PITANJA ZA PROVERU ZNANJA

Predmet etologije kao naučne discipline je:
1. proučavanje urođenih oblika ponašanja divljih životinja.
2. proučavanje svih oblika ponašanja domaćih i divljih životinja.
3. proučavanje stečenih oblika ponašanja domaćih životinja.
Ponašanje životinja zavisi od:
1. njihove genetske osnove.
2. uslova ambijenta.
3. interakcije nasledne osnove i faktora životne sredine.
Etologija primenjuje metode:
1. isključivo prirodnih nauka.
2. isključivo društvenih nauka.
3. prirodnih i društvenih nauka.
Dobrobit je:
1. oblik ponašanja karakterističan za određenu životinjsku vrstu.
2. skup adekvatnih životnih uslova za životinje.
3. skup patoloških obrazaca ponašanja životinja.
U slučaju stočarstva dobrobit predstavlja isključivo:
1. odgajivačke uslove i način eksploatacije životinja.
2. adekvatne uslove smeštaja za životinje.
3. adekvatne uslove ishrane za životinje.
Dobrobiti oslikava:
1. human odnos ljudi prema životinjama, bez obzira na prilagodljivost životinja na uslove sredine.
2. adaptabilnost životinja.
3. prilagodljivost životinja na uslove sredine, bez obzira na human odnos ljudi prema životinjama.
Nadražaji koji dovode do promena ponašanja su po karakteru isključivo:
1. unutrašnji nadražaji abiotičkog porekla.
2. biotički nadražaji iz spoljašnje sredine.
3. spoljašnji nadražaji biotičkog i abiotičkog porekla.
Receptori koji su od značaja za prijem nadražaja su ćelije:
1. endokrinog sistema.
2. nervnog sistema.
3. kardiovaskularnog sistema.
Baroreceptori su ćelije koje reaguju na promenu:
1. atmosferskog pritiska.
2. krvnog pritiska.
3. atmosferskog i krvnog pritiska.
Hemoreceptori su ćelije koje su:
1. u sastavu čula vida i čula ukusa.
2. u sastavu čula vida i čula mirisa.
3. u sastavu čula ukusa i mirisa.
Hemoreceptori su ćelije koje reaguju:
1. na promene pH vrednosti i koncentracije kiseonika u krvi
2. na promene pH vrednosti i koncentracije ugljen dioksida u krvi.
3. na promene koncentracije kiseonika i ugljen dioksida u krvi, kao i njene elektrohemijske reakcije.
Svetlost talasne dužine preko 700 nm mogu da registruju:
1. ptice.
2. zmije.
3. sisari.
Ultraljubičastu svetlost mogu da vide uglavnom:
1. ptice.
2. sisari.
3. ptice i insekti.
Mehanoreceptori su ćelije koje reaguju na:
1. atmosferski pritisak i dodir.
2. osmotski pritisak.
3. dodir.
Termoreceptori se nalaze uglavnom:
1. u koži i i krvnim sudovima.
2. u koži.
3. krvnim sudovima.
Nocioreceptori reaguju na:
1. oštećenja tkiva.
2. promene električnog polja.
3. promene elektromagnetnog polja.
Osmoreceptori se nalaze u:
1. arterijskim krvnim sudovima.
2. venskim krvnim sudovima.
3. hipotalamusu.
Audiovestibularni sistem ima ulogu kao faktor:
1. čula sluha i održavanja ravnoteže.
2. čula sluha.
3. održavnja ravnoteže
Stres je:
1. skup patoloških promena i reakcija u organizmu.
2. skup fizioloških promena i reakcija u organizmu.
3. adaptaciona reakcija organizma na nepovoljnu promenu uticaja iz spoljašnje ili unutrašnje sredine.
Homeostaza je isključivo:
1. održavanje konstantnosti krvnog pritiska u organizmu.
2. održavanje konstantnosti glikemije u organizmu.
3. održavanje vrednosti značajnijih fizioloških parametara organizma u optimalnim okvirima.
Adrenalin nastaje u:
1. kori nadbubrežnih žlezda.
2. hipotalamusu.
3. srži nadbubrežnih žlezda
Noradrenalin nastaje u:
1. hipotalamusu.
2. srži nadbubrežnih žlezda
3. kori nadbubrežnih žlezda.
Kortizol nastaje u:
1. srži nadbubrežnih žlezda
2. kori nadbubrežnih žlezda.
3. hipotalamusu.
Kortikotropin oslobađajući hormon (CRF) nastaje u:
1. hipofizi.
2. nadbubrežnoj žlezdi.
3. hipotalamusu.
Adrenokortikotropin hormon (ACTH) nastaje u:
1. nadbubrežnoj žlezdi.
2. hipofizi.
