suncokretova i sojina sačma). Postupak je i tada sličan, s tim da se prvo izrađuje recptura dvokomponentne smeše proteinskih hraniva, a na bazi nje i ugljenohidratnog hraniva, sastavlja se receptura ukupne smeše koncentrata. U praksi primena pirsonovog kvadrata ima samo polazni značaj, jer se neretko koristi više hraniva, uključujući tu i brojne vitaminsko-mineralne i druge dodatke. Pored toga sadržaj proteina nije jedini parametar o kome se vodi računa prilikom sastavljanja smeša koncentrata. U obzir se uzima i sadržaj energije, masti, celuloze, kalcijuma, fosfora, drugih makro elemenata i minerala, kao i vitamina i dr. Zato je u današnje vreme upotreba rčaunara u sastavljanju receptura smeša koncentrata neophodna. Postoje brojni namenski programi ali se postupak može veoma efikasno sporvesti u bilo kom računarskom programu za tabelarne kalkuacije kao npr. MS Excel.