Vitamini u ishrani domaćih životinja

Podela vitamina

Vitamini se dele na rastvorljive u mastima ili liposolubilne (A,D,E i K) i vitamine rastvorljive u vodi ili hidrosolubilne (vitamini B kompleksa i vitamin C). Najznačajniji izvori liposolubilnih vitamina su hraniva bogata u uljima. Osetljivi su na čitav niz fizičkih i hemijskih uticaja. Postaju nestabilni i gube aktivnost pod uticajem vlage i svetlosti. Podložni su oksidaciji, naročito u obrocima i smešama koncentrata, u koje su uključuju masti, a naročito ulja sa dosta nezasićenih masnih kiselina, koja su podložna užegnuću. Zato je jako važno da se prilikom sastavljanja vitaminsko-mineralnih predsmeša, u koje se dodaju sintetički oblici liposolubilnih vitamina, uključuju i antioksidansi. Mogu značajno da izgube aktivnost u prisustvu mikroelemenata, što je jedan od glavnih razloga ograničenja roka trajanja vitaminsko-mineralnih predsmeša ili premiksa. U ishrani nepreživara i podmlatka preživara jako je značajno pravilno sastavljanje obroka i smeša koncentrata s obzirom na podmirenje potreba u vitaminima, zbog njihovog ogromnog fiziološkog značaja. Mikroorganizmi buraga odraslih preživara, u stanju su da sintetišu relativno visoke količine gotovo svih vitamina B kompleksa, tako da su deficiti u praksi retki.

Vitamin A

Osobine - Vitamin A je nezasićeni ciklični alkohol, rastvorljiv u mastima. Naziva se retinol, što asocira na jednu od njegovih najbitnijih funkcija u organizmu, a to je održanje fiziološke funkcije retine oka.

Prekursori - U slučaju vitamina A prekursori su karotini od kojih je najznačajniji β karotin što asocira na jedno od hraniva koje je najbogatije β karotinom a to je mrkva ili Dautus Carota. Sva hraniva u obliku zelene mase su bogat izvor β karotina, a naročito leguminoza kao što je lucerka. Kako je β karotin nestabilan pri delovanju svetlosti i vlage, u kabastoj hrani se gubi pri sušenju i čuvanju.

Resorbcija i aktivacija - Resorbuje se u tankim crevima i proces konverzije u aktivnu formu započinje već u epitelnim ćelijama resica tankih creva, a nastavlja se u jetri, bubrezima i delimično u adipoznom tkivu kod nekih životinjskih vrsta.

Fiziološka funkcija - Značajan je za očuvanje integriteta strukture i funkcije epitela retine, pluća, organa za varenje i reproduktivnih organa.

Posledice deficita - Degeneracija i keratinizacija epitela, noćno slepilo, prodor patogena kroz sluzokožu, i stoga nastanak infekcija, pa se zato vrlo često naziva i antiinfektivni vitamin. Posledice infekcija često su pneumonija i dijareja. Mogući su i lošiji reproduktivni rezultati.

Aktivnost i postojanost - Gubi aktivnost pod uticajem povišene temperature.

Vitamin D

Osobine – Vitamin D ili kalciferol je vitamin rastvorljiv u mastima. Postoji veliki broj različitih formi vitamina D ali su najznačajniji D2 (ergokalciferol) i D3 (holekalciferol). Obe forme su značajne u ishrani sisara a u ishrani živine je značajniji D3.

Prekursori – Prekursor vitamina D2 nastaje u biljnim tkivima (ergosterol), a u aktivnu formu prelazi pod dejstvom sunčeve svetlosti (ultraljubičasti deo spektra). Prekursor vitamina D3 (7-dehidroholesterol) nastaje u jetri odakle se putem krvi transportuje do kože. Iz tih razloga, vitaminom D su bogata kvalitetno pripremljena sena, a pre svega sena leguminoza. I hraniva animalnog porekla sa visokim sadržajem masti su značajni izvori vitamina D.

Resorbcija i aktivacija – Vitamin D2 se resorbuje u tankim crevima. Aktivacija prekursora vitamina D3 odvija se u koži pod dejstvom sunčeve svetlosti.

Fiziološka funkcija – U interakciji sa hormonom paraštitaste žlezde (parathormon) utiče na metabolizam kalcijuma i fosfora tj. na njihovu resorbciju kao i deponovanje odnosno mobilizaciju iz skeleta i zuba. Iz tih razloga potrebe u vitaminu D su naročito visoke kod mladih životinja u porastu kod kojih se skelet intenzivno razvija, i kod životinja koje putem svojih proizvoda gube relativno velike količine kalcijuma (krave u laktaciji, koke nosilje).