3. hipotalamusu.
Reaktvnost je:
1. strategija ponašanja.
2. sistem ponašanja.
3. obrazac ponašanja.
Ponašanje se menja kroz:
1. proces prirodnog odabiranja.
2. pod uticajem antropogene selekcije.
3. proces prirodnog odabiranja i selekciju pod uticajem čoveka.
Adaptacija je uslov opstanka:
1. individue, populacije i vrste.
2. indivdue i populacije.
3. individue i vrste.
Agonistički oblici ponašanja uobičajeni su između:
1. jedinki istog socijalnog ranga u hijerarhijskoj lestvici zajednice.
2. jedinki različitog socijalnog ranga u hijerarhijskoj lestvici zajednice.
3. jedinki različitog pola u sezoni parenja.
Za nastanak osećaja gladi i žeđi značajni su receptori u:
1. digestivnom traktu.
2. krvnim sudovima.
3. hipotalamusu.
Za nastanak osećaja gladi značajni su:
1. hemoreceptori.
2. mehanoreceptori.
3. baroreceptori.
Za nastanak osećaja žeđi značajni su:
1. hemoreceptori.
2. mehanoreceptori.
3. osmoreceptori.
Preživanje je proces:
1. proces fizološkog karaktera.
2. proces patološkog karaktera.
3. proces uslovno patološkog karaktera.
Na paši zelenu masu najniže odgrizaju:
1. konji.
2. ovce.
3. goveda.
Na paši zelenu masu najviše odgrizaju:
1. konji.
2. ovce.
3. goveda.
Rovanje zemlje je fiziološki obrazac ingestije kod:
1. svih biljojeda.
2. svih papkara.
3. nepreživarskih papkara.
Sisanje majčinog mleka je fiziološki oblik ponašanja koji je:
1. element strategije roditeljstva i sistema ingestije.
2. element sistema ingestije.
3. element strategije roditeljstva.
Dojenje podmlatka je fiziološki oblik ponašanja koji je:
1. element strategije roditeljstva i sistema ingestije.
2. element sistem ingestije.
3. element strategije roditeljstva.
Sisanje je patološki oblik ponašanja ukoliko nije:
1. element sistema ingestije.
2. element strategije roditeljstva.
3. element strategije roditeljstva i sistema ingestije.
Sisanje je:
1. fiziološki obrazac ponašanja u sistemu ingestije.
2. fiziološki obrazac ponašanja u sistemu ingestije, i faktor pasivne imunizacije podmlatka.
3. patološki obrazac ponašanja u sistemu ingestije, i faktor pasivne imunizacije podmlatka.
Laktacija je:
1. fiziološki proces sinteze i izlučivanja mleka.
2. patološki proces sinteze i izlučivanja mleka.
3. fiziološki proces sinteze i izlučivanja mleka, koji se obavlja u mlečnoj žlezdi.
Koji od navedenih hormona nisu od značaja u razvoju mlečne žlezde ?
1. Polni hormoni (estrogen i progesteron).
2. Hormon rasta.
3. Hormoni srži nadbubrežnih žlezda.
Koji od navedenih hormona nisu od značaja u razvoju mlečne žlezde ?
1. Polni hormoni (estrogen i progesteron).
2. Hormoni srži nadbubrežnih želzda.
3. Prolaktin.
Razvoj mlečne žlezde počinje:
1. u periodu ranog embrionalnog razvoje.
2. posle rođenja.
3. po dostizanju polne zrelosti.
U periodu po dostizanju polne zrelosti a pre visokog graviditeta:
1. sekretorni sistem mečne žlezde nije još uvek razvijen.
2. sekretorni sistem mečne žlezde je u potpunosti, strukturno i funkcionalno razvijen.
3. sekretorni sistem mečne žlezde je u potpunosti razvijen, ali mlečna žlezda još uvek nije u stanju da vrši sintezu i sekreciju mleka.
U proizvodnji mleka od značaja su dva hormona i to:
1. oksitocin kao uzročnik sekrecije mleka i prolaktin kao uzročnik istiskivanja mleka iz alveola u mlečnoj žlezdi.
2. prolatin kao uzročnik sekrecije mleka i oksitocin kao uzročnik istiskivanja mleka iz alveola u mlečnoj žlezdi.
3. oksitocin i prolaktin, koji imaju značaj u kako u porcesu sinteze mleka, tako i istiskivanja iz alveola mlečne žlezde.
U procesu nastanka mleka u mlečnoj žlezdi:
1. proteini, mlečna mast i laktoza prelaze iz krvi u mleko a vitamini se sintetišu u mlečnoj žlezdi.
2. svi sastojci prelaze direktno iz krvi u mleko.
