Sreda, 21.12.2016.

U sklopu eWeek aktivnosti virtuelni sastanak se zakazuje za utorak (27.12.2016.), po satnici u tabeli. Ova informacija je važna za slučaj da zbog tehničkih smetnji lokalnog karaktera, ili na portalu EDUCONS-a ne budete kotaktirani preko Web Collab-a. U obavezi ste da po satnici iz tabele, i već podeljenom planu rada, pošaljete pitanja, odnosno izveštaje ako ste već završili, u oba slučaja na profesorov e-mail.

Izostanak elektronske pošte, kao minimalne informacije, smatraće se neobavljenim zadatkom, a prema dekanovim navodima, i kao neispunjenje radnih obaveza. Samo u vanrednim okolonostima, kao opravdanje biće prihvaćen SMS, i to samo za odlaganje do krajnjeg roka za dostavu izveštaja (31.12.2016.). Za probijanje ovog roka neće biti opravdanja.

Poštovane koleginice i kolege,

U skladu sa informacijama koje nam je juče prosledio dekan, sledeća nedelja je posvećena elektronskom učenju (eWeek). Tačnije to je period 26-30.12.2016. Međutim, kako je program obiman, a bliže se novogodišnji praznici, neophodno je da već od sutra pristupite radu. Razlog je činjenica da će verovatno biti potrebe i za konsultacije i korekcije, a krajnji rok za dostavu korigovanih materijala je 31.12.2016. Aktivnosti koje Vas očekuju imaju za cilj unapređenje znanja iz "Etologije i dobrobiti životinja". Uspešna realizacija zavisi ne samo od Vaših individualnih napora. Potreban je i timski rad. Zato ste podeljeni u timove. Svakom timu je dodeljena jedna tema, i u okviru nje su dalje individualno dodeljeni zadaci svakom od Vas. U svakom timu je jedan od učesnika određen za lidera, koji pored već opisanog zadatka, ima i obavezu da koordinira rad ostalih članova tima, te da na bazi individualnih rezultata sastavi timski izveštaj koji, uz ocenu rada pojedinačnih učesnika, prosleđuje na profesorov e-mail (mihailo_radivojevic@yahoo.com). U slučaju sprečenosti odabranog lidera, njegovu ulogu preuzima prvi sledeći učesnik u timu. U cilju razmene podataka unutar timova, potrebne e-mail adrese možete dobiti od koleginice Aleksandre Miletić (za Svilajnac) i kolege Zorana Šiđanina (za Negotin). U želji da Vam u najvećoj mogućoj meri posao bude olakšan, za svaku temu je dat link do tematski relevantnih sadržaja multimedijalnog karaktera, što treba da Vam bude vodič pri daljem istraživanju, ukoliko već nije dovoljno jasno iz datog materijala. U slučaju detaljnijeg istraživanja, obavezno navedite i reference. Na bazi prikupljenih informacija, treba da kritički obradite temu i date stručne i etičke komentare. Individualni rezultati ne smeju da budu manjeg obima od 1/2 strane A4 formata bilo kog procesora teksta (MS Word, Libre Office i sl.), pri upotrebi fonta Times New Roman, veličine 12. Uz iste formatske odrednice, zbirni izveštaj lidera projekta ne sme da bude manjeg obima od 1-2 strane. Ovo su OBAVEZNI ZADACI, a Vaše eventualno neangažovanje na istim, kao i nepoštovanje zadatih rokova, imaće uticaj na visinu završne ocene iz ovog predmeta. Odsustvo zbog praznika neće biti uvaženo kao opravdanje za ovakve propuste, pre svega zbog činjenice da je u cilju realizacije zadataka dovoljna samo elektronska komunikacija unutar timova, kao i lidera sa profesorom. Sve potencijalno sporne elemente obrađivanih tema, koji mogu da generišu potrebu za konsultacijama, treba objediniti, kao jedinstvene grupe pitanja na nivou tima. Tek po njihovom objedinjavanju lideri ih dostavljaju profesoru. Drugim rečima treba izbegavati individualne konsultacije, kako bi se radilo brže i efikasnije. Cilj ovakvog pristupa je, između ostalog, i Vaše osposobljavanje za timski rad na projektnim zadacima. Takva priroda rada je nešto što Vas čeka već sutra, kada se zaposlite u struci, a ovakav pristup treba da simulira i karakterističan pritisak kome ćete tada biti izloženi. Želim Vam srećan rad i srdačno Vas pozdravljam.

NEGOTIN

Tim 1. Legalni status životinja: naša pravna regulativa

Lider tima: Fasuljević Mariana

ZADACI:

Fasuljević Mariana

• Odnos i stav šire društvene zajednice u prema zakonskoj regulativi.
• Faktori i istorijat usvajanja i razvoja zakonske regulative.

Nedeljković Dušan

• Ocena trenutnog stanja i efikasnosti nadležnih institucija u pogledu razvoja i primene zakonske regulative – usaglašavanje sa zakonodavstvom EU.
• Privreda kao faktor od značaja za usvajanje zakonske regulative.
• Antropocentrizam zakonske regulative dobrobiti životinja – negativni i pozitivni primeri.

Polazni materijal

REALIZACIJA:

27.12.2016.

• Oba člana tima se pojavili na webinaru zakazanom za 17.25.-17.35. Zadaci su im jasni. Intenzivno sarađuju. Tvrde da će završiti u roku.

IZVEŠTAJ 31.12.2016. 11.08.

Legalni status životinja: naša pravna regulativa

Prava zivotinja kao filozofski koncept ukljucuju ideju da su neljudske zivotinje bica koja imaju osecanja, sposobnost da dozivljavaju bol i zadovoljstvo i da im, u skladu sa tim, pripadaju odredjena neotudjiva „moralna prava“ koja ljudi ne bi smeli da krse, ukljucujuci i pravo zivotinja da ne budu koriscene kao sredstva za ostvarenje bilo kog cilja od strane ljudi.

Zakonom se uredjuje dobrobit zivotinja, prava, obaveze i odgovornosti pravnih i fizickih lica, odnosno preduzetnika, za dobrobit zivotinja, postupanje sa zivotinjama i zastita zivotinja od zlostavljanja, zastita dobrobiti zivotinja pri lisavanju zivota, drzanju, uzgoju, prometu, prevozu, klanju i sprovodjenju ogleda na zivotinjama, kao i druga pitanja od znacaja za zastitu dobrobiti zivotinja.

Iako su prvi pisani zakoni o dobrobotiti zivotinja pisani jos davne 1641.godine u SAD, nazalost problemi ove vrste su i danas prisutni u velikom broju,kako u svetu,tako i u nasoj zemlji. Zanimljiva je cinjenica da, kada je rec o usvajanju i stupanja istih na snagu, nasa zemlja sve to odradi sa velikim zakasnjenjem. Zakon o zastiti zivotinja je nasa zemlja usvojila u junu 2009.god a tek 2010.god je usvojena konvencija za zastitu kucnih ljubimaca, zatim zakon za zastitu ptica koji je usvojena davne 1950, kod nas je usvojena tek 1973, konvencija o ocuvanju migratornih vrsta divljih zivotinja od 1979, u Srbiji usvojena tek 2007,god i mnogo drugih primera, koji su delimicno razlozi za neuspesno resavanje velikog problema.

Shodno tome, ne mozemo se iznenaditi sto se danas, u 21.veku, javljaju komentari pojedinaca, da su prava zivotinja iznad prava coveka i da zivimo u svetu u kome je sve zlo i naopako. Tesko je ocekivati da neko ko vrsi nasilje nad porodicom, ima svest o pravima i dobrobiti zivotinja. Danas mozemo cuti za veliki broj organizacija koje se bave iskljucivo zastitom zivotinja, kao sto je na primer ORCA, humanitarna, nevladina i neprofitna organizacija, Feniks,udruzenje za zastitu zivotinja i razvoj gradjanske svesti,udruzenje Beta, i mnoge druge, u svim gradovima Sbije, ali svest kod ljudi, najvise kod mladih ljudi je i dalje na nezavidnom nivou, sto se najbolje vidi po intervencijama mnogobrojnih,gore napomenutih udruzenja, koja se svakodnevno suocavaju sa sokantnim izazovima i prizorima.

Nasoj zemlji je tesko da sve usvojene zakone sprovede u dela, prvo zbog nedovoljnog broja strucnog kadra koji bi se u potpunosti posvetio razvoju svesti kod ljudi, strogom kontrolom farmi, i manjih poljoprivrednih gazdinstva, uzgajivacnica i drugih institucija, a najnoviji problemi se javljaju u vezi takozvanih rupa u zakonu. Jedan od novijih problema je taj sto udruzenja koja se bave zastitom prava zivotinja tvrde da je nacrt dvosmislen i da stiti prava kasapina. Usvajanje ovih izmena bilo bi uvod u masakr i vracanje bar dvadeset godina unazad - navode u Ministarstvu poljoprivrede.

Problemi u vezi dobrobiti zivotinja u Srbiji su:

• Jos uvek ne postoji zakonska regulativa o dobrobiti zivotinja.
• Ne postoji edukovan i strucno osposobljen kadar unutar veterinarske i agronomske struke koji ce da sprovodi nadzor nad dobrobiti zivotinja.
• Nije jasno ko ce da sprovodi nadzor nad dobrobiti zivotinja:
  • inspekcija za dobrobit ili
  • ovlašćeni veterinari
• Stocari nisu edukovani u pravcu zastite dobrobiti zivotinja, ne postoji nacionalna svest o zastiti dobrobiti zivotinja, nije izgradjena materijalna osnova potreba za unapredjenje dobrobiti zivotinja.
• Pravni propisi u oblasti zastite zivotinja u Republici Srbiji su nedovoljni, a u propisima koji regulisu ovu oblast uoceni su brojni nedostaci:
  • nisu primereni svrsi postizanja dobrobiti zivotinja, odnosno ne zasnivaju se na premisama zastite dobrobiti zivotinja i ne odnose se na sve zivotinjske vrste;
  • nisu precizno formulisani;
  • nisu na odgovarajuci nacin institucionalno podrzani, sto u velikom broju slucajeva onemogucava njihovo sprovodjenje;
  • javnost ih ne prepoznaje kao relevantne, sto u znatnoj meri onemogucava njihovu primenu;
  • nisu snabdeveni odgovarajucim sankcijama u smislu kaznene politike ciji je cilj generalna i specijalna prevencija;
  • nisu usaglaseni sa evropskim standardima.

Privreda igra jednu od vaznijih uloga u usvajanju zakonske regulative. Dobrobit zivotinja utice na privredni i ekonomski razvoj,ruralni razvoj, obezbedjivanje kvaliteta i bezbednosti hrane zivotinjskog porekla, smanjenje nasilja u drustvu, unapredjenje javnog zdravlja, zastitu zivotne sredine, izgradnju humane sredine itd....

Propisi koji postoje u nasoj zemlji u vezi sa zastitom zivotinja kao i tradicionalna stocarska praksa vise ne odgovara ocekivanjima gradjana Srbije i potrosacima iz Evropske inije. Zbog toga Srbija mora otpoceti sa aktivnostima koje se ticu dobrobiti zivotinja kako bi ublazila opasnosti koje prete domacoj privredi. Nacionalni prioriteti sa kojima je zastita dobrobiti povezana su:

• clanstvo u EU – usaglasavanje sa pravnim tekovinama EU i preuzimanje obaveza koje proisticu iz clanstva,
• razvoj konkurentne trzisne privrede i uravnotezen ekonomski rast – primenom evropskih propisa koji se odnose na koriscenje domacih zivotinja, nasi proizvodi zivotinjskog porekla ce postati konkurentni na evropskom trzistu, sto ce dovesti do povecanja izvoza a samim tim i zainteresovanosti investitora,
• razvoj ljudskih resursa i povecanje zaposljavanja – primena propisa vezanih za zastitu dobrobiti zivotinja zahteva institucionalnu izgradnju, unapredjivanje strucnih kadrova u veterinarskoj, stocarskoj ali i drugim profesijama (nastavnici, novinari, pravnici) a osim toga stvara se niz mogucnosti za otvaranje novih radnih mesta (inspektori za zastitu zivotinja, kao i nova radna mesta u okviru postojecih profesija i novoizgradjenih institucija).

