Mineralne materije u ishrani domaćih životinja

Iako su kvantitativne potrebe životinja u mineralnim materijama daleko manje u poređenju sa potrebama za glavnim hranljivim materijama (ugljeni hidrati, proteini, lipidi) oni imaju veliki fiziološki značaj. Posledice deficita mogu da budu vrlo značajne, jer mineralne materije imaju veoma značajne uloge u brojnim biohemijskim procesima u organizmu. U zavisnosti od količinskog učešća u hranivima i životinjskom organizmu, dele se na makro elemente i mikro elemente. Makroelementi su kalcijum, fosfor, kalijum, natrijum, hlor, sumpor i magnezijum. Mikroelementi su zastupljeni u mnogo manjoj meri i to su gvožđe, cink, bakar, molibden, selen, jod, mangan i kobalt.

Kobalt

Osobine - Kobalt je sastojak biljnog i životinjskog organizma. Sadržaj kobalta u biljkama zavisi od njegove koncetracije u zemljištu. Postoje geografski lokaliteti gde je deficit kobalta izražen, a u našoj zemlji to su Deliblatska peščara i planine Golija i Jastrebac. U životinjskom organizmu nalazi se uglavnom u sastavu vitamina B₁₂.

Fiziološka funkcija - Svoju ulogu u životinjskom organizmu kobalt ostvaruje uglavnom kao sastojak vitamina B₁₂ tako da je u ishrani preživara značajan u metabolizmu propionske kiseline, odnosno u snabdevanju organizma energijom.

Posledice deficita – U praktičnim uslovima deficit može da predstavlja veći problem uglavnom u ishrani preživara. Dovodi se u vezu sa simptomima kao što je pad proizvodnje mleka, slabljenje kondicije i depresija prirasta. U ekstremnim slučajevima moguće su anemije i uginuće.

Dopunski izvori u ishrani – Sulfat, oksid i hlorid kobalta.

Magnezijum

Osobine - Nalazi se i u biljnim i u životinjskim organizmima. Najveće količine magnezijuma u životinjskom organizmu nalaze se u skeletu. Hraniva biljnog porekla bogatija su magnezijumom od animalnih. Leptirnjače su bogatije magnezijumom od biljaka iz porodice trava.

Fiziološka funkcija - Neophodan je za normalno odvijanje fizioloških funkcija nervnog sistema.

Resorbcija i metabolizam – Kalijum smanuje efikasnost iskorišćavanja magnezijuma.

Posledice deficita – Pri uobičajenim uslovima ishrane javljaju se dva tipa deficita magnezijuma kod goveda. Prvi tip se javlja kod teladi, tokom produženog perioda mlečne ishrane, bez prihrane suvom hranom. Drugi tip, poznat pod nazivom pašna tetanija, javlja se kod krava u laktaciji prvih nedelja posle prolećnog izgona na pašu. Životinje koje pate od nedostatka magnezijuma su nervozne, ukočenog pogleda, visoko uzdignute i zabačene glave, sa ukočenim zadnjim nogama i nesigurnim hodom. Postaju ekstremno razdražljive, zatim ležu na bok, prave pokrete prednjim nogama, što je praćeno škrgutanjem zuba. Ukoliko se ubrzo ne tretiraju dopunskim izvorima magnezijuma, padaju u komu i uginjavaju. Ovi simptomi se mogu javiti i kod ovaca u prvom mesecu posle jagnjenja, naročito kod onih sa blizancima. Na pojavu hipomagnezemije pri ishrani mladom pašom utiče nizak sadržaj energije i magnezijuma, a visok nivo kalijuma i proteina u travi. Deficit magnezijuma u praktičnim uslovima kod drugih vrsta životinja vrlo se retko javlja.

Dopunski izvori u ishrani – Magnezijum oksid, magnezijum sulfat, magnezijum fosfat

Kalcijum i fosfor

Osobine - Kalcijum i fosfor se nalaze u svim hranivima biljnog porekla, uglavnom u sastavu kompleksnih jedinjenja sa pojedinim organskim kiselinama i proteinima. Najveći deo fosfora se nalazi u obliku soli fitinske kiseline, koji domaće životinje, naročito nepreživari koriste sa veoma niskom efikasnošću. Količina kalcijuma i fosfora zavisi od brojnih faktora kao što su botaničke specifičnosti, pH zemljišta i količine u zemljištu na kome se biljke gaje. Leguminoze su bogatije u kalcijumu a žitarice i proizvodi njihove prerade u fosforu. Lucerka je jedno od hraniva koje se odlikuje izuzetno visokim sadržajem kaclijuma, a mekinje su dobar izvor fosfora.