Posledice deficita – Povećana krtost kostiju. Kod mladih životinja rahitis a kod odraslih individua osteoporoza i osteomalacija. Deficiti su retki kod sisara koji su boravkom na paši i u ispustima izloženi dejstvu sunčeve svetlosti. Kod živine, zbog operjanosti teža je aktivacija provitaminske forme u koži, a naročito u uslovima industrijske proizvodnje, u objektima sa veštačkim osvetljenjem, pa je neophodno dodavanje sintetičkih formi vitamina D u smeše koncentrata.

Aktivnost i postojanost - Gubi aktivnost pod uticajem povišene temperature i nestabilan je u uslovima visoke pH vrednosti.

Vitamin E

Osobine – Tokoferol ili vitamin E je vitamin rastvorljiv u mastima, i spada u ciklične alkohole. Iako se deponuje u adipoznom i mišićnom tkivu, sadržaj u animalnim hranivima je manji nego u biljnim hranivima. Najviše ga ima u zelenoj biljnoj masi, a u zrnastoj hrani u zavisnosti od sadržaja ulja.

Prekursori – U prirodi postoji u aktivnom obliku, u formi nekoliko izomera ali se smatra da je najveća rasprostranjenost i najveća biološka aktivnost karakteristična za α-tokoferol. U industriji stočne hrane koristi se sintetička forma α -tokoferol-acetat.

Resorbcija i aktivacija – Resorbuje se u tankim crevima, kao i svi liposolubilni vitamini.

Fiziološka funkcija

Posledice deficita

Aktivnost i postojanost - Kako predstavlja prirodni antioksidans, veoma je značajan u uslovima konzumiranja obroka, odnosno smeša koncentrata sa visokim sadržajem masti. Upravo zato ako u sastavu stočne hrane dominira dosta ulja sa visokim sadržajem nezasićenih masnih kiselina, u uslovima intenzivne oksidacije odnosno užegnuća, potrebe u vitaminu E se povećavaju, o čemu treba voditi računa prilikom sastavljanja receptura obroka odnosno smeša koncentrata.

Vitamin K

Osobine - Prirodno bogata hraniva u vitaminu K su zelena biljna masa i animalna hraniva bogata lipidima. Za razliku od drugih liposolubilnih vitamina ne deponuje se u jetri u značajnijoj meri.

Prekursori - U prirodi se nalaze dve biološki aktivne forme ovog vitamina i to K1 (filokvinon) i K2 (menakvinon), a najznačajniji sintetički oblik je K3 (menadion), koji je biološki aktivniji.

Resorbcija i aktivacija - Resorbuje se u tankim crevima, kao i svi liposolubilni vitamini.

Fiziološka funkcija - Vitamin K je neophodan za koagulaciju krvi i zato se zove i koagulacioni vitamin.

Posledice deficita - U ishrani domaćih životinja deficit vitamina K je u značajnijoj meri moguć samo kod živine, jer ptice se ne odlikuju značajnijom mikrobijalnom sintezom ovog vitamina u organizmu. U slepom i debelom crevu nepreživarskih sisara, kao i u buragu preživara, lokalni mikroorganizmi sintetišu značajne količine vitamina K, pa su deficiti retki. Potencijalni problem može da predstavlja prisustvo nekih štetnih i korovskih biljaka u travnjačkim fitocenozama. Takve biljke sadrže materije kao što je dikumarol, koje inhibiraju aktivnost vitamina K. Neke od značajnijih posledica deficita vitamina K u ishrani domaćih životinja su:

Aktivnost i postojanost - Nestabilan je u uslovima visoke i niske pH vrednosti.

Vitamin B12

Osobine – Cijanokobalamin je kompleksno jedinjenje, i u sastavu njegovog molekula se nalazi i kobalt.

Prekursori – Kao biološki aktivan u relativno visokim koncentracijama se nalazi u hranivima animalnog porekla.

Resorbcija i aktivacija – Resorbuje se kao fiziološki aktivan i deponuje se u jetri.

Fiziološka funkcija

Posledice deficita - Potrebe su izrazito male u odnosu na druge vitamine. Na nedostatak su osetljiviji nepreživari od preživara, mlađe od starijih životinja i podmladak preživara u mlečnom periodu ishrane. Kod preživara potrebe se podmiruju obezbeđenjem dovoljne količine kobalta u hrani koga koriste bakterije buraga za sintezu sopstvenog vitamina B12. Neke od značajnih posledica deficita u ishrani su:

Aktivnost i postojanost - Dosta je postojan u premiksima bez obzira na prisustvo mineralnih materija i može dugo vremena da se čuva na tamnom mestu.

Pitanja za proveru znanja

[NATRAG]

Free Web Hosting