Potrebe životinja podrazumevaju minimalnu količinu neke hranljive materije koja je neophodna za obezbeđenje optimuma određene telesne funkcije. Uslovno se dele na potrebe za održavanje života i proizvodne potrebe. Potrebe za proizvodnju koje se normiraju u ishrani domaćih i gajenih životinja obuhvataju porast, reprodukciju, mleko, jaja, vunu i rad, a potrebe za održavanje se odnose na obezbeđenje osnovnih životnih procesa, kada životinja ništa ne proizvodi, a pri tome održava svoju telesnu masu i sastav organizma bez ikakvih promena. Fiziološki nema granice između podmirenja potreba za održavanje i potreba za proizvodnju. Životinja proizvodi i kada ne dobije hranu za podmirenje proizvodnih potreba. Tada troši sopstvena tkiva, i to prvo masti a onda i proteine, što vodi gubitku telesne mase i slabljenju otpornosti organizma prema bolestima. Hrana za održavanje predstavlja pasivnu stavku u ekonomici stočarske proizvodnje. Zato je poznavanje količine hrane potrebne za održavanje života, kao i faktora koji na nju utiču, od važnosti za razumevanje potreba domaćih životinja i za njihovo ekonomično hranjenje.
Potrebe za održavanje određuju se u termoneutralnim uslovima ambijenta kada gladna životinja miruje i odvijaju se osnovni životni procesi. To su uslovi bazalnog metabolizma. Potrebe u energiji za održavanje su potrebe na nivou bazalnog metabolizma uvećane za potrebe izvesnih aktivnosti kao što je kretanje, ishrana, preživanje i sl. Izražavaju se u odnosu na metaboličku masu, i zavise i od proizvodnog tipa, rase životinja, konstitucije, temperamenta, kondicije i starosti životinja, a postoje i individualne razlike. Potrebe u proteinima za održavanje osnovnog metabolizma proporcionalne su metaboličkoj težini, baš kao i potrebe u energiji.
Potrebe za porast imaju sve životinje od rođenja pa do završetka svog rasta i razvoja. U toku rasta povećava se masa mišića, skeleta i unutrašnjih organa, koji su uglavnom izgrađeni od belančevina, što znači da su potrebe za proteinima ovde od prioritetnog značaja, kako kvantitativno tako i po pitanju kvaliteta. Sa porastom životinje smanjuje se intenzitet rasta i menja sastav prirasta. Naime dolazi do povećanja suve materije i količine masti u jedinici prirasta, što neminovno dovodi do povećanja utroška hranljivih materija za proizvodnju jedinice prirasta. Potrebe u energiji za porast orijentaciono se mogu odrediti na osnovu količine i energetske vrednosti prirasta.
Potrebe za reprodukciju u velikoj meri zavise od pola životinja i veće su kod ženki. Kako je uspeh oplodnje u velikoj meri posledica neuro-endokrine aktivnosti, deficiti proteina i energije se negativno odražavaju na efikasnost ovulacije i oplodnje jajne ćelije. Nasuprot tome i prekomerna ishrana koja vodi u tovnu kondiciju dovodi se u vezu sa zamašćivanjem reproduktivnih organa i posledično nižom reproduktivnom efikasnošću. Potrebe za razvoj ploda značajnije su izražene tek u toku poslednje trećine intrauterinog razvoja. Kod mužjaka u reprodukciji je glavni proizvod ejakulat tako da su potrebe realtivno niske, i mogu eventualno da budu uvećane u slučaju nekih vitamina i mineralnih materija.
Jedan od faktora koji u velikoj meri povećavaju ukupne potrebe sisara jeste proizvodnja mleka, naročito u slučaju goveda kod kojih za sintezu jednog kilograma mleka kroz vime mora da protekne oko 500 litara krvi. Poseban problem je period rane laktacije kada povećanje proizvodnje mleka nije propraćeno adekvatnim porastom apetita i neizbežna je izvesna mobilizacija telesnih rezervi. Zbog toga efikasnost ishrane u tekućem proizvodnom ciklusu uvek zavisi od efikasnosti ishrane u prethodnom ciklusu, a promašaji se manifestuju ne samo u proizvodnji mleka nego i u reprodukciji i kroz zdravstveno stanje. Kod ovaca bitnu stavku potreba predstavljaju i potrebe u amino kiselinama sa sumporom, neophodne za produkciju vune odgovarajućeg kvaliteta. Radne potrebe u današnje vreme se uglavnom odnose na sportske konje i postoje precizni normativi koji uzimaju u obzir brojne faktore pa i težinu i tip rada, kao i uvežbanost konja.