Jos jedna zanimljivai konrtadiktorna stvar u celoj prici je i antropocentrizam. Antropocentrizam je jako zastupljen u u nasoj zakonskoj regulativi, i prava zivotinja su u potpunosti podredjena pravima coveka. U direktivi za zastitu zivotinja, pise da se sve vrste ogleda nad zivotinjama moraju vrsiti pod strogom kontrolom i nadzorom kako samih ogleda tako i svih tih toksicnih i opasnih proizvoda kojima se zivotinje podvrgavaju, jer su opasnost za celokupnu zivotnu sredinu, kao i pravilno postupanje sa lesevima zivotinja. U clanu 15 „Zakona o dobrobiti zivotinja Republike Srbije”, recimo, navodi se devet osnova po kojima zivotinja moze biti lisena zivota „na human nacin”, odnosno u skladu sa zakonom. Medju njima je i tacka 3, po kojoj se zivotinja moze ubiti ako se koristi za ishranu. Sve dok savremena drustva budu u velikoj meri vezana za konzumiranje mesa, bice moguce postupno realizovati ovo osnovno „pravo” zivotinja i zbog toga ga usidriti samo uz ogradu blizih zakonskih regulativa, dakako uz drugacije programiranje prehrambenih i drugih navika novih generacija ljudi. Malo je verovatno da ce covek u doglednoj buducnosti prestati da jede zivotinje, tj. da ce priznati fundamentalno „pravo” zivotinja na zivot, ali to ne znaci da ne bi i dalje trebalo raditi na produbljivanju zastite ne-ljudskih zivih bica. U antropocentrizmu postoji beskrajna potreba pretvaranja prirodnog sveta u industrijske procese i komercijalne produkte na najbrzi i “najefikasniji nacin”, a vrednosti ekosistema svedene su na njihove komercijalne potencijale.

Prema Kodeksu veterinarsko – medicinske etike Veterinarske komore Srbije, veterinar mora da pruzi svu potrebnu negu zivotinjama koje su mu poverene na cuvanje, staranje ili u svrhe laboratorijske dijagnostike ili naucnih istrazivanja. Takodje, veterinar je obavezan da stiti prirodna prava zivotinja, definisana kao slobode zivotinja od: gladi i zedji, fizicke nelagodnosti i bola, povreda i oboljenja, straha i stresa kao i slobode osnovnih pravila ponasanja. Kodeksom je narocito propisano da rad sa eksperimentalnim zivotinjama mora da bude u skladu sa etickim nacelima kao i u skladu sa odgovarajucim normativnim aktima koji regulisu dobrobit zivotinja.

Na kraju mozemo zakljuciti da je nasa pravna regulativa jaka samo na papiru. Nijedan od usvojenih zakona nikada nije sproveden u delo. Da li su za to krivi ljudi koji sebe smatraju boljim, uzvisenijim i vaznijim bicem od ostalih zivih bica, ili su za to krivi oni koji ne obavljaju svoj posao ne preduzimajuci nista povodom tog problema, ostace jos jedno pitanje u nizu ostalih bez odgovora, a sa jako mnogo posledica. Vecina ljudi, zakone ovakve vrste shvata kao i ostale usvojene zapadnjacke modne trendove, pa ih ispostuju samo u onoj meri u kojoj njima to odgovara, sve do trenutka kada taj zakon prestaje da bude zanimljiv, kao sto je oblacenje kucnih ljubimaca ili farbanje istih, sto je takodje u neku ruku mucenje za te zivotinje. Dokle god se i sam zakon podredjuje ljudima i zivotinje i priroda oko nas ce se polako ugasiti, ako ne pojedemo onda secemo,palimo i ubijamo zbog nasih neljudskih potreba i bahatosti.

Tim 2. Zakon o dobrobiti životinja i Krivični zakon

Lider tima: Pacić Aleksandra

ZADACI:

Pacić Aleksandra

• Zakonski okviri i građanski aktivizam u zaštiti dobrobiti životinja i sprečavanju zlostavljanja.
• Najčešći ekstremni oblici zlostavljanja životinja.
• Glavne prepreke građanskoj inicijativi.

Stevanović Danijel

• Prava, obaveze i postupanje građanstva u zaštiti dobrobiti životinja.
• Nadležne institucije i nevladine organizacije (NVO) u zaštiti dobrobiti životinja.
• Indikacije za prijavu zlostavljanja životinja nadležnim institucijama i NVO, i način postupanja.

Lekić Danijel

• Značaj reagovanja građanstva na zlostavljanje životinja u cilju unapređenja javne bezbednosti i širih društvenih interesa opšteg karaktera.
• Starateljstvo nad životinjama kao poseban oblik unapređenja dobrobiti životinja, i uslovi koje životinje moraju da ispunjavaju kao mere prevencije prekoračenja ovlašćenja od strane nadležnih institucija, odnosno vanpravnog delovanja društvenih subjekata i fizičkih lica.
• Pitanje kompetentnosti i nužnosti edukacije stratelja, volontera i aktivista, kako u pogledu poznavanja zakonske regulative tako i u kontekstu znanja u oblasti bioloških nauka – ocena stanja i predlog mera za unapređenje.

Polazni materijal

REALIZACIJA:

27.12.2016.

• Na webinaru zakazanom za 17.40.-17.50. prisustvovala samo Aleksandra Pacić. Danijel Stevanović opravdano izostao (zbog posla). Koleginica Aleksandra i on intenzivno sarađuju, a ona kao lider tima tvrdi da će izveštaj biti završen u roku. Prema njenim navodima kolega Danijel Lekić, je već duže vreme odsutan na fakultetu. Zato njegov neodazivanje na webinar nije neočekivano. O tome me je koleginica informisala jo 23.12.2016. u 10:04h.

IZVEŠTAJ (30.12.2016 22:54)

Zakon o dobrobiti životinja i Krivični zakon

Prava, zakonski okviri i građanski aktivizam u zaštiti dobrobiti životinja i sprečavanju zlostavljanja

Dobrobit životinja predstavlja obezbeđivanje uslova u kojima životinja može da ostvaruje svoje fiziološke i druge potrebe svojstvene vrsti kao što su: ishrana i napajanje, prostor za smeštaj, fizička, psihička i termička udobnost, sigurnost, ispoljavanje osnovnih oblika ponašanja, socijalni kontakt sa životinjama iste vrste i odsustvo neprijatnih iskustava kao što su bol, patnja, strah, stres, bolesti i povrede.

Sve životinje su jednake prema svojoj sposobnosti da osećaju bol, patnju, strah i stres. Obaveza svakog lica je da brine o životinjama, a naročito o životinjama čiji opstanak zavisi neposredno od njega. Vlasnik, odgajivač i držaoc životinje je u obavezi da obezbedi odgajivačke uslove, koji odgovaraju vrsti, rasi, polu, uzrastu i proizvodnom smeru životinja, čak i ako više ne želi ili nije u mogućnosti da se stara o životinjama.

I moral i pravo obavezuju čoveka da poštuje dobrobit životinja i bude human prema njima, a ubijanje i zlostavljanje životinja predstavlja krivično delo u velikom broju država, uključujući i našu zemlju. Zakonom o dobrobiti životinja su u republici Srbiji jasno definisana prava i obaveze koje se moraju poštovati. Odredbe ovog zakona ne odnose se samo na preduzetnike koji su direktno uključeni u proizvodnju životinjskih proizvoda već obuhvataju i obaveze celokupnog društva, i predviđaju načine postupanja građanstva prema životinjama.

“Zlostavljanje životinja mora se smatrati teškim zločinom i kao takvo mora naći mesto u zakonu o zaštiti životinja i mora podleći odgovarajućim sankcijama koje će sprečiti osobu da na isti način ponovo zlostavlja životinje” (Član 2. Univerzalne deklaracije o dobrobiti životinja). Osnovne odredbe ovog zakona govore na koje se životinje taj zakon odnosi: životinje koje se koriste u proizvodne svrhe; životinje koje se koriste u naučnoistraživačke, biomedicinske i obrazovne svrhe; životinje koje se koriste za izložbe, takmičenja, priredbe i druge oblike javnog prikazivanja; životinje za rad i službene životinje; kućne ljubimce; napuštene i izgubljene životinje; divlje životinje u zatočeništvu.

„Dužnost svakog građanina Republike Srbije jeste da spreči i prijavi ministarstvu nadležnom za poslove veterinarstva (u daljem tekstu: Ministarstvo) ili ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove, sve oblike zlostavljanja životinja i ugrožavanja njihovog života, zdravlja i dobrobiti.”(Član 3. Zakon o dobrobiti živorinja, osnovne odredbe). Zlostavljanje podrazumeva: nanošenje bola, straha, stresa, povreda životinjama, kao i pokušaji ubistva. Takođe, veoma je bitno da se na vreme reaguje ukoliko se posumnja da je pojedinac ili grupa umešana u organizovanje borbe pasa. Pored fizičkog zlostavljanja, može se prepoznati i psihičko zlostavljanje, koje takođe treba prijaviti nadležnim organima. Tu spadaju: sprečavanje ispoljavanja obrazaca ponašanja svojstvenih životinjskoj vrsti, rasi i kategoriji; ograničavanje kretanja (sprečavanje korišćenja namskih objekata i delova objekata, npr. izbegavanje upotrebe boksova za teljenje); podsticanje agresije i zastrašivanje; iniciranje i stimulacija osećaja dosade i nesigurnosti; sprečavanje socijalizacije (izolacija solitarnih životinja za ekonomsko ili prinudno klanje).

Najčešći ekstremni oblici zlostavljanja životinja

Postoje različiti načini na koje čovek može zlostavljati životinje. Nekada je na prvi pogled jasno da neko ljudsko ponašanje predstavlja zlostavljanje životinja, dok je ono nekada prikriveno, ali izaziva isto tako teške posledice. Zlostavljanje životinja može se definisati kao „društveno neprihvatljivo ponašanje kojim se namerno prouzrokuje nepotreban bol, patnja, neprijatnost i (ili) smrt životinje.“

Najčešći i najočigledniji oblik zlostavljanja je fizički oblik zlostavljanja životinja (narušavanje fizičke celovitisti životinje oštećenjem njenih tkiva i organa- batinanje, šutiranje, bičevanje, prisiljavanje na rad ili obuku koji prevazilaze izdržljivost životinje idr.). Posebnu zabrinutost poslednjih nekoliko decenija izaziva rastući broj krivičnih dela sa elementima nasilja učinjenih od strane maloletnika i dece.

Zanemarivanje životinja se najčešće javlja kao oblik fizičkog zlostavljanja životinja, ali može sadržati i elemente emotivnog ili psihičkog zlostavljanja (propust vlasnika da životinji obezbedi hranu, vodu, smeštaj, veterinarsku negu i slično).

Psihičko ili emotivno zlostavljanje životinja podrazumeva onemogućavanje životinji da zadovolji svoje osnovne potrebe u ponašanju, da iskorsti prostor za odmor i zaklon, razjarivanje životinje, nanošenje straha, patnje i prouzrokovanje osećaja dosade i nesigurnosti kod životinje.

Pored fizičkog i psihičkog oblika zlostavljanja životinja, javljaju se i seksualno zlostavljanje životinja, patološko gomilanje životinja, organizovanje borbi među životinjama, i, veoma čest slučaj - napuštanje životinja od strane neodgovornih vlasnika.

Napuštanje životinja na prvi pogled može delovati kao manje ozbiljan problem u odnosu na ostale, a uopšte nije tako i treba Napuštene životinje nemaju krov nad glavom niti ljubav i pažnju vlasnika. Neke od njih su rođene na ulici, a neke su posle više meseci ili godina neodgovorni vlasnici jednostavno odbacili i ostavili daleko od toplog doma. Nakon napuštanja, životinja je lišena svih uslova života na koje je naviknuta, a, budući da je do tada odgajana kao kućni ljubimac, nije sposobna da se sama o sebi stara na način na koji bi to činile, na primer, divlje životinje u prirodi. Osim fizičkih lišavanja (sigurnog izvora hrane i vode, nege i zdravstvenog staranja), napuštena životinja izložena je i psihičkom zlostavljanju jer usled promene sredine i izloženosti činiocima na koje nije naviknuta proživljava intenzivan strah i stres. Sve to potvrđuje stav da napuštanje životinje – kućnog ljubimca od strane neodgovornog vlasnika i te kako sadrži elemente zlostavljanja te da ga treba tretirati kao krivično delo.