3. vitamini i minerali prelaze iz krvi u mleko, a proteini, mlečna mast i laktoza se sintetišu u mlečnoj žlezdi.
Period laktacije se zootehički standardizuje preračunavanjem na proizvodnju mleka za:
1. 305 dana.
2. 315 dana.
3. 365 dana.
Od početka pripreme vimena za mužu, pa do postavljanja muznih jedinica ne sme da prođe:
1. više od 45 sekundi
2. više od 90 sekundi.
3. manje od 45, ni više od 90 sekundi.
Gustina mleka je:
1. manja od 1022 g/l.
2. do 1036 g/l.
3. 1022 – 1036 g/l.
Povećanje prosečne vrednosti indeksa zaprljanosti u stadu za 1, znači povećanje broja somatskih ćelija u 1 ml mleka za:
1. 5000
2. 50000
3. 500000
Najvažniji biološki zadatak i cilj postojanja svih živih organizama je:
1. adaptacija na promenu uslova životne sredine.
2. produženje opstanka vrste.
3. primena destruktivnih strategija ponašanja u cilju opstanka vrste.
Uvažavajući biodiverzitet divljih papkara u Evropi, može se konstatovati da:
1. sezona parenja nepreživara počinje uglavnom u periodu pre novembra.
2. sezona parenja preživara počinje pre novembra.
3. sezona parenja uglavnom počinje krajem jeseni.
U periodu sezone parenja agonističko ponašanje, a pre svega obrasci borbe i bežanja, među mužjacima iste vrste:
1. je proporcionalno veće ukoliko je hijerarhijska razlika između jedinki veća.
2. je proporcionalno veće ukoliko je hijerarhijska razlika između jedinki manja.
3. intenziteta koji ne zavisi od hijerarhijskih razlika između jedinki.
U periodu sezone parenja:
1. povećava se nivo agresivnosti među mužjacima, kao i između polova.
2. ne povećava se nivo agresivnosti među mužjacima.
3. povećava se nivo agresivnosti među mužjacima, a ženke su prema njima submisivne.
Razmatrajući sezonalni karakter parenja domaćih preživara, u našim odgajivačkim uslovima, može se konstatovati da je:
1. u većoj meri svojstven govedima nego malim preživarima.
2. u prvom redu odlika malih preživara.
3. u manjoj meri karakterističan za tovne rase goveda u poređenju sa mlečnim rasama.
Sprega hipotalmusa i hipofize je:
1. anatomskog i fiziološkog karaktera.
2. anatomskog karaktera.
3. fiziološkog karaktera.
Jedini hormon prednjeg režnja hipofize, koji se luči po prestanku inhibitornog uticaja oslobađajug faktora iz hipotalamusa je:
1. FSH.
2. LH.
3. prolaktin.
ACTH je:
1. hormon prednjeg režnja hipofize.
2. hormon srednjeg režnja hipofize.
3. hormon zadnjeg režnja hipofize.
Gonadotropini ili gonadotropni hormoni su:
1. LH, prolaktin i ACTH.
2. FSH, LH i ACTH.
3. FSH, LH i prolaktin.
Polni hormoni su:
1. FSH, LH i prolaktin.
2. FSH, LH i ACTH.
3. estrogeni, progesteron i relaksin.
Estrogeni su:
1. hormoni značajni za ispoljavanje specifičnih promena ponašanja ženke u estrusu.
2. hormoni značajni za uspostavljanje i održavanje normalnog toka gravidnosti.
3. oslobađajući faktori značajni za razmekšavanje i širenje skeletne osnove karličnog pojasa, što je od značaja za porođaj.
Progesteron je:
1. hormon značajan za ispoljavanje specifičnih promena ponašanja ženke u estrusu.
2. hormon značajan za uspostavljanje i održavanje normalnog toka gravidnosti.
3. oslobađajući faktor značajan za razmekšavanje i širenje skeletne osnove karličnog pojasa, što je od značaja za porođaj.
Fiziološka polna zrelost je momenat:
1. prve ovulacije koji je uvek propraćen i karakterističnim promenama u ponašanju.
2. prve ovulacije koji nije uvek propraćen i karakterističnim promenama u ponašanju.
3. kada se životinje prvi put pare ili osemenjavaju.
Polna zrelost je u zootehničkom smislu:
1. momenat kada je životinja u pubertetu.
2. momenat kada je životinja u pubertetu i ima dovoljan uzrast, odnosno adekvatnu telesnu masu, za prvo parenje odnoso osemenjavanje.
3. momenat kada životinja ima dovoljan uzrast, odnosno adekvatnu telesnu masu, za prvo parenje odnoso osemenjavanje.
Polni ciklus životinja uspostavlja se:
1. kada životinja ima dovoljan uzrast, odnosno adekvatnu telesnu masu, za prvo parenje odnoso osemenjavanje.