Fiziološka funkcija

• Veliki značaj u izgradnji skeleta. Najveći depo kalcijuma i fosfora u organizmu je skelet, gde je odnos koncentracija ova dva elementa 2:1, tako da i u obroku domaćih životinja treba da se realizuje približno isti odnos, mada to u velikoj meri zavisi i od vrste domaćih životinja.
• Kalcijum je u velikoj meri zastupljen u ljuski jajeta.
• Kalcijum ima značajnu ulogu u omogućavanju normalne funkcije nervnog sistema i mišića, a značajan je i u koagulaciji krvi.
• Fosfor učestvuje u metabolizmu ugljenih hidrata i masti.U prometu energije fosfor ima vrlo važnu ulogu, kao komponenta energetski bogatih fosfata (ADP-a, ATP-a).
• Fosfor ulazi u sastav fosfoproteina i fosfolipida ćelijskih membrana.
• Kalcijum i fosfor imaju i veliki značaj u regulaciji osmotskog pritiska i održavanju acidobazne ravnoteže.

Resorbcija i metabolizam – Kalcijum i fosfor se resorbuju u tankim crevima. Na obim resorpcije i efikasnost njihovog iskorišćavanja utiče niz faktora a pre svega količina ovih elemenata u obroku, njihov međusobni odnos, prisustvo vitamina D i prisustvo drugih mineralnih elemenata u obroku. Velika količina masti u obroku smanjuje resorpciju kalcijuma. Životinje poseduju regulatorno-hormonalni mehanizam održavanja normalne koncentracije kalcijuma i fosfora u krvi, pomoću hormona paraštitaste (parathormon) i štitne žlezde (kalcitonina). U slučaju nedovoljnog unošenja fosfora ili kalcijuma u organizam, smanjuje se količina neorganskog fosfora i kalcijuma u plazmi i dolazi do mobilizacije rezervi iz skeleta.

Posledice deficita

• Duži nedostatak kalcijuma i fosfora u ishrani dovodi do krtosti kostiju. Kod mladih životinja nastaje rahitis a kod odraslih osteomalacija i osteoporoza.
• Značajne količine kalcijuma se gube iz organizma putem mleka, naročito kod krava u laktaciji. Ukoliko u periodu od poslednje tri nedelje pre teljenja krave nisu hranjene obrocima sa užim odnosom kalcijuma i fosfora, organizam nakon teljenja nije hormonalno pripremljen za efikasnu resorbciju kalcijuma iz hrane, kao ni za mobilizaciju velikih količina kalcijuma iz skeleta. Kako se posle teljenja velike količine kalcijuma gube putem mleka, a efikasnost resorbcije i mobilizacije je niska, sadržaj kalcijuma u krvi opada ispod fiziološki prihvatljivih okvira. Životinje ne mogu da stoje na nogama. Ovaj poremećaj se naziva mlečna groznica ili porođajna pareza.
• I koke nosilje imaju povećane potrebe za kalcijumom, pa se deficiti manifestuju kroz smanjenu čvrstinu ljuske jajeta.
• Nedostatak fosfora dovodi do poremećaja u reprodukciji.

Dopunski izvori u ishrani – Najbolji izvori kalcijuma i fosfora su mineralna hraniva, kao što su: stočna kreda, koštano brašno, dikalcijum fosfat i drugi različiti fosfati.

Selen

Osobine - Količina selena u hrani biljnog porekla je različita i zavisi od prirode zemljišta na kome biljke rastu. U našem regionu je deficitaran mikroelement.

Fiziološka funkcija - Kao sastojak enzima glutation peroksidaze značajan je u zaštiti ćelijskih struktura od štetnih peroskida. Tu ulogu ima i vitamin E, tako da selen u nekim slučajevima može da ga zameni.

Posledice deficita i viškova

• Simptomi nedostatka selena su mišićna distrofija, zadržavanje posteljice, edemi, smanjena nosivost i inkubaciona vrednost jaja.
• Postoje vrlo male razlike između potrebnih i toksičnih količina selena.
• Višak selena dovodi do hroničnog trovanja, što se manifestuje kroz gubitak apetita, degenerativne promene na papcima i kopitama što je propraćeno šepavošću. Životinje gube apetit, dolazi do atrofije srčanog mišića, anemije i uginuća.

Pitanja za proveru znanja

• Kalcijum i fosfor
• Magnezijum
• Selen
• Kobalt

[NATRAG]