Osim što je nehumano i za svaku moralnu osudu, izbacivanje kućnog ljubmca na ulicu ima i svoje pravne posledice. Ukoliko su ispunjeni zakonom propisani uslovi, takvo ponašanje vlasnika može se, u zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja tretirati ili kao prekršaj prema Zakonu o dobrobiti životinja ili kao krivično delo ubijanja i zlostavljanja životinja prema članu 269. Krivičnog zakonika Republike Srbije.

Jedino humano i dugoročno rešenje prekobrojne populacije napuštenih životinja jeste CNR (Catch, Neuter, Release ili Uhvati, Steriliši, Pusti) Strategija, koja podrazumeva hvatanje, sterilizaciju i vraćanje životinje na mesto gde je nađena. Važno je istaći da sadašnji propisi omogućavaju da se neodgovorno vlasništvo sankcioniše, ili kao prekršaj ili kao krivično delo, što zavisi od slučaja do slučaja. Međutim, potrebno je da nadležni organi te propise tumače na pravilan način i zaista dosledno primenjuju u praksi. Još važnije od toga jeste podizanje svesti svih nas o tome koliko je odgovorno vlasništvo bitno za smanjenje broja napuštenih, zlostavljanih i, pre svega, nesrećnih životinja.

Starateljstvo nad životinjama kao poseban oblik unapređenja dobrobiti životinja

Po prvi put, definisan je, i u pravni status uvršćen termin staratelja nad uličnim životinjama. To može da bude pravno ili fizičko lice, sa prebivalištem na teritoriji Beograda, a napuštenim životinjama (u kraju gde živi) obezbeđuje ishranu, veterinarsku negu i kontinuirano prati stanje njihove populacije. Napuštena životinja nema dom, ili se nalazi izvan njega i lišena je brige i nege vlasnika. Ukoliko ne postoji staratelj, odnosno držalac životinje, ona se upućuje u prihvatilište. To je objekat za privremeni ili trajni smeštaj napuštenim ili izgubljenim životinjama, kao i pomoć i brigu o njima. Podrazumeva se da prihvatilište odgovara svrsi kad je reč o prostorijama i opremi, da je u skladu sa zakonom, i upisano u registar objekata koje vodi Ministarstvo.

U prihvatilište koje obezbeđuje organ jedinice lokalne samouprave smeštaju se napuštene i izgubljene životinje, jedinke čiji vlasnici, odnosno držaoci ne mogu više da se brinu o njima, životinje koje Ministarstvo oduzme vlasnicima, odnosno držaocima, i životinje koje su u opasnosti. Lica koja rade u prihvatilištu moraju da budu edukovana za taj posao i da sarađuju sa nadležnim veterinarskim službama i organizacijama za zaštitu životinja. Njihova obaveza je i da redovno obaveštavaju javnost i druge vlasnike prihvatilišta o stanju u instituciji za brigu o napuštenim životinjama.

Značaj reagovanja građanstva na zlostavljanje životinja, indikacije za prijavu zlostavljanja životinja nadležnim institucijama i NVO

Građani koji saznaju za slučajeve ubijanja i zlostavljanja životinja, bilo lično bilo posredno – putem medija ili od nekog drugog lica često nisu sigurni šta povodom toga treba da urade. Neophodno je svaki vid zlostavljanja odmah prijaviti nadležnim institucijama i NVO.

Kao i svako drugo krivično delo, ubijanje i zlostavljanje životinja može se prijaviti tako što se podnese krivična prijava nadležnim državnim organima – javnom tužiocu ili policiji, koja zatim o tome obaveštava javnog tužioca. Ne postoji nikakva obavezna forma u kojoj se mora podneti krivična prijava. To se može učiniti pisanim putem, ali i usmeno, neposrednim odlaskom u policiju ili tužilaštvo, ali i putem telefona. Podnošenje krivične prijave uređeno je Zakonikom o krivičnom postupku Republike Srbije (“Službeni glasnik RS”, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013 i 45/2013).

Prema zakonima koji trenutno važe u Republici Srbiji, osoba za koju se utvrdi da je ubila ili zlostavljala životinju može odgovarati ili za krivično delo ili za prekršaj. Da li će u konkretnom slučaju učinilac odgovarati za krivično delo ili za prekršaj zavisi od niza pojedinačnih okolnosti.

Za efikasno suzbijanje ove negativne društvene pojave potrebno je da u teoriji ali i u pravnim izvorima nacionalnog i međunarodnog karaktera pojam zlostavljanja bude dovoljno sveobuhvatno definisan. U tom smislu, Zakon o dobrobiti životinja Republike Srbije predstavlja korak napred. Sa druge strane, važeće odredbe Krivičnog zakonika naše zemlje ne daju dovoljno smernica kada je u pitanju određivanje pojma zlostavljanja životinja, čime se taj zadatak poverava praksi nadležnih sudova. Postojanje takvog generalnog pojma samo po sebi ne bi predstavljalo nedostatak (ono se može uočiti i u drugim zakonodavstvima) kada bi u našem društvu postojao viši nivo svesti o značaju dobrobiti životinja, kako za same životinje tako i za opstanak čitavog čovečanstva.

Postavljanje adekvatnih normativnih okvira za sankcionisanje ubijanja i zlostavljanja životinja predstavlja pozitivnu tendenciju, ali samo za sebe nije dovoljno efikasno. Naime, reagovanje post delictum je svakako opravdano i potrebno, ali se, kao i kod drugih oblika kriminaliteta, i ovde treba fokusirati na prevenciju, odnosno na preduzimanje svih neophodnih mera kako do zlostavljanja životinja ne bi ni došlo. Zbog toga je od presudnog značaja kontinuirano podizanje svesti laičke i stručne javnosti kao i pojedinaca i društvenih grupa, koje u obavljanju svoje delatnosti imaju kontakt sa životinjama, o značaju opstanka i dobrobiti životinjskog sveta i dužnostima ljudi prema njemu. Kao najvažniji agensi u tom procesu korenite promene etičkih shvatanja pojavljuju se mediji, naučne i obrazovne ustanove i udruženja građana. Na taj način bi se doprinelo adekvatnom i sa stanovišta biocentrizma prihvatljivom „popunjavanju“ generalnih pojmova kao što su „zlostavljanje“, „dobrobit“ i, „životinja“, što je veoma važno, kako za prevenciju zlostavljanja životinja tako i za državnu reakciju koja je u skladu sa načelom prave sigurnosti.

Nadležne institucije i nevladine organizacije (NVO) u zaštiti dobrobiti životinja

Nadležno ministarstvo u zaštiti dobrobiti životinja je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Državna institucija koja sprovodi ovaj zakon je republička veterinarska inspekcija Uprave za veterinu kojoj u sprovođenju zakona pomoć pruža ministarstvo unutrašnjih poslova, gradska komunalna policija, kao i mnoge nevladine organizacije i udruženja građana.

Nevladine organizacije i udruženja građana koje se bave žaštitom životne sredine kao I zaštitom dobrobiti životinja su mnogobrojne u Srbiji.

1. ORCA je neprofitna organizacija civilnog društva koja radi na unapređivanju politika, propisa i praksi koji se odnose na dobrobit životinja, zaštitu životine sredine i ruralni razvoj u Srbiji i zemljama zapadnog Balkana, kroz istraživanje, javno zastupanje, obrazovanje i monitoring. ORCA se bavi zaštitom dobrobiti svih životinja. Svoj rad usmerava u nekoliko pravaca:

   • Istraživanje i prikupljanje informacija u vezi sa zaštitom dobrobiti životinja i ukazivanje državnoj upravi, medijima i javnosti na potrebu izgradnje sistema koji će unaprediti zaštitu dobrobiti životinja;
   • Saradnja sa državnom upravom na polju izrade i sprovođenja strateških dokumenata;
   • Obrazovni rad sa nastavnicima i decom u pravcu uključivanja obrazovanja i vaspitanja o dobrobiti životinja u plan i program nastave na svim obrazovnim nivoima u našoj zemlji;
   • Rad na unapređivanju pravne zaštite životinja;
   • Pružanje podrške građanima (informisanje, savetodavna pomoć, administrativna i pravna podrška, servisi za udomljavanje i pronalazak izgubljenih životinja, promocija odgovornog vlasništva).
2. BETA je osnovana je 2010. godine, i od tada je postala vodeća organizacija za negu životinja u Srbiji. Ima četiri predstavništva u četiri grada u Srbiji: Zaječar, Knjaževac, Beograd i Zrenjanin.
3. ARKA je društvo za zaštitu životinja i životne sredine je neprofitna organizacija – udruženje gradjana, formirano 1995 godine u Novom Sadu i registrovano u Agenciji za Privredne Registre. Ciljevi društva su da se u saradnji sa nadležnim organima, kroz institucije sistema i na druge načine, zalaže za zaštitu životinja i životne sredine i podizanje nivoa svesnosti o neophodnosti zajedničkog življenja i očuvanja životne sredine.

Pitanje kompetentnosti i nužnosti edukacije staratelja, volontera i aktivista, kako u pogledu poznavanja zakonske regulative tako i u kontekstu znanja u oblasti bioloških nauka- ocena stanja i predlog mera za unapređenje

Republika Srbija je i dalje daleko od nekih normi koje se primenjuju u razvijenim državama Evropske unije po pitanju zaštite dobrobiti životinja. Nadležno ministarstvo i izvršna vlast moraju bolje sprovoditi zakone ali i uvesti oštrije kriterijume prilikom podnošenja zahteva za starateljstvo nad životinjama. Međutim najbitnija je promena svesti društva koja se postiže edukacijom koji bi trebalo da bude prvi zadatak NVO i udruženja za zaštitu životinja ali i medija.

Neke mere za unapređenje svesti mogu biti:

• edukacija javnosti o posledicama koje odbacivanje neželjenih životinja i životinja lutalica ima na samu životinju i na širu društvenu zajednicu;
• saradnja sa lokalnim medijima ( novine, radio,TV )s ciljem davanja informacija;
• informisanje društva putem letaka, brošura i publikacija o kvalitetnom zadovoljavanju potreba njihovih kućnih ljubimaca, kako ne bi došlo od odbacivanja i napuštanja životinja
• suzbijanje različitih oblika okrutnosti nad životinjama;
• edukacijom, terenskim patrolama i prijavljivanje veterinarskoj inspekciji zlostavljanje životinja;
• ostvarivanje saradnje sa veterinarima u lokalnoj zajednici;
• uključivanje osoba s posebnim potrebama u skladu sa njihovim mogućnostima u vidu organizovanih poseta i kontakta sa životinjama;
• uključivanje građana u rad Društva sa omogućavanjem poseta skloništu ( hranjenje životinja, druženje, šetanje, čišćenje i sl.);
• rad sa životinjama kao mogući rekreativni sadržaj, slobodna aktivnost i provođenje slobodnog vremena građana (mogućnost interaktivne rekreacije i samoinicijativnog uključivanja u društveno koristan rad).

Zaključak

Opredeljivanjem RS za članstvo u EU doprineo je jačanju svesti o dobrobiti životinja u našem društvu. Naša zemlja je, na putu za članstvo, napravile neke krupne korake u ovoj oblasti. Zakon o dobrobiti je, u pravnim okvirima, vrlo mlad a u nekim delovima možda i neprimenljiv. Pored finansijskog aspekta, volje građana, kao i same države, šanse su još uvek poražavajuće male da se reše neki od gorućih problema, kao na primer problem pasa lutalica. Zakon se teško sprovodi jer i dalje nisu u potpunosti definisane nadležnosti pojedinih institucija koje se bave ovim pitanjima. Međutim, primetno je formiranje sve većeg broja različitih organizacija za zaštitu životinja u Srbiji. Ove organizacije su veoma prisutne u medijima i na društvenim mrežama. Primećena je i sve veća posećenost seminarima koji se bave ovim pitanjima, tako da se može reći da je društvo počelo da se kreće u pravom smeru.