2. ulaskom u pubertet, kada životinja ima dovoljan uzrast, odnosno adekvatnu telesnu masu, za prvo parenje odnoso osemenjavanje.
3. ulaskom u pubertet.
Polni ciklus životinja odlikuje se karakterističnim:
1. morfološkim i funkcionalnim promena na polnim organima.
2. morfološkim i funkcionalnim promena na polnim organima, i promenama ponašanja.
3. promena ponašanja.
Estrus je:
1. momenat ovulacije.
2. vremenski interval između dva polna ciklusa.
3. period polnog ciklusa kada je ženka prijemčiva za mužjaka, dozvoljava mu da izvede kompletan akt koitusa, i sposobna je da bude uspešno oplođena.
Polni ciklus je:
1. momenat ovulacije.
2. vremenski interval između dva estrusa.
3. period polnog ciklusa kada je ženka prijemčiva za mužjaka, dozvoljava mu da izvede kompletan akt koitusa, i sposobna je da bude uspešno oplođena.
Razmatrajući estrus kod sisara, ekonomski značajnih u našim odgajivačkim uslovima, može se konstatovati da traje do 1 dan kod:
1. papkara.
2. nepreživara.
3. preživara.
Refleks stajanja je:
1. karakterističan simptom ženke u estrusu.
2. karakterističan simptom mužjaka u estrusu.
3. oblik kretanja kao sistema ponašanja.
Flehmanova reakcija je:
1. pojava da ženska grla u estrusus mirno tolerišu naskakivanje drugih jedinki.
2. oblik reaktivnosti kao sistema ponašanja
3. podizanje gornje usne mužjaka kao oblik reproduktivnog ponašanja.
Na lošu reprodukciju u stadu mlečnih rasa goveda ukazuje međutelidbeni interval u trajanju od preko:
1. 16 meseci.
2. 14 meseci.
3. 12 meseci.
Prosečan broj dana od teljenja do prvog osemenjavanja u stadima mlečnih rasa goveda ne bi smeo da traje:
1. duže od 140 dana.
2. duže od 60 dana.
3. kraće od 60 dana.
Prosečan servis period u stadima mlečnih rasa goveda ne bi smeo da traje:
1. duže od 140 dana.
2. duže od 60 dana.
3. kraće od 60 dana.
Remontna stopa u stadima mlečnih rasa goveda se smanjuje:
1. ukoliko se junice ranije uvode u proizvodnju, a krave kasnije izlaze iz proizvodnje.
2. ukoliko se junice kasnije uvode u proizvodnju, a krave ranije izlaze iz proizvodnje.
3. sa smanjenjem produktivnog perioda života krava.
Imprinting ili doživljavanje prvog uočenog predmeta ili živog bića, po dolasku na svet, kao majke je odlika potomstva:
1. domaćih životinja.
2. ptica.
3. sisara.
Životinje:
1. se odlikuju emocijama, svešću i altruizmom.
2. imaju emocije i svest ali ne i altruizam.
3. imaju emocije a pitanje postojanja svesti i altruizma je predmet etoloških istraživanja.
Asocijativno učenje se odvija:
1. bez uticaja stimulusa.
2. pod uticajem pojedinačnog stimulusa.
3. pod uticajem više stimulusa.
Neasocijativno učenje se odvija:
1. bez uticaja stimulusa.
2. pod uticajem pojedinačnog stimulusa.
3. pod uticajem više stimulusa.
Elementarne emocije životinja su:
1. strah i bol, ali ne i radost.
2. strah i radosti, ali ne i bol.
3. strah, bol i radost.
Ponašanje je rezultat:
1. interakcije nasledne osnove i uslova ambijenta.
2. nasledne osnove.
3. uslova ambijenta
Uslovi sredine u kojoj borave domaće životinje su:
1. isključivo antropogenog porekla.
2. isključivo neantropogenog porekla.
3. antropogenog i drugog porekla.
Značaj etologije kao nauke je:
1. proučavanje urođenih oblika ponašanja.
2. unapređenje dobrobiti životinja.
3. proučavanje stečenih oblika ponašanja.
Unapređenje dobrobiti domaćih životinja je od značaja:
1. u smislu ostvarenja veće ekonomske dobiti od životinja i humanog odnosa prema njima.
2. humanog odnosa prema njima.
3. veće ekonomske dobiti od životinja.
Ocena telesne kondicije životinja je:
1. fiziološki pokazatelj zdravstvenog stanja.
2. jedan od metoda evaluacije dobrobiti.
3. pokazatelj reproduktivnih rezultata.
Idealna ocena telesne kondicije krava je:
1. 2,50
2. 3,50
3. 3,00
Ocena telesne kondicije krava je:
1. fiziološki pokazatelj zdravstvenog stanja.
