Lipidi su organska jedinjenja, nerastvorljiva u vodi. Prosti lipidi se sastoje od alkohola i masnih kiselina a u sastavu složenih lipida, postoji i neko drugo jedinjenje kao npr. fosforna kiselina ili ugljeni hidrat. Lipidi u kojima preovlađuju nezasićene masne kiseline su tečne konzistencije na sobnoj temperaturi i nazivaju se uljima, za razliku od masti koje su čvršće i u njihovom sastavu preovlađuju zasićene masne kiseline. Pod uticajem svetlosti, toplote i vlage, lipidi kao nestabilna jedinjenja lako podležu oksidaciji ili užegnuću.
Pod uticajem enzima koji razgrađuju lipide, nastaju masne kiseline koje se resorbuju u tankim crevima i u organizmu se od njih ponovo stvaraju lipidi. Kod nepreživara sastav novostvorenih lipida se u smislu sadržaja pojedinih masnih kiselina ne razlikuje značajno u odnosu na njihov sastav u hranivu. U buragu preživara, pod dejstvom enzima lokalnih mikroorganizama, lipidi se razgrađuju do masnih kiselina. Najveći deo nastalih nezasićenih masnih kiselina, podležu procesu hidrogenizacije, tokom koga pod uticajem mikroorganizama, postaju zasićene i kao takve se resorbuju u tankim crevima. Zato je mogućnost uticaja ishrane na sastav telesnih masti mnogo niži kod preživara nego kod nepreživara.
U situacijama nedostatka energije, naročito kod preživara u periodu visokog graviditeta i rane laktacije, pada sadržaj glukoze u krvi, nakon toga se potroše rezerve glikogena u jetri, i počinje razlaganje telesnih rezervi masti. Nastaju masne kiseline koje dospevaju do jetre gde se oksidišu. Kao posledica nastaju tzv. ketonska tela (aceton, β – hidroksi butirat). Ukoliko je proces trošenja telesnih rezervi jako izražen, i priliv masnih kiselina u jetru veoma intenzivan, njihova oksidacija je nepotpuna, pa u organizmu nema mogućnosti za potpunu oksidaciju ketonskih tela, tako da njihova koncentracija u krvi, mleku i urinu raste. Životinje su iscrpljene, gube apetit, dolazi do drastičnih padova proizvodnje a štetne posledice se manifestuju i kroz lošije reproduktivne rezultate. U ekstremnim slučajevima životinje ne mogu da stoje na nogama. Kod krava se ovaj poremećaj naziva ketoza a kod ovaca toksemija graviditeta.
U uslovima kada preživari, a pre svega krave u laktaciji, konzumiraju velike količine ulja bogatih u nezasićenim masnim kiselinama, proces njihove hidrogenizacije u buragu ima sporiju dinamiku od pristizanja ovih ulja u burag, te ona obavijaju čestice celuloze i sprečavaju kontakt sa mikoorganizmima koji razlažu celulozu. Posledica je smanjen nastanak sirćetne kiseline, a time i manji sadržaj mlečne masti. Problem je utoliko veći u uslovima podele takvih obroka, kroz manji broj porcija u toku dana.