Literatura:

• Pravna zaštita životinja (2016): Zakoni, sudska praksa i pravna nauka o dobrobiti životinja. http://pravnazastitazivotinja.com/. 30.12.2016.
• Balkan Kinology (2016): Forumi. http://balkankinology.net/forums/. 30.12.2016.
• ORCA - neprofitna organizacija za dobrobit zivotinja, zastitu zivotne sredine i ruralni razvoj u Srbiji (2016): Zvanični portal. http://www.orca.rs/sr/. 30.12.2016.

Tim 3. Dobrobit farmskih životinja

Lider tima: Dragošanević Sanela

ZADACI:

Dragošanević Sanela

• Značaj dobrobiti kao faktora kvaliteta bezbedne i zdrave hrane životinjskog porekla i ekonomski značaj.
• Šta se podrazumeva po pojmom dobrobiti farmskih životinja.

Golubović Gvozden

• Značaj dobrobiti životinja za farmere, svest o značaju ovog pitanja i osnovne sumnje i prepreke sa kojima se suočavaju po pitanju unapređenja dobrobiti. Potencijalna rešenja šireg privrednog i društvenog karaktera i prostor za intervenciju naučne i stručne zajednice, društvenih i državnih institucija, i njihovi trenutni rezultati. Podrška međunarodne zajednice.
• Program i planovi aktivnosti nadležnih institucija i nevladinih organizacija (NVO) na sagledavanju stanja dobrobiti farmskih životinja u Srbiji.

Lapadatović Mario

• Mere procene dobrobiti životinja.
• Trenutno stanje dobrobiti farmskih životinja u našoj zemlji i posledice.

Polazni materijal

REALIZACIJA:

27.12.2016.

• Na webinaru zakazanom za 17.55.-18.05. pojavila se samo Sanela Dragošanović (tim-lider). Lapadatović Mario je opravdano odsutan, a izostao je i Golubović Gvozden, koji prema navodima lidera još nije dostavio izveštaj. Koleginica Sanela, večeras očekuje izveštaj kolege Maria. Tvrdi da će u roku dostaviti zbirni izveštaj. Sebe ocenjuje ocenom 9, a ocene ostalih učesnika će dostaviti sa zbirnim izveštajem.

29.12.2016.

• Tim lider je posalo izveštaj, ali nije uspešno koordinirao ostale članove tima. Njihovi zadaci nisu obavljeni. Uzevši navedeno u obzir, ocena lidera je 8. Ostali nisu dobili prolaznu ocenu.

IZVEŠTAJ 29.12.2016. 06.06.2016.

Šta se podrazumeva pod pojmom dobrobiti farmskih životinja?

Obaveza čoveka da poštuje životinje i brine o njihovoj dobrobiti je proističe iz naučno dokazane činjenice da su životinje osećajna bića i da kao i čovek mogu osetiti bol, patnju i stres. Dobrobit životinja je stanje u kojem su zadovoljene osnovne potrebe životinja,a odnosi se na fizičke,psihičke i druge potrebe, neophodne u cilju ispoljavanja normalnih obrazaca ponašanja. Da bi se zadovoljile potrebe životinja moramo se ponašati prema njima kao prema ljudima bez rezerve, voditi računa o njihovim svakodnevnim i osnovnim potrebama, a to se odnosi na: hranu, vodu, sklonište, veterinarsku negu i ostale preduslove za ispoljavanjem prirodnih oblika ponašanja. Dakle, da bi se zadovoljile sve potrebe životinja na farmi moramo im obezbediti da uvek imaju dovoljnu količinu sveže i čiste vode, dovoljnu količinu kvalitetne i zdravstveno bezbedne hrane, odgovarajući zaklon i mesto za odmor, i dovoljno adekvatnog smeštajnog prostora. Životinje ne treba izlagati mentalnom, fizičkom maltretiranju i stresu. Neke od farmskih životinja koriste se za nošenje tovara i vuču, a imajući u vidu da je to veliki napor, moramo obezbediti sve uslove da to bude u granicama izdržljivosti i da se ispune sve potrebe životinja. Još uvek ima dosta farmera koji nemaju obzira prema životinjama kao živom biću. Moramo se izboriti da broj takvih nehumanih ljudi bude što manji i da se to iskoreni. Zakonom su propisane mere nege životinja na farmi i da bi smo mogli da se bavimo adekvatnom i normalnom proizvodnjim mleka,mesa i ostalih životinjskih namirnica, moramo više razmišljati o humanom i adekvatnom odnosu prema životinjama na jednoj farmi. One reaguju na uslove u kojima žive tako da se taj odnos odražava na kvalitet same životinje i njenih proizvoda. Ako želimo najbolje proizvode od svojih životinja moramo im i najbolje uslove za život obezbediti. Veterinarska inspekcija vrši procenu o dobrobiti životinje po protokolu i metodologiji, donose procenu o dobrobiti životinja na farmi, koristeći mere bazirane na posmatranju životinja. Po mom mišljenju farme bi trebale da se još ćešće obilaze, da se sprovedu adekvatne kaznene mere, ukoliko se utvrdi da je životinja na bilo koji način ugrožena ili da uslovi nisu po propisima i odgovarajućim potrebama na farmi. Dobrobit životinja, kvalitet života ljudi i zaštita životne sredine su u tesnoj vezi i međuzavisnosti. Pre svega svest, edukacija, dobra radna snaga i borba za dobrobit životinja su preduslovi za zdravstveno bezbednu hranu, prihvatljivu po svim standardima.

Značaj dobrobiti kao faktora kvaliteta bezbedne i zdrave hrane životinjskog porekla i ekonomski značaj.

Dobrobit životinja direktno utiče na kvalitet proizvoda, mleka, mesa, jaja i ukoliko nema adekvatnih uslove za život, redovne ishrane i odgovarajuće nege ili se prilikom klanja životinja ne tretira tako da prođe bez bola i patnje, dobićemo proizvod koji nije kvalitetan. Ovo je glavni razlog zbog kog potrošači u EU odbijaju da kupuju ovakav proizvod. Prema istraživanju naučnika, potrošači u Srbiji imaju isti stav, ali još uvek ne mogu da biraju da li će konzumirati hranu koja je proizvedena u skladu sa visokim standardima o dobrobiti životinja. Ipak, radi se na tome da se to promeni. Svi smo mi potrošači tako da je na nama da unapredimo dobrobit farmskih životinja. Želimo da znamo šta kupujemo i šta jedemo, kakvog je kvaliteta hrana koju unosimo u naš organizam, a da bismo to saznali potrebno je da budemo upoznati sa stanjem dobrobiti farmskih životinja koje se gaje za tu svrhu. Moramo im obezbediti kvalitetan život da bismo dobili zdrav i kvalitetan proizvod i da pri tome da imamo dobar ekonomski efekat. Zdravlje i dobrobit životinje je od najvećeg značaja za zdravu i bezbednu hranu. Sa ekonomskog aspekta potrošač će za zdravstveno bezbednu i kvalitetnu hranu dati i više novca. Ulaganja nisu velika ali farmeri nisu trenutno u stanju da tako brzo dostignu visoke standarde pa je tu u obavezi da država pomogne u vidu subvencija. Potrošači smatraju da bi farmske životinje trebalo da se drže, hrane i reprodukuju u prirodnim uslovima, na način da su im potrebe zadovoljene i da mogu da ispolje svoje prirodno ponašanje. Naučna istraživanja su pokazala da ishrana krava izbalansiranom hranom doprinosi održavanju hranljive vrednosti mleka. Čest način zagađenja bakterijom E.coli kod ljudi jeste zagađenjem mesa izmetom što se dešava usled držanja stoke u uslovima prenaseljenosti. Infekcija još nekim bakterijama koje se prenose sa životinja na ljude(od živinskog mesa i jaja na ljude) povezana je sa lošim načinom gajenja živine, odnosno narušenom dobrobiti ovih životinja. Praksa farmera širom evropskih zemalja pokazala je da je koncept dobrobiti životinja na farmama ekonomski isplativ.

Tim 4. Ekonomski aspekti unapređene dobrobiti životinja

Lider tima: Lukić Tatjana

ZADACI:

Lukić Tatjana

• Značaj dobrobiti kao faktora kvaliteta bezbedne i zdrave hrane životinjskog porekla i ekonomski značaj.

Dinković David

• Stavovi i uloga subjekata tržišnog tj. proizvodno-potrošakog lanca kao faktora dobrobiti životinja, i prepreke koje su u tom kontekstu najčešće. Potencijalni subjekti, rešenja i mere za unapređenje.
• Emocionalni potencijal životinja i moralne obaveze humane populacije na unapređenju njihove dobrobiti.

Zulić Nemanja

• Proizvodni i opšti značaj dobrobiti životinja u stočarstvu.
• Pojam dobrobiti životinja i stanje u našoj zemlji. Dosadašnji rezultati pojedinih društvenih subjekata i međunarodna podrška.

Polazni materijal

REALIZACIJA:

27.12.2016.

• Na webinar zakazan za 18.10.-18.20. dosli su samo Tatjana Ljubomirović (tim-lider) i Nemanja Zulić. Dinković David nije došao, i prema navodima lidera nije bio kooperativan, još od podele radnih zadataka. Koleginica Tatjana je najavila da će sutra dostaviti zbirni izvrštaj na bazi objedinjenor rada na sopstvenim i temama kolege Zulića. Sebe je ocenila ocenom 8, a kolegu Zulića sa 7. Smatram da Dinković nije osvojio prolaznu ocenu.

28.12.2016.

• Koleginica Tatjana je dostavila zbirni izveštaj koji je kvalitetno urađen. Slažem se i sa njenom evaluacijom.

IZVEŠTAJ (28.12.2016. 11.17.):

ZNAČAJ DOBROBITI KAO FAKTORA KVALITETA BEZBEDNE I ZDRAVE HRANE ŽIVOTINJSKOG POREKLA I EKONOMSKI ZNAČAJ

Veliki deo hrane koju jedemo, meso, mleko i jaja potiču od životinja. Da li se ponekad zapitamo kako je postupano sa njima u procesu proizvodnje? Da li je ovo važno samo kao pitanje odgovornosti prema životinjama ili je to i pitanje odgovornosti prema sopstvenom zdravlju i zdravlju naše dece? Dobrobit životinja je važna jer se način na koji tretiramo i brinemo o životinjama, odražava na način na koji tretiramo i brinemo jedni o drugima.

Postoje pet dobrih razloga za brigu o životinjama i to:

1. OSEĆAJNOST - životinje su osećajna bića koja mogu osetiti bol,patnju i stres,baš kao i ljudi,i čovek ima moralnu obavezu i dužnost da životinjama koje drži obezbedi uslove koji odgovaraju njihovim potrebama.
2. BEZBEDNOST HRANE - dobrobit životinja znači proizvodnju zdrave i bezbedne hrane životinjskog porekla za potrošače.
3. RAST PRODUKTIVNOSTI - dobrobit životinja omogućava bolji rast, veću proizvodnost i uspešniju reprodukcija farmskih životinja.
4. DOBIT - dobrobit životinja predisponira povećanje konkurentnosti, pristup novim tržištima i veći profit za farmera.
5. OBAVEZA - obezbeđivanje dobrobiti životinja, zakonska je obaveza vlasnika, odnosno držalaca životinja u Srbiji.

Dobrobit životinja utiče na zdravle životinja, kvalitet i bezbednost hrane životinjskog porekla. Postavlja se pitanje: ŠTA JE DOBROBIT ŽIVOTINJA?

„DOBROBIT ŽIVOTINJA JE STANJE U KOME JE ŽIVOTINJA ZDRAVA, UDOBNO SMEŠTENA, UHRANJENA I BEZBEDNA, KADA MOŽE DA ISPUNI PRIRODNO PONAŠANJE I KADA NE TRPI NEPRIJATNA STANJA KAO ŠTO SU BOL, STRAH I PATNJA.“

Dobrobit životinja je povezana za kvalitetom života ljudi jer predstavlja značajan faktor ekonomskog razvoja,društvenog blagostanja i zaštite životne sredine.Zbog toga, kako Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) navodi, dobrobit životinja ne treba da bude tretirana kao samostalno pitanje, već kao deo važnih društvenih ciljeva kojima doprinosi, kao što su bezbednost i sigurnost hrane, zdravlje ljudi i životinja, zaštita životne sredine, bezbednost ljudi na radu, ruralni razvoj, ravnopravnost polova i socijalna pravda.