2. postupak procene telesne mase vizuelno i palpacijom.
3. pokazatelj reproduktivnih rezultata.
Brzo kretanje stoke na paši upućuje na:
1. skroman prinos i loš sastav travne mase.
2. visoku ambijentalnu temperaturu.
3. nisku ambijentalnu temperaturu.
U postupku evaluacije dobrobiti domaćih životinja od značaja:
1. je stanje telesne kondicije ali ne i dizajn, dimenzije i raspored elemenata štalskog enterijera.
2. su dizajn, dimenzije i raspored elemenata štalskog enterijera kao i pokazatelji štalske mikroklime.
3. su dizajn, dimenzije i raspored elemenata štalskog enterijera ali ne i reproduktivni pokazatelji.
Zdravstveno stanje kao parametar je predmet evaluacije koju:
1. sprovode isključivo veterinari.
2. ne sprovode agoronomi.
3. sprovode i veterinari i agronomi.
Ponašanje je širok raspon uočljivih:
1. aktivnosti životinja, od mirovanja pa do kompleksnih radnji.
2. aktivnosti životinja sa izuzetkom mirovanja.
3. kompleksnih radnji životinja.
Ponašanje životinja ima karakter dinamičke interakcije:
1. ukoliko je ponašanje uočljivo.
2. jer predstavlja reakciju adekvantu određenom nadražaju.
3. ako ponašanje nije uočljivo.
Ponašanje životinja je manifestacija:
1. isključivo jedinke.
2. isključivo grupe jedinki.
3. jedinke ili grupe jedinki.
Hiporeaktivnost je reakcija ponašanja:
1. niskog intenziteta.
2. lokalnog karaktera.
3. opšteg karaktera.
Hiperreaktivnost je reakcija ponašanja:
1. lokalnog karaktera.
2. visokog intenziteta.
3. opšteg karaktera.
Veću sposobnost razlaganja celuloze imaju:
1. ptice u odnosu na sisare.
2. papkari nepreživari u odnosu na kopitare.
3. preživari u odnosu na nepreživare.
Kada primete predatore:
1. ovce se zbijaju u stado a koze se razbeže.
2. koze se zbijaju u stado a ovce se razbeže.
3. mali preživari organizovano pružaju otpor.
Koprofagija konja je:
1. fiziološki oblik ingestije u slučaju odraslij grla.
2. striktno fiziološki oblik ingestije ždrebadi.
3. uslovno patološki oblik alotriofagije ždrebadi.
Griženje elemenata štalskog enterijera je:
1. indikacija kompromitacije dobrobiti životinja.
2. fiziološki oblik ingestije.
3. uslovno patološki oblik ingestije.
Ocena ispunjenosti buraga je:
1. fiziološki pokazatelj zdravstvenog stanja.
2. jedan od metoda evaluacije dobrobiti.
3. pokazatelj reproduktivnih rezultata.
Utvrđivanje sadržaja efektivnih vlakana u obroku preživara je:
1. fiziološki pokazatelj zdravstvenog stanja.
2. pokazatelj reproduktivnih rezultata.
3. jedan od metoda evaluacije dobrobiti.
Ocena balege goveda je:
1. jedan od metoda evaluacije dobrobiti.
2. fiziološki pokazatelj zdravstvenog stanja.
3. pokazatelj reproduktivnih rezultata.
Relaksin je:
1. hormon značajan za ispoljavanje specifičnih promena ponašanja ženke u estrusu.
2. hormon značajan za uspostavljanje i održavanje normalnog toka gravidnosti.
3. hormon značajan za razmekšavanje i širenje skeletne osnove karličnog pojasa, što je od značaja za porođaj.
Razmicanje stidnih usana i pokazivanje klitorisa (“bliskanje”) je karakterističan znak estrusa:
1. kobila
2. ovaca
3. krava
Protezanje kičmenog stuba je karakterističan znak estrusa:
1. kobila
2. ovaca
3. krava
“Odmaranje” glave na korenu repa drugih životinja je karakterističan znak estrusa:
1. kobila
2. ovaca
3. krava
Odvajanje teleta i majke nakon teljenja, u slučaju mlečnih rasa goveda je:
1. mera prevencije mastitisa kod krava i proliva kod teladi.
2. mera prevencije mastitisa kod krava.
3. mera inokulacije teleta mikroorganizmima buraga.
Značaj majčinog lizanja mladunčeta kod preživara, neposredno posle porođaja je:
1. mera prevencije mastitisa mlečne žlezde majke.
2. mera inokulacije mladunčeta mikroorganizmima buraga.
3. mera prevencije proliva kod mladunčeta.
Konzumiranje kolostruma je za mladunče od značaja:
1. u cilju pasivne imunizacije.
2. u cilju izbacivanja prvog izmeta (“mekonijuma”).
3. u cilju pasivne imunizacije i izbacivanja prvog izmeta (“mekonijuma”).
Podmetanje tuđeg mladunčeta preživara pod sisu ženki preživara u periodu posle partusa je lakše ukoliko se mladunče istrlja:
1. placentom ženke pod čiju sisu se podmeće.
2. buražnim sadržajem ženke pod čiju sisu se podmeće.
3. mlekom ženke pod čiju sisu se podmeće.
Mera egalizacije legla kod krmača je efikasna u prvih:
1. 5 dana po prašenju.
2. 2 dana po prašenju.
3. 2 sata po prašenju.
Najmlečnije sise krmače su na:
1. kraju mamarnog kompleksa.
2. sredini mamarnog kompleksa.
3. početku mamarnog kompleksa.
U uslovima stabilne hijerarhije u leglu prasadi, pre odbijanja, kod svakog podoja svako prase obično zauzima svoju sisu najkasnije za:
1. 1 minut.
2. 2 minuta.
3. 3 minuta.
Tehnološki okviri koji otvaraju mogućnost potpune eliminacije strategije roditeljstva karakteristični su za:
1. svinjarstvo
2. živinarstvo.
3. govedarstvo.
Redukovano ispoljavanje obrazaca istraživačkog i kinetičkog ponašanja domaćih životinja je u najvećoj meri karakterisitčno za:
1. konjarstvo
2. ovčarstvo.
3. živinarstvo.
Ocena povreda ekstremiteta goveda je:
1. vizuelna mera evaluacije dobrobiti, na skali od 1-3
2. vizuelna mera evaluacije dobrobiti, na skali od 1-5
3. palpaciona mera evaluacije dobrobiti, na skali od 1-3
Laminitis ili upala papaka kod krava je indikacija:
1. loših smeštajnih uslova, neadekvatne nege i obrade papaka.
2. loših smeštajnih uslova, neadekvatne nege i obrade papaka, kao i preobimne ishrane koncentrovanom stočnom hranom.
3. preobimne ishrane koncentrovanom stočnom hranom.
Ocena kretanja krava je:
1. vizuelna mera evaluacije dobrobiti, na skali od 1-3
2. palpaciona mera evaluacije dobrobiti, na skali od 1-3
3. vizuelna mera evaluacije dobrobiti, na skali od 1-5
Hijerarhijska organizacija zajednice životinja je strategija socijalnog ponašanja koja:
1. podrazumeva uspostavljanje socijalnog ranga.
2. ne podrazumeva uspostavljanje socijalnog ranga.
3. podrazumeva isti položaj jedinki u zajednici.
Nehijerarhijska organizacija zajednice životinja je strategija socijalnog ponašanja koja:
1. podrazumeva uspostavljanje socijalnog ranga.
2. ne podrazumeva uspostavljanje socijalnog ranga.
3. podrazumeva različit položaj jedinki u zajednici.
Diferenciaciono udruživanje je oblik hijerarhijskog udruživanja:
1. sisara
2. ptica
3. insekata
Integraciono udruživanje je oblik hijerarhijskog udruživanja:
1. sisara i ptica
2. pčela
3. mrava
Najvišu hijerarhijsku poziciju u krdu konja zauzima:
1. isključivo dominantni pastuv.
2. najšešće dominantni pastuv.
3. isključivo najstarija i najiskusnija kobila.
U cilju realizacije adekvatne dobrobiti konja, u dnevnom etogramu kinetičko ponašanje treba da učestvuje sa minimalno:
1. 20% ukupnih aktivnosti.
2. 40% ukupnih aktivnosti.
3. 60% ukupnih aktivnosti.
Feromoni su hemijske materije značajne u komunikaciji između životinja koje:
1. se detektuju čulom mirisa i/ili ukusa ali nemaju obavezno i karakterističan miris ili ukus.
2. se detektuju čulom mirisa i/ili ukusa ali nemaju karakterističan miris ili ukus.
3. imaju karakterističan miris ili ukus.
U sastavu etograma:
1. ne uključuje se odmor kao sistem ponašanja.
2. mirovanje i san se uključuju kao strategija ponašanja.
3. mirovanje i san se ne uključuju kao strategija ponašanja.
Etogram je:
1. obrazac ponašanja neke životinje.
2. odstupanje od fizioloških obrazaca ponašanja.
3. kataloški prikaz ponašanja određene životinjske vrste.
Ukoliko je ponašanje u odnosu na standardni etogram promenjeno za maksimalno 25% biće okarakterisano kao:
1. deficitarno ili promenjeno ponašanje.