PROIZVODNI I OPŠTI ZNAČAJ DOBROBITI ŽIVOTINJA U STOČARSTVU

Opsti znacaj

Zaštita dobrobiti životinja koje koristimo za proizvodnju hrane nije samo pitanje etike ili humanosti, već i kvaliteta njihovih proizvoda, a dalje i uticaja na zdravlje potrošača. Naime, istraživanja su dokazala da prozvodi životinja koje su trpele bol, paniku ili stres nije istog kvaliteta kao životinja sa kojima se pažljivo postupalo.

To je naročito izraženo tokom neadekvatnog transporta životinja i nestručnog postupanja prilikom klanja. Izražen stres pre smrti ostavlja u mesu velike količine adrenalina i drugih hormona koji se izlučuju u organizam u stanju uzbune (kod svinja, sindrom „bledog, vodenog mesa” a kod goveda „tamno, tvrdo meso”). Slično se događa tokom nepravilnog transporta životinja (suviše dug put bez odmora, hrane i vode, zajednički smještaj različitih kategorija jedinki iste vrste – mlade i stare, mužjaci i ženke, bolesne i zdrave i sl. ili čak različitih vrsta životinja.

Zaštita dobrobiti životinja čiji opstanak zavisi od čoveka izuzetno je kompleksno pitanje, koje uključuje čitav niz najrazličitijih aspekata. Kada su u pitanju farmske životinje, najzainteresovanija strana su potrošači animalnih proizvoda i poljoprivredni proizvođači, ali i svi oni koji su direktno ili indirektno uključeni u proizvodnju hrane.

Osim toga, zaštita dobrobiti farmskih životinja povezana je i sa pitanjima zaštite životne sredine, održivog razvoja, i čitavog niza zdravstvenih, higijenskih, ekonomskih i socijalnih problema jednog društva.

Dobrobit životinja, pored etičkog i pravnog aspekta, ima i svoje ekonomske dimenzije, odnosno ona može biti tretirana i kao ekonomsko pitanje. Svako ko gaji farmske životinje, bavi se njihovim prevozom ili klanjem, mora da obezbedi dostizanje određenog stepena dobrobiti životinja koji zahtevaju zakoni koje donosi država. Ovo je minimalni standard dobrobiti životinja čije je poštovanje zakonska obaveza svakog proizvođača, prevoznika i klanice. Međutim, značajan broj potrošača na evropskom kontinentu želi više od toga. Oni žele da kupe namirnice životinjskog porekla koje su proizvedene u procesu u kojem je poštovan visok stepen dobrobiti životinja. Zbog toga u zemljama Evropske unije postoji više privatnih sertifikacionih šema koje garantuju potrošačima da je određeni proizvod nastao uz poštovanje visokih standarda u pogledu dobrobiti životinja. Robne marke ciljaju kupce sa nižom kupovnom moći, ali preuzimaju i dobar deo bolje platežno sposobnih kupaca. Njihov osnovni adut je cena, ali i prepoznatljivost i marketing koji je grupni za sve proizvode u okviru robne marke bez obzira na njihovu vrstu. Postojeću situaciju je moguće rešiti na različite načine, a jedan od njih je dodavanje vrednosti proizvodu kroz uvođenje standarda orjentisanih ka kvalitetu.

POJAM DOBROBITI ŽIVOTINJA I STANJE U NAŠOJ ZEMLJI. DOSADAŠNJI REZULTATI POJEDINIH DRUŠTVENIH SUBJEKATA I MEĐUNARODNA PODRŠKA.

Zakon u Republici Srbiji

Životinje su danas zaštićene nacionalnim zakonima mnogih zemalja i brojnim međunarodnim pravnim dokumentima. I moral i pravo obavezuju čoveka da poštuje dobrobit životinja i bude human prema njima, a ubijanje i zlostavljanje životinja predstavlja je krivično delo u velikom broju država, uključujući i Republiku Srbiju. Sve životinje su jednake prema svojoj sposobnosti da osećaju bol, patnju, strah i stres. Obaveza svakog lica je da brine o životinjama, a naročito o životinjama čiji opstanak zavisi neposredno od njega. Dužnost svakog građanina jeste da spreči i prijavi sve oblike zlostavljanja životinja i ugrožavanja njihovog života, zdravlja i dobrobiti. Obaveza svakog lica koje povredi životinju je da joj pruži prvu pomoć, kao i da obezbedi pružanje pomoći od strane stručnog lica. U skladu sa deklaracijom ujedinjenih nacija, do sada je donet zakon o dobrobiti zivotinja, a u Strategiju održivog razvoja Republike Srbije se uključiuje dobrobiti životinja, a potrebno je i uključivanje poynavanja osnova dobrobiti životinja u nastavni program predškolskog, osnovnoškolskog i srednjoškolskog obrazovanja. Izrečena je prva zatvorska kazna za ubistvo životinje u istoriji srpskog pravosuđa. Rezultati istraživanja ukazuju na prisustvo svesti o dobrobiti životinja kod farmera u Srbiji. Svetska organizacija za zdravlje životinja “OIE“ pokazala je da su zdravljeidobrobit životinja, od najvećeg značaja za proizvodnju sigurne i zdrave hrane. Naučna istraživanja pokazala su da životinje koje su lošeg fizičkog i mentalnog zdravlja mogu imati nižu stopu reprodukcije,rasta i proizvodnosti. Uloga države je značajna, i pre svega država treba da pripremi ambijent, koji se odnosi na dobrobit životinja, da ponudi određeni zakonski okvir, i da obezbedi adekvatnu primenu. Država može da uvede i pomogne primenu visokih standarda. S obzirom da Srbija ima veoma povoljne poslovne aranžmane, uvažavanjem principa dobrobiti omogućuje proizvođačima dodatnu vrednost, koja će time omogućiti plasman na tržištu EU, koje ima preko 500 miliona potrošača, spremnih da plate nešto veću cenu za proizvod koji uvažava standarde u polju dobrobiti životinja. Pri tome, potrošači imaju veoma važnu ulogu, jer se posmatra balans između konflikta koji postoji između težnje da se životinji pruži najkvalitetniji mogući kvalitet života i da se proizvede što više mleka,mesa i jaja. Kada biramo koliko intenzivno ćemo gajiti životinje, to zavisi od toga koliko će potrošači platiti. Uloga potrošača je da podstakne farmera, kroz plaćanje odgovarajuće cene, što će mu omogućiti da uloži u dobar smeštaj, dobru opremu, tako da može životinjama da obezbedi dobar život. Na standarde dobrobiti farmskih životinja utiču političari, industrija hrane, farmeri i potrošači. Svi oni se nalaze na različitim mestima u piramidi moći. Bazu piramide čine potrošači koji direktno utiču na ostale činioce u ovoj piramidi. Potrošač je svako od nas, a to znači da je u našim rukama ključ unapređenja dobrobiti farmskih životinja. Uvođenjem svakog standarda, pa taok i ORCA standarda o dobrobiti, postavlja se pitanje: Da li postoji ekonomska opravdanost? Na osnovu toga je realizovano ekonomsko istraživanje, i došlo se do zaključka da uvođenje svakog standarda, i privatnog i javnog, podrazumeva povećanje određenih troškova, koje proizvođač očekuje da nadoknadi na samom tržištu od potrošača. Cilj ovog istraživanja je bio, da proceni da li postoji opravdanost uvođenja standarda dobrobiti životinja i koji su to ekonomski troškovi za samog proizvođača, u primeni tih elemenata. Neki sumarni zaključci dobijeni iz tog istraživanja, govore da su mali i srednji proizvođači ciljna grupa kojoj se treba obraćati u nekim sledećim koracima promovisanja višeg standarda dobrobiti životinja, i to sve zato što je u pitanju proizvodnja koja zahteva dosta investicija, da bi se dostigli adekvatni standardi ne samo dobrobiti, nego i zbog bezbednosti proizvodnje i zdravstvene zaštite. U tom smislu, ako proizvođač želi da plasira svoj proizvod, pre svega kroz kvalitet,a ne cenu, teško je izboriti se na tržištu, i tada bi dobrobit životinja mogla biti značajna strategija.

Potrošači su pokretačka sila u oblasti načina gajenja farmskih životinja odnosno „baza piramide moći“

Potrošači kreiraju tržište, imaju naročitu snagu i odgovornost, da izborom namirnica za koje ćemo dati novac zapravo kreiraju ponudu proizvoda životinjskog porekla u trgovinskim lancima ili na pijaci, čime direktno utiču na dobrobit životinja od kojih ti proizvodi utiču. Ukoliko izaberemo da podržimo proizvođače koji poštuju više standarde dobrobiti životinja, prilikom njihovog gajenja, zajedno možemo unaprediti dobrobit hiljada životinja u Srbiji, i uticati da hrana koju jedemo bude zdravija i bezbednija.

Ekonomska analiza je primenljiva na dobrobit životinja i to je vrlo važan alat u donošenju odluka na mikro i makroekonomskom nivou. Procena dobrobiti životinja i ekonomska analiza mogu da se koriste za poboljšanje učinkovitosti privatnih sertifikacionih šema. Većinu poboljšanja u okviru dobrobiti životinja prati povećanje produktivnosti,što predstavlja dobitnu kombinaciju. Međutim,tamo gde su neophodna velika ulaganja (poput adaptacije smeštenih objekata) povećani troškovi proizvodnje za sisteme više dobrobiti treba da budu nadoknađeni iz proizvodno-potrošačkog lanca, odnosno od strane potrošača ili iz javnih fondova u slučaju tržišnog neuspeha.

Privatne sertifikacione šeme nisu cilj same za sebe,već su one jedan od načina za poboljšanje života životinja i omogućavanje održivosti ruralnih zajednica.

Veterinari imaju ključnu ulogu u unapređenju dobrobiti životinja pomoću unapređenih načina upravljanja farmama, korišćenja boljih praktičnih metoda procene dobrobiti životinja i prihvatanja novih tehnologija, kako bi pomogli farmerima da iz dana u dan prate i unapređuju dobrobit životinja na farmama.

LITERATURA:

1. Goran, Ž., Ivana Dulić Marković, Branko, K., Nemanja, T., Aleksandra Marković, Dragana Tar, David, P., Jelena Ilić, Jelena Burazerović, Elvir, B. (2014): Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja. Organizacija za poštovanje i brigu o životinjama – ORCA. ISBN 978-86-911349-6-9.
2. ORCA (2014): Ekonomski aspekti unapređene dobrobiti životinja. Pristup: https://www.youtube.com/watch?v=Sb1lBFsAdps.
3. Bezbednost hrane (2014): Akcija. Udruženje za dobrobit farmskih životinja ORCA. http://bezbednosthrane.orca.rs/sr/akcija/. Pristup: 27.12.2016.
4. Stela Strsoglavec (2012): Šta je dobrobit životinja i kakav je njen značaj za čoveka. http://www.stocarstvo.com/dobrobit_zivotinja/dobrobit_zivotinja.htm. Pristup: 27.12.2016.
5. Goran, Ž., Ivana Dulić Marković, Branko, K., Nemanja, T., Aleksandra Marković, Dragana Tar, David, P., Jelena Ilić, Jelena Burazerović, Elvir, B. (2014): Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja. Organizacija za poštovanje i brigu o životinjama – ORCA. ISBN 978-86-911349-6-9.
6. Paragraf (2016): Zakon o dobrobiti životinja. Službeni glasnik Republike Srbije. br. 41/2009. http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_dobrobiti_zivotinja.html. Pristup: 27.12.2016.
7. Milan, P. (2004): Prava životinja – savremeni međunarodni standardi (monografija). Pravni Fakultet. Univerzitet u Beogradu. „Đuro Salaj“AD.

Tim 5. Aplikativna etologija kao otvoreno polje rada za brojne subjekte naučne i stručne zajednice

Lider tima: Šiđanin Zoran

ZADACI:

Šiđanin Zoran

• Šta je predmet konsaltinga u oblasti etologije.
• Predispozicije za sprovođenje etološkog konsaltinga: edukacija subjekata aplikativne etologije u domenu direktnog i farmakološkog moderiranja ponašanja životinja, individualni talenti i veštine, nervno-psihička stabilnost, interesi, uticaj i podrška okruženja.