2. anomalija ponašanja patološkog karaktera.
3. fiziološko ponašanje.
Ukoliko je ponašanje u odnosu na standardni etogram promenjeno za preko 25% biće okarakterisano kao:
1. deficitarno ili promenjeno ponašanje.
2. anomalija ponašanja patološkog karaktera.
3. fiziološko ponašanje.
Briga o dobrobiti životinja je:
1. moralna.
2. zakonska.
3. moralna i zakonska.
Ukoliko to više ne želi i/ili nije u mogućnosti, vlasnik, odgajivač ili držaoc domaće životinje:
1. mora životinjama da obezbedi adekvatne odgajivačke uslove.
2. može životinjama da obezbedi adekvatne odgajivačke uslove.
3. može životinjama da obezbedi adekvatne uslove smeštaja, nege, ishrane, zdravstvene zaštite, kao i adekvatnu eksploataciju.
Elementi štalske mikroklime su:
1. sastav, strujanje, temperatura i vlažnost vazduha.
2. sastav, strujanje, temperatura i vlažnost vazduha, kao i osvetljenje.
3. strujanje, temperatura i vlažnost vazduha, kao i osvetljenje.
Po definicji vazduh je:
1. smeša gasova i vodene pare.
2. smeša gasova i čestica prašine.
3. smeša gasova, vodene pare i čestica prašine.
Kao sastojci štalskog vazduha najznačajniji su:
1. ugljen dioksid, amonijak i sumpor vodonik.
2. ugljen monoksid, amonijak i sumpor vodonik.
3. ugljen dioksid, ugljen monoksid i amonijak.
Bez adekvatne opreme u štali nije moguće detektovati povećane koncentracije:
1. amonijaka.
2. ugljen dioksida.
3. sumpor vodonika.
Maksimalna prihvatljiva koncentracija prašine u vazduhu u objektima za domaće životinje je:
1. 1000 mg/m3
2. 100 mg/m3
3. 10 mg/m3
Za najveći broj vrsta, rasa i kategorija domaćih životinja, u našim odgajivačkim uslovima, optimalna relativna vlažnost vazduha u objektima je:
1. 60%
2. 30%
3. 20%
U uslovima visoke vlažnosti vazduha i niske ambijentalne temperature:
1. otežana je emisija telesne toplote
2. intenzivnija je emisija telesne toplote.
3. emisija telesne toplote je ista kao i pri visokoj temperaturi.
U uslovima visoke vlažnosti vazduha i visoke ambijentalne temperature:
1. odavanje viška telesne toplote je isto kao i u uslovima niske ambijentalne temperature.
2. olakšano je odavanje viška telesne toplote.
3. otežano je odavanje viška telesne toplote.
Zavisno od vrste, rase i kategorije domaćih životinja, sastav vazduha se značajnije menja:
1. strujanjem pomoću prirodne i po potrebi i mehaničke ventilacije u objektu.
2. samo strujanjem pomoću prirodne ventilacije.
3. bez strujanja.
Sa povećanjem ambijentalne temperature vazduha maksimalna tolerantna brzina strujanja vazduha u objektima za domaće životinje se:
1. smanjuje.
2. povećava.
3. ne menja značajnije.
Hlađenje krava u uslovima visokih ambijentalnih temperatura, rasprskivačima vode:
1. je moguće u situacijama kada nema strujanja vazduha u štali.
2. je moguće samo uz prirodnu ventilaciju.
3. nije preporučljivo bez mehaničke ventilacije.
U objektima za goveda adekvatno prirodno osvetljenje se postiže ukoliko je odnos ukupne površine prozora i ukupne površine podova:
1. 1:15-20
2. 1:10-15
3. 1: 20-25
U objektima za krave intenzitet veštačkog osvetljenja treba da bude:
1. ispod 30 lx.
2. takav da mogu da se čitaju novine.
3. preko 300 lx
Kravama u laktaciji je potreban fotoperiod koji obezbeđuje dnevni period:
1. osvetljenosti od 8 sati.
2. mraka od 16 sati.
3. osvetljenosti od 16 sati.
Kravama u zasušenju je potreban fotoperiod koji obezbeđuje dnevni period:
1. osvetljenosti od 8 sati.
2. osvetljenosti od 16 sati.
3. mraka od 8 sati.
Ne preporučuje se izgradnja štala za krave u slobodnom sistemu držanja sa:
1. više od 4 reda ležišta po jednoj dužnoj strani objekta.
2. preko 6 redova ležišta po jednoj dužnoj strani objekta.
3. 6 ili višeredova ležišta po jednoj dužnoj strani objekta.
U štalama za krave u slobodnom sistemu šrina prostora na jaslama po jednom grlu:
1. ne sme da bude manja od 70-75 cm.
2. mora da bude 45-70 cm
3. može da bude minimalno 45 cm ukoliko na krmnoj zabrani postoje hvatači.
U objektima za slobodni sistem držanja krava na dubokoj prostirci dnevne potrebe u slami po grlu su:
1. 6-12 kg
2. 4-6 kg
3. 12-15 kg
U skladu sa savremenim zootehničkim principima grupno držanje teladi se ne preporučuje pre uzrasta od:
1. 80 dana.
2. 60 dana.
3. 40 dana.
Slobodni sistem držanja krava u odnosu na vezani odlikuje se:
1. većim angažovanjem radne snage i većim doprinosom dobrobiti životinja.
2. manjim angažovanjem radne snage i manjim doprinosom dobrobiti životinja.
3. manjim angažovanjem radne snage i većim doprinosom dobrobiti životinja.
Objekti za tov junadi mogu imati boksove:
1. sa dubokom prostirkom, punim ili rešetkastim podom.
2. sa dubokom prostirkom ili rešetkastim podom.
3. sa punim ili rešetkastim podom.
Boks za prašenje mora da bude opremljen:
1. grejačima za prasad.
2. uklještivačem za krmaču i grejačima za prasad.
3. uklještivačem za krmaču.
Odgajivalište je:
1. je objekat za prasad na sisi.
2. je odeljenje za prasad na sisi i odbijenu prasad.
3. odeljenje ili objekat za odbijenu prasad do telesne mase od 25-30 kg.
U podnom smeštaju kokoši sedala se izrađuju:
1. sa drvenim letvama.
2. bez drvenih letvi.
3. bez žičane žičane mreže.
U kaveznom smeštaju kokoši kavezi u:
1. vertikalnoj ravni grade baterije.
2. vertikalnoj ravni grade etaže.
3. horizontalnoj ravni grade etaže.
U kontekstu dobrobiti dozvoljena je:
1. beskrvna kastracija klještima.
2. beskvrvna kastracija gumenim prstenovima.
3. hiruška kastracija.
U kotekstu dobrobiti problem kanibalizma živine ne sme da se rešava:
1. skraćivanjem kljuna.
2. rebalansom obroka.
3. promenom režima osvetljenja.
U kontekstu dobrobiti obeležavanje domaćih preživara je dozvoljeno.
1. žigosanjem.
2. ušnim markicama.
3. sečenjem ušne školjke.
Ubijanje životinja bez mišljenja veterinara je dozvoljeno:
1. u slučaju neizlečive povrede ili bolesti.
2. u slučaju postojanja telesnih deformiteta.
3. za ishranu ljudi.
Ukoliko nije ugrožena bezbednost ljudi ili životinja, životinju može da ubije samo:
1. veterinar, veterinarski tehničar ili drugo obučeno lice pod njegovim nadzorom.
2. veterinarski tehničar ili veterinar.
3. veterinar.
Gravidne životinje mogu se koristiti za rad u:
1. zadnjoj trećini graviditeta.
2. prvoj trećini graviditeta.
3. u drugoj trećini graviditeta.
Držanje, reprodukcija, uvoz, izvoz i lišavanje života životinje radi proizvodnje krzna i kože su dozvoljeni:
1. u skladu sa zakonom.
2. uz posebnu dozvolu.
3. ukoliko to nisu primarni prozivodi od tih životinja.
Vlasnik odnosno odgajivač ili držaoc životinje, nikada ne smeju da napustite i odbace životinju čiji opstanak zavisi neposredno od čoveka, u skladu sa:
1. zakonskim i moralnim principima dobrobiti životinja.
2. zakonskim principima dobrobiti životinja.
3. moralnim principima dobrobiti životinja.
Sprečavanje i prijavljivanje nadležnim organima, pokušaja svih oblika ugrožavanja dobrobiti životinja, i njihovog zlostavljanja, je dužnost:
1. organa i jedinica lokalne samouprave.
2. svakog građanina.
3. svih subjekata društva i privrede.
Zakon o dobrobiti životinja ne odnosi se na:
1. domaće životinje.
2. divlje životinje.
3. divlje životinje u prirodnim staništima..
Uvoz i prodaja životinja, odnosno sirovina i proizvoda od životinja sa kojima se postupalo suprotno zahtevima dobrobiti životinja:
1. nisu zakonski dozvoljeni.
2. nisu etički ali jesu zakonski dozvoljeni.
3. su u skladu sa moralnim i zakonskim načelima.
Propagiranje aktivnosti koja se kose sa načelima dobrobiti životinja je zabranjeno, osim u situacijama kada
1. to rade nestručna lica.
2. postoji namera da se ukaže na nedostatke zakonske regulative.
3. je to lični a ne zvanični stav.

[POVRATAK]