Florić Jelena

• Značaj verbalne i neverbalne komunikacije sa životinjama. Principi humane psihologije u analizi ponašanja životinja.
• Potencijalne partnerske institucije i ključni faktori aktuelnosti projekata u oblasti aplikativne etologije.
• Glavni izazovi unapređenja dobrobiti gradskih životinja i potencijalna rešenja, kao preduslovi njihovog normalnog ponašanja.

Polazni materijal

REALIZACIJA:

28.12.2016.

• Na webinar zakazan za 18.25.-18.35. došla je koleginica Florić Jelena. Lider tima, Zoran Šiđanin imao je tehničkih problema sa konekcijom, što je obrazložio SMS porukom u 18:33:13. Svima u timu su jasni zadaci, rade na istima i tvrde da će izveštaj dostaviti u roku.

30.12.2016.

• U pitanju je jasan, konzican i kritički osvrt, na analizirana pitanja.

IZVEŠTAJ (30.12.2016. 14.52)

Aplikativna etologija kao otvoreno polje rada za brojne subjekte naučne i stručne zajednice

• Šta je predmet konsaltinga u oblasti etologije.

Predmet konsaltinga u etologiji obuhvata posmatranje i praćenje ponašanja životinja sa ciljem da stručni konsultant pomogne da se životinji kod koje je uočio problem pomogne da se isti prevaziđe ako za to postoje mogućnosti Stručni konsultant moze da pruzi pomoc savetima pa i farmakoterapijom kao i raznim vežbama u saradnji sa vlasnikom. Konsalting u etologiji u našoj zemlji je još uvek u povoju . Stručna lica iz oblasti konsaltinga u etologiji bi pored posmatranja i pomoći kućnim ljubimcima mogli veoma doprineti i pružiti određenu pomoć na farmama, svojim znanjem i procenom ponašanja životinja mogli bi na vreme da uoče problem i tako smanje gubitke na svim poljima rada farme.

• Predispozicije za sprovođenje etološkog konsaltinga: edukacija subjekata aplikativne etologije u domenu direktnog i farmakološkog moderiranja ponašanja životinja, individualni talenti i veštine, nervno-psihička stabilnost, interesi, uticaj i podrška okruženja

Predispozicije za sprovođenje konsaltinga u etologiji u našoj zemlji su po mom mišljenju dobre ali na žalost javnost jos uvek nije dovoljno edukovana na tom polju. Ne postoje institucije za obrazovanje kadra iz ove oblasti pa samim tim ni približno dovoljan broj stručnih lica koja bi kroz razne seminare i predavanja edukovala i širu javnost. Kao što sam vec spomenuo velika prednost bi bila angažovanje kosultanata na proizvodnim farmama gde bi mogli direktno i farmakološki da se otklanjaju problemi u ponašanju kod životinja. U ovom aspektu konsaltinga blagovremenim uočavanjem problema i pa ako je pored direktne pomoci potrebna farmakološko moderiranje ponašanja dovelo bi do znatnih smanjenja gubitaka u poslovanju izazvanih poremećajem ponašanja . Sa druge strane stručni konsultanti bi edukovanjem vlasnika kućnih ljubimaca i pomaganjem u lečenju poremećaja životinjskog ponašanja pomogli zajednici da se popravi situacija i podigne svest ljudi koji se prema ljbimcu odnose kao da je ljudsko biće (najšešće su to vlasnici pasa). Samim takvim ponasanjem kod životinja dolazi do promena i vrši se poremećaj nervno psihološke stabilnosti. Interesi konsaltinga bi u takvim slučajevima bili, smanjenje broja agresivnih i frustriranih ljubimaca koji predstavljaju opasnost po okolinu i vlasnike istih i lišavanje nepotrebnih i neprijatnih situacija . Lično mislim da u našem okruženju još uvek nema dovoljno ni uticaja a ni podrške za uvođenje konsaltinga u etologiji iz prostog razloga što etologija kao nauka jos nije široko prihvaćena i shvaćena. Ako uzmemo u obzir da se ni naučnici još nisu usaglasili sa svim aspektima etologije, mislim da će proći još dosta vremena pre nego što se budu stvorili uslovi za šire prihvatanje i podršku od strane javnosti i okoline.

Glavni izazovi unapređenja dobrobiti gradskih životinja i potencijalna rešenja, kao preduslovi njihovog normalnog ponašanja.

Ovim zakonom uređuje se dobrobit životinja, prava, obaveze i odgovornosti pravnih i fizičkih lica, odnosno preduzetnika, za dobrobit životinja, postupanje sa životinjama i zaštita životinja od zlostavljanja, zaštita dobrobiti životinja pri lišavanju života, držanju, uzgoju, prometu, prevozu, klanju i sprovođenju ogleda na životinjama, kao i druga pitanja od značaja za zaštitu dobrobiti životinja.

Dobrobit životinja, koja se uređuje ovim zakonom, odnosi se na životinje koje mogu da osete bol, patnju, strah i stres, i to naročito na:

1. životinje koje se koriste u proizvodne svrhe;
2. životinje koje se koriste u naučnoistraživačke, biomedicinske i obrazovne svrhe;
3. životinje koje se koriste za izložbe, takmičenja, priredbe i druge oblike javnog prikazivanja;
4. životinje za rad i službene životinje;
5. kućne ljubimce;
6. napuštene i izgubljene životinje;
7. divlje životinje u zatočeništvu.

Državni organi, naučnoistraživačke organizacije, ustanove u oblasti obrazovanja, veterine, poljoprivrede, zdravstva, informisanja, kulture, kao i druge ustanove i organizacije i pravna i fizička lica, odnosno preduzetnici, koji obavljaju delatnosti, odnosno poslove u vezi sa životinjama, dužni su da obezbeđuju, usmeravaju i podstiču jačanje svesti o značaju dobrobiti životinja.Dužnost svakog građanina Republike Srbije jeste da spreči i prijavi ministarstvu nadležnom za poslove veterinarstva ili ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove, sve oblike zlostavljanja životinja i ugrožavanja njihovog života, zdravlja i dobrobiti.

Osnovna načela zaštite dobrobiti životinja jesu:

1. načelo univerzalnosti bola, koje podrazumeva da životinje mogu da osete bol, patnju, stres, strah i paniku, kao i obavezu čoveka da pored očuvanja vrste brine i o zaštiti života i dobrobiti svake jedinke;
2. načelo brige o životinjama, koje podrazumeva moralnu obavezu i dužnost čoveka da poštuje životinje i brine o životu i dobrobiti životinja čiji opstanak zavisi neposredno od njega;
3. načelo integralnosti, koje podrazumeva da državni organi i organi jedinica lokalne samouprave, u okviru svog delokruga, obezbeđuju integralnu zaštitu dobrobiti životinja sprovođenjem međusobno usaglašenih planova i programa;
4. načelo posvećivanja pažnje dobrobiti životinja, koje podrazumeva da se u svim aktivnostima koje se preduzimaju u oblasti poljoprivrede, stočarstva, veterinarstva, prometa, istraživanja, kao i u drugim oblastima koje se na direktan ili indirektan način odnose na životinje mora posvetiti puna pažnja zaštiti dobrobiti životinja;
5. načelo prevencije i predostrožnosti, koje podrazumeva da svaka aktivnost koja je u direktnoj ili indirektnoj vezi sa životinjama mora biti planirana i sprovedena tako da predstavlja najmanji rizik po život i dobrobit životinja, ljudi i životne sredine i zasniva se na proceni uticaja različitih načina korišćenja životinja na njihov život i dobrobit, kao i na korišćenju najboljih raspoloživih tehnologija, sredstava i opreme;
6. načelo odgovornosti, koje podrazumeva da je vlasnik, odnosno držalac životinja odgovoran za njihov život i dobrobit i da je dužan da snosi troškove zbrinjavanja životinja čiji je vlasnik, odnosno držalac, ako više ne želi ili nije u mogućnosti da se stara o njima.

Pravo da drži i uzgaja životinje imaju pravno i fizičko lice, odnosno preduzetnik, koji ispunjavaju uslove za držanje i uzgoj životinja u skladu sa ovim zakonom.

Obaveza svakog lica je da brine o životinjama, a naročito o životinjama čiji opstanak zavisi neposredno od njega.

Obaveza svakog lica koje povredi životinju je da joj pruži prvu pomoć, kao i da obezbedi pružanje pomoći od strane stručnog lica.

Vlasnik, odnosno držalac životinje je dužan da:

1. prema životinji postupa sa pažnjom dobrog domaćina i da obezbedi uslove za držanje i negu životinja koji odgovaraju vrsti, rasi, polu, starosti, kao i fizičkim, biološkim i proizvodnim specifičnostima i osobinama u ponašanju i zdravstvenom stanju životinje;
2. blagovremeno obezbedi pomoć veterinara ako je životinja obolela, pri porođaju životinje, kao i zbrinjavanje bolesne, povređene i iznemogle životinje.

Vlasnik, odnosno držalac životinje odgovoran je za život, zdravlje i dobrobit životinje i mora da preduzima sve neophodne mere kako bi obezbedio da se životinji ne nanosi nepotreban bol, patnja, strah i stres, odnosno povreda.

Zabranjeno je:

1. zlostavljati životinju;
2. napustiti i odbaciti životinju čiji opstanak zavisi neposredno od čoveka;
3. lišavati životinju života, osim u slučajevima i na način propisan ovim zakonom;
4. držati i reprodukovati životinju na način kojim joj se nanosi bol, patnja, strah i stres;
5. prisiljavati životinju na uzimanje hrane, osim u zdravstvene ili naučnoistraživačke svrhe;
6. koristiti tehničke uređaje ili druga sredstva kojima se životinja kažnjava i kojima se utiče na njeno ponašanje, uključujući bodljikave ogrlice ili sredstva za obuku ili gonjenje upotrebom električne energije ili hemijskih materija, osim u obuci službenih pasa;
7. hvatati životinju zamkama kojima joj se nanosi bol ili povreda, osim u slučaju hvatanja štetnih glodara;
8. povećavati agresivnost životinje selekcijom ili mehaničkim metodama;
9. nahuškavati životinju na ljude ili druge životinje, osim u postupku obuke službenih životinja;
10. koristiti žive životinje za ishranu drugih životinja, osim ako je to jedini način za ishranu tih životinja;
11. koristiti žive životinje kao mamce za lov ili obuku životinja;
12. organizovati trke životinja na način kojim se prevazilaze fizičke mogućnosti životinja i životinjama nanosi povreda, bol, patnja, strah i stres;
13. reprodukovati životinju koja nije dostigla telesnu zrelost, kao i životinju sa naslednim poremećajima, osim u slučaju mutacija kod oglednih životinja;
14. pustiti u divljinu reprodukovanu, othranjenu i pripitomljenu divlju životinju, ako prethodno nije pripremljena za preživljavanje u takvom životnom okruženju;
15. dodeljivati životinje kao nagrade u igrama na sreću;

Cirkusi, izložbe, takmičenja, priredbe i drugi oblici javnog prikazivanja životinja mogu se organizovati samo ako ne ugrožavaju život, zdravlje i dobrobit životinja, ako se njima životinje ne prisiljavaju na ponašanje nesvojstveno vrsti i ako se ne izvrgavaju ruglu fizičke i psihičke osobine životinja.

Životinja se može lišiti života na human način, ako:

1. je povređena, neizlečivo bolesna, telesno deformisana ili na drugi način patološki onesposobljena tako da oporavak nije moguć, a život za nju predstavlja bol, patnju, strah i stres;
2. je dostigla starost pa joj otkazuju osnovne životne funkcije;
3. se koristi za ishranu ljudi;
4. se koristi u naučnoistraživačke i biomedicinske svrhe, u skladu sa ovim zakonom;
5. se lišavanjem života sprečava širenje, odnosno ako se suzbijaju i iskorenjuju zarazne bolesti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo;
6. životinja ne može da se prilagodi uslovima smeštaja, a njeno puštanje na slobodu predstavlja opasnost za ljude, druge životinje i životnu sredinu;
7. je u pitanju uništavanje štetnih glodara;
8. je neophodno kontrolisati brojnost populacije određene vrste divljih životinja, u skladu sa posebnim propisima;
9. je lišavanje životinje života od veće koristi za njenu dobrobit nego što su patnje od daljeg života, u skladu sa mišljenjem veterinara.

Životinje se mogu držati, uzgajati i stavljati u promet u proizvodne svrhe u objektima koji ispunjavaju uslove za dobrobit životinja u pogledu prostora za životinje, prostorija i opreme, u skladu sa ovim zakonom.

Vlasnik, odnosno držalac životinje dužan je da obezbedi:

1. odgovarajući i siguran smeštaj životinje, kao i mikroklimatske uslove, higijenu, dovoljno prostora, slobodu kretanja, hranu i vodu koja odgovara vrsti, rasi, polu, starosti i fizičkim, biološkim, proizvodnim potrebama i potrebama u ponašanju životinje;
2. zaštitu životinja od štetnog uticaja vremenskih prilika, kao i od prirodnih neprijatelja;
3. odvojeno držanje životinja koje uznemiravaju jedna drugu ili predstavljaju opasnost za druge životinje i ljude;
4. odvojeno držanje bolesnih, povređenih i iznemoglih životinja;
5. da o životinjama brine potreban broj obučenih lica.

Vlasnik, odnosno držalac životinje dužan je da spreči nastanak tehnopatija.

Vlasnik, odnosno držalac životinje mora životinji kojoj je uskraćena sloboda kretanja obezbediti prostor za smeštaj u kojem bez teškoće može da legne i ustane, ispruži prednje, odnosno zadnje noge, kao i da se na istoj površini i u istom prostoru bez savijanja trupa i glave slobodno okrene u stajaćem i u ležećem položaju.Vlasnik, odnosno držalac životinje dužan je da životinji koja se stalno drži u zatvorenim objektima obezbedi odgovarajuću površinu za kretanje.

Vlasnik, odnosno držalac životinje dužan je da životinji koja se drži vezana obezbedi u toku dana period u kome neće biti vezana i u kome će moći slobodno da se kreće u skladu sa njenim fiziološkim potrebama i potrebama u ponašanju.

Zabranjeno je prevoziti:

1. visokobremenite ženke u periodu od poslednjih 10% vremena od ukupnog trajanja bremenitosti, ženke prvih sedam dana posle donošenja mladih na svet, novorođene životinje kod kojih pupčana vrpca nije sasvim zarasla, bolesne ili povređene životinje, osim ako je prevoz životinja neophodan radi lečenja, prinudnog klanja, odnosno prinudnog lišavanja života;
2. životinje u nepokrivenim prevoznim sredstvima, boksevima, kontejnerima i drugoj opremi u kojoj nisu zaštićene od štetnog uticaja vremenskih prilika i razlika u klimatskim uslovima;
3. životinje u toplim mesecima u zatvorenim prevoznim sredstvima, boksevima, kontejnerima i drugoj opremi, ako u toku prevoza nije obezbeđeno odgovarajuće provetravanje;
4. životinje koje su osetljive na razlike u temperaturi ako u toku prevoza nije obezbeđena stalna temperatura;
5. životinje ako prevozno sredstvo ne ispunjava propisane uslove;
6. životinje ako je smeštaj takav da su moguće povrede ili ispadanje životinje iz prevoznog sredstva;
7. životinje ako se u toku prevoza ne može obezbediti napajanje i hranjenje, prva pomoć i veterinarsko zbrinjavanje bolesnih i povređenih životinja;
8. vodene životinje ako nije obezbeđena dovoljna količina vode odgovarajuće temperature i koncentracije kiseonika;
9. životinje ako se sa njima zajedno prevoze materije koje su štetne po njihovo zdravlje, kao i zajedno sa leševima životinja;

Vlasnik, odnosno držalac kućnog ljubimca dužan je da obezbedi kućnom ljubimcu brigu, negu i smeštaj, u skladu sa vrstom, rasom, polom, starošću, kao i fizičkim i biološkim specifičnostima i potrebama u ponašanju i zdravstvenom stanju kućnog ljubimca.

Psi koji se drže kao kućni ljubimci, a koji mogu predstavljati opasnost za okolinu, moraju se držati na propisani način.

Kada se nesto voli,pronadje se nacin da se dodje do toga. Zivotinjama treba posvecivati dosta paznje,pomagati im i naravno redovno hraniti. Zivotinje su navikle na verbalmu komunikaciju ali ne verbalnu komunikaciju koju mi imamo i na koju smo mi navikli..to su za njih neki glasovi koji oni povezuju odredjenom radnjom. Mnogo je bitnije izmenju njih i nas nauciti neverbalnu komunikaciju jer nije bitno sta kazete,nego kako kazete.

Tim 6. Dobrobit u uslovima specifičnih i retkih oblika eksploatacije životinja

Lider tima: Nemcanović Nikola

ZADACI:

Nemcanović Nikola

• Dobrobit životinja kao mera čovečnosti.
• Dobrobit u postupku konvencionalnih i tradiconalnih oblika transporta i ubijanja životinja.

Pršo Saša

• Posledice u obliku zlostavljanja i patnje životinja.
• Primeri dobrobiti i zlostavljanja životinja u specifičnim tradicionalnim oblicima njihove eksploatacije, opis i kategorizacija pojedinih karakterističnih oblika ponašanja koje pri tome ispoljavaju.

Dimiresković Bogdan

• Potencijalni sportski i selekcijski karakter pojedinih tradicionalnih oblika eksploatacije domaćih životinja, i privredni značaj pre svega u kontekstu turizma.

POLAZNI MATERIJALI:

• Okrutnost prema životinjama
• Korida
• Borba s bikovima
• Grmečka korida
• Grmečka korida, Međeđe Brdo, 2012.
• Grmečka korida, 1976.
• Borbe pasa
• Borbe petlova
• Borbe kamila u Turskoj

REALIZACIJA:

28.12.2016.

IZVEŠTAJ (27.12.2016.)

Dobrobit u uslovima specifičnih i retkih oblika eksploatacije životinja

1. Dobrobit životinja kao mera čovečnosti

1.1. Zakon o dobrobiti zivotinja

Ovim zakonom uređuje se dobrobit životinja, prava, obaveze i odgovornosti pravnih i fizičkih lica, odnosno preduzetnika, za dobrobit životinja, postupanje sa životinjama i zaštita životinja od zlostavljanja, zaštita dobrobiti životinja pri lišavanju života, držanju, uzgoju, prometu, prevozu, klanju i sprovođenju ogleda na životinjama, kao i druga pitanja od značaja za zaštitu dobrobiti životinja.(Zakon o dobrobiti zivotinja "Sl. glasnik RS", br. 41/2009)

Naučno je dokazano da su životinje osećajna bića koja, kao i čovek, mogu osetiti bol, patnju i stres. Zbog toga je obaveza čoveka da poštuje životinje i brine o njihovoj dobrobiti.

“Dobrobit životinje pokazuje kako životinja reaguje na uslove u kojima živi. Životinja je u uslovima dobrobiti kada je (dokazano na osnovu naučnih dokaza) zdrava, uhranjena, bezbedna, u stanju da ispolji prirodno ponašanje, ako joj je udobno i kada ne pati usled neprijatnih stanja kakva su bol, strah i stres.” ( Terrestrial Animal Health Code, OIE 2016)

Dobrobit životinja je stanje u kojem su zadovoljene osnovne potrebe životinje (fizičke, psihičke i potrebe u ponašanju): od hrane, vode i skloništa, veterinarske nege do potrebe za ispoljavanjem prirodnih oblika ponašanja.

Međunarodno prepoznat koncept „Pet sloboda“, može poslužiti kao koristan vodič za procenu stanja dobrobiti životinje – bilo da se radi o kravi na farmi, kućnom ljubimcu, laboratorijskom mišu ili medvedu u zoo vrtu.

„Pet sloboda“:

• Sloboda od gladi i žeđi kroz obezbeđivanje dovoljnih količina kvalitetne hrane i sveže vode;
• Sloboda od neudobnosti kroz obezbeđivanje odgovarajućeg zaklona i mesta za odmor;
• Sloboda od bola, povreda i bolesti kroz obezbeđivanje brze i adekvatne veterinarske nege i preventivne zdravstvene zaštite;
• Sloboda od straha i stresa kroz obezbeđivanje uslova i postupaka koji ne dovode do mentalne patnje životinje;
• Sloboda ispoljavanja osnovnih oblika ponašanja karakterističnih za vrstu kroz obezbeđivanje dovoljno prostora, adekvatnih objekata za držanje životinja i odgovarajućeg društva životinja iste vrste.

Koncept pet sloboda je ugrađen u osnove svih međunarodnih i nacionalnih propisa koji se odnose na dobrobit životinja.

2.Dobrobit u postupku konvencionalnih i tradiconalnih oblika transporta i ubijanja životinja.

2.1. Prevoz životinja

Član 22

ČLAN KOG ZAKONA – OBAVEZNO NAVESTI

Prevoz životinja mogu obavljati pravna i fizička lica, odnosno preduzetnici, koji su upisani u Registar prevoznika životinja, koji vodi Ministarstvo i koja su od strane Ministarstva ovlašćena za prevoz životinja. Ministarstvo, posle upisa u Registar prevoznika životinja, izdaje pravnom i fizičkom licu, odnosno preduzetniku, koji vrše prevoz životinja ovlašćenje za duži ili kraći prevoz životinja.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, upis u Registar prevoznika životinja i ovlašćenje za prevoz životinja nije potrebno:

1. ako prevoz životinje vrši fizičko lice za lične potrebe do udaljenosti od 65 km, računajući od mesta utovara do mesta istovara;
2. u slučaju prevoza kućnih ljubimaca za lične potrebe, osim kada je u pitanju komercijalni prevoz;
3. u slučaju sezonskog preseljenja životinja na ispašu.

2.2. Klanje životinja

Član 28

ČLAN KOG ZAKONA – OBAVEZNO NAVESTI

Pre klanja, sa životinjom se mora postupati na human način, a klanje životinje mora se obaviti što je moguće bliže mestu držanja. Pre klanja životinja se mora omamiti na način kojim se prouzrokuje trenutni gubitak svesti životinje.

Prilikom omamljivanja životinje se ne smeju obuzdavati sredstvima koja prouzrokuju bol i patnju, ne smeju se vezivati za zadnje noge, kačiti pre omamljivanja, odnosno pre iskrvarenja. Živina i kunići mogu se okačiti pre omamljivanja radi klanja, pod uslovom da se odmah posle toga omame. Ministar propisuje način postupanja sa životinjama neposredno pre klanja i način omamljivanja i iskrvavljenja životinja.

2.3. Religiozno klanje

Član 32

ČLAN KOG ZAKONA – OBAVEZNO NAVESTI

Religiozno klanje životinja mogu obavljati lica koja su za tu vrstu klanja ovlašćena od strane verske zajednice registrovane u Republici Srbiji, i to na način kojim se sprečava nepotreban bol, patnja, strah i stres.

3. Posledice u obliku zlostavljanja i patnje životinja

Naučna istraživanja su dokazala istinu – a to je da su životinje osećajna bića koja, kao i čovek, doživljavaju bol, patnju, strah i stress. Ovo je pokrenulo ogroman broj građana i stručnjaka iz različitih oblasti nauke i kulture, da postave pitanja o moralnoj ispravnosti i etičnosti pojedninih oblika eksploatacije životinja. Takođe, sa sve većom zloupotrebom životinja sve je veći i broj građana koji se organizuje u pokretu za zaštitu životinja i postavlja pitanja društvene odgovornosti prema živom svetu kome i sami pripadamo.

Prema zakonima koji trenutno važe u Srbiji, osoba za koju se utvrdi da je zlostavljala životinju može odgovarati ili za krivično delo ili za prekršaj. Da li će u konkretnom slučaju učinilac odgovarati za krivično delo ili za prekršaj zavisi od niza pojedinačnih okolnosti. Mnogim svojim delima ili propuštanjem da se nešto učini, čovek može nanositi životinjama bol, patnju, strah, povredu i itd. Svojim aktivnostima, čovek može narušiti i fiziološku celovitost životinje, a u najtežim slučajevima, on može svojim ponašanjem prouzrokovati i smrt životinje. Bilo da se radi o namernom delovanju ili iz nehata, u svakom slučaju je reč o zlostavljanju životinja.

3.1. Primeri dobrobiti i zlostavljanja životinja u specifičnim tradicionalnim oblicima njihove eksplotacije, opis i kategorizacija pojedinih karakterističnih oblika ponašanja koje pri tome ispoljavaju

Postoje različiti načini na koje čovek može zlostavljati i dovoditi do patnje životinja. Načini na koje čovek zlostavlja životinje su: FIZIČKO ZLOSTAVLJANJE ŽIVOTINJA, BORBA IZMEĐU ŽIVOTINJA, PSIHIČKO ILI EMOTIVNO ZLOSTAVLJANJE ŽIVOTINJA, SEKSUALNO ZLOSTAVLJANJE ŽIVOTINJA, PATOLOŠKO ZLOSTAVLJANJE ŽIVOTINJA, ZANEMARIVANJE ŽIVOTINJA…

Fizičko zlostavljanje životinja se sastoji u narušavanju fizičke celovitosti životinje oštećenjem njenih tkiva i organa. Kao primeri takvih postupaka navodi se: batinanje, bičevanje, seksualno zlostavljanje, prisijavanje na rad, prisiljavanje na obuku koja prevazilazi izdržljivost životinje, šutiranje, neadvekatni načini hvatanja, sprovođenje intervencija na životinjama suprotno zakonskim odredbama i svesno reprodukovanje jedinki koje pate od naslednih bolesti (ako se ne vrši u ogledne svrhe i u skladu sa zakonom).

Borba između životinja predstavlja svojevrsan vid zlostavljanja životinja. Sama borba između životinja uključuje nanošenje životinjama nepotrebnog bola, patnje, straha i stresa (pripremanje životinja za borbu ima isto odlike zlostavljanja).

Korida (borba sa bikovima) – tradicionalna predstava koja se izvodi naročito u Španiji i Portugaliji. Toreadori zabijaju u bika koplje, a zatim ga ubijaju mačem. Ovo se smatra za formu zlostavljanja životinjama i ona se postepeno zabranjuje.

Borbe sa bikovima u Španiji – pre nego što bika puste u arenu, drže ga najmanje 24 sata zatvorenog u mraku, pa kad naglo izađe na svetlost, to ga iritita i razdražuje, kao i plaštovi kojima im mašu pred glavom. Pikadori na konjima ili bez njih, najpre biku zapadaju bodeže u leđa i vrat, da ga na taj način draže, a i ujedno gubi krv, što veseli publiku. Glavni toreador se sve više približava životinji s crvenim plaštem u ruci, i elegantnim pokretima tela pokušava izbegnuti bikove rogove. Toreador tako postaje matador. Matador zabija bodež da bi bik pao, ako je dobar matador uspeva da obori bika iz prve, ili ako je loš on onda zapada nož puno puta, dok bik ne padne. Ako je bio uspešan matador dobija uspomenu bikovo uho (koja mu odmah odrežu). Bika voze u klanicu.

Grmečka korida – je naziv za boorbu bikova koja se tradicionalno održava u Podgrmeču. Za razliku od Španske koride, borba bikova nije smrtna. Bikovi se bore međusobno na otvorenom polju, i svaki pokušava naterati suparnika da se povuče do napuštanja borilišta. Kada bik oseti da je slabiji, povlači se.

Borba pasa – krvavi sport koji se organizuje između dva psa u cilju zabave. Prihodi se najčeće ostvaruju kroz plaćanje ulaznice za gledanje i klađenje.

Borba petlova – je krvavi sport u kojem se dva petla bore za dominaciju. Borbe se najčeće završavaju fizičkom iscrpljenošću, kada jedan od petlova nije u stanju da pruži otpor drugom petlu. Retko se dešava da se petlovi bore do smrti.

Psihičko ili emotivno zlostavljanje životinja se vrši takvim narušavanjem njene psihičke celovitosti koje može izazvati poremećaje u ponašanju životinje. Psihičkim ili emotivnim zlostavljanjem životinja smatra se i sprečavanje životinja da uspostavi socijalnu vezu sa živvotinjama iste vrste.

Seksualno zlostavljanje životinja (bestijalnost) podrazumeva bilo koji seksualni kontakt sa životinjama, koji može, ali i ne mora nužno za posledicu da ima fizičko povređivanje ili smrt životinje. Znači, zlostavljanjem se smatra bilo koji oblik seksualnog kontakta sa životinjom, bez obzira na to da li je ona tom prilikom povređena odnosno ubijena ili ne.

Patološko sakupljanje ili gomilanje životinja (kolekcioniranje ili hordašenje) je poseban vid zlostavljanja, a sastoji se u posedovanju velikog broja životinja (po pravilu kućnih ljubimaca i to pasa i mačaka) i njihovom prinudnom držanju u ekstremno prenaseljenom prostoru, uz propuštanje da im se obezbedi adekvatna ishrana i veterinarsku nega.

Zanemarivanje životinja se najčešće javlja kao oblik fizičkog zlostavljanja životinja, ali može sadržati i elemente emotivnog ili psihičkog zlostavljanja. Ovaj oblik zlostavljanja životinja ćini njen vlasnik ili držalac tako što propušta da odgovorno obavlja svoje dužnosti. Zanemarivanje životinja se sastoji u propuštanju vlasnika da životinji obezbedi hranu, vodu, smeštaj, veterinarsku negu i slično, usled čega može doći do pogoršanja zdravstvenog stanja pa čak i smrti životinje.

4. Potencijalni sportski i selekcijski karakter pojedinih tradicionalnih oblika eksploatacije domaćih životinja, i privredni značaj pre svega u kontekstu turizma

Čovek je po svojoj prirodi superiornije biće u odnosu na ostale vrste sa kojima naseljava našu planetu. Samim tim što je isključen iz lanca ishrane on postaje nalik Bogu i često nesavesno raspolaže svojim ničim zasluženim mestom u prirodnom poretku. Pored toga, nezajažljiva želja za novcem, tim imaginarnim papirom bez realne revalorizovane vrednosti, čini da koristimo sve potencijalne resurse na putu do istog i ne obraćamo pažnju na one kojima je pomoć i empatija neophodna ukoliko ne vidimo profit u tome.

Životinje su bića koja imaju pravo na život bez ljudske eksploatacije, ugrožavanja i ubijanja i nisu ovde da bi zadovoljavale ljudske potrebe. No kako su i u borbi za ljudska prava najpre zakonski propisi morali osigurati zaštitu obespravljenima pre sazrevanja ljudske svesti o etičkoj neprihvatljivosti ugnjetavanja slabijih, takav put treba proći i za prava životinja.

Specifičnost pokreta za prava životinja je u tome što se oni koji nemaju moć i koji su izloženi ljudskom nasilju ne mogu izboriti sami za sebe i zavise od osvešćenih pripadnika ljudske vrste. Da bi se stanje promenilo neophodno je zalaganje za promenu neophodnih zakonskih propisa koji bi omogućili što sveobuhvatniju zaštitu životinja s obzirom na trenutno dosegnut etički stupanj kod ljudi i mogućnost sankcionisanja prekršitelja. Pritom moramo biti svesni svega što obuhvata zlostavljanje i imati saosećanje za njih kao živa bića jednaka nama, bez obzira na našu nadmoć.

Da bi to učinili treba ponovo sa kritičke distance sagledati sve aspekte svakodnevne eksploatacije životinja sa kojima se susrećemo u zoološkim vrtovima, cirkusima, koridi, izradi i testiranju kozmetičkih i farmaceutskih proizvoda, proizvoda u industriji odeće (krzna i kože) i nažalost ova lista se nastavlja...

Da ipak ima pomaka u ljudskoj svesti ka poimanju ovog problema i hvatanja u koštac sa njim dokazuje i to da su zloglasne borbe pasa, koje su u svom vrhuncu popularnosti bile kod nas devedesetih godina prošlog veka, zakonom zabranjene, no izostaju rezultati sprovođenja i proširenja mera zakona.

Da je čovek zaista nadmoćniji dokazuje i činjenica da je u stanju da selekcijski manipuliše genetskim materijalom kako bi životinja bila pogodnija za određeni vid eksploatacije. Primer su rase pasa koje variraju od onih plemenitih koje se koriste za lov, pa sve do onih koji su namenski odgajani generacijama za međusobne borbe koje se često završe sa smrtnim ishodom.

Nezajažljiva potreba za novcem je urezala senzaciju patnje bikova u borbi kao deo kulture jednog naroda sa tendencijom da se taj šablon koride primenjuje i na svim drugim mestima gde su, ljudi predvođeni najnižim strastima kod homo-sapiensa, posmatrači koji valjano plaćaju predstavu u kojoj će, po njima manje vredan život, biti žrtvovan u svrhu njihove zabave. Nemogućnost da saosećaju sa životinjom koja je podjednako živa kao i oni nagradiće aplauzom, u trenutku dok suza bika koji na kolenima udiše poslednji dah bude padala na krvavu zemlju, namenjenom toreadoru koji je u nejednakoj bespoštednoj borbi kvazi junak. Možda nekome to ima prizvuk uzbudljive avanture koju treba doživeti, ali je u suštini predstava uvek ista, uloge odavno podeljene i besmisao sve dublji.

SVILAJNAC

Tim 1. Zakon o dobrobiti životinja i Krivični zakon

Lider tima: Stanimirović Jovana

ZADACI:

Stanimirović Jovana

• Zakonski okviri i građanski aktivizam u zaštiti dobrobiti životinja i sprečavanju zlostavljanja.
• Najčešći ekstremni oblici zlostavljanja životinja.
• Glavne prepreke građanskoj inicijativi.

Marjanović Aleksandar

• Prava, obaveze i postupanje građanstva u zaštiti dobrobiti životinja.
• Nadležne institucije i nevladine organizacije (NVO) u zaštiti dobrobiti životinja.
• Indikacije za prijavu zlostavljanja životinja nadležnim institucijama i NVO, i način postupanja.

Lazarević Strahinja

• Značaj reagovanja građanstva na zlostavljanje životinja u cilju unapređenja javne bezbednosti i širih društvenih interesa opšteg karaktera.
• Starateljstvo nad životinjama kao poseban oblik unapređenja dobrobiti životinja, i uslovi koje životinje moraju da ispunjavaju kao mere prevencije prekoračenja ovlašćenja od strane nadležnih institucija, odnosno vanpravnog delovanja društvenih subjekata i fizičkih lica.
• Pitanje kompetentnosti i nužnosti edukacije stratelja, volontera i aktivista, kako u pogledu poznavanja zakonske regulative tako i u kontekstu znanja u oblasti bioloških nauka – ocena stanja i predlog mera za unapređenje.

Polazni materijal

REALIZACIJA:

27.12.2016.

• Na webinar u 18.55.-19.05. došla samo Stanimirović Jovana - lider tima. Lazarević Strahinja, nije mogao da se uloguje o čemu me je balgovremeno obavestio. Marjanović nije došao. Lazarević je prema navodima tim lidera već poslao završen rad a Marjanovićev se očekuje. Tim lider tvrdi da će u roku biti gotovo.

IZVEŠTAJ 29.12.2016 12:18

Zakon o dobrobiti životinja i Krivični zakon

Zakonski okviri i građanski aktivizam u zaštiti dobrobiti životinja i sprečavanju zlostavljanja.

Zakonom o dobrobiti životinja, koji je usvojen 2009.god. uređuju se, prava, obaveze i odgovornosti pravnih i fizičkih lica, odnosno preduzetnika, za dobrobit životinja, postupanje sa životinjama i zaštita životinja od zlostavljanja, zaštita dobrobiti životinja pri lišavanju života, držanju, uzgoju, prometu, prevozu, klanju i sprovođenju ogleda na životinjama, kao i druga pitanja od značaja za zaštitu dobrobiti životinja. Ovaj zakon se odnosi na sve životinje koje mogu da osete bol, patnju, strah i stres (Zakona o dobrobiti životinja, Osnovne odredbe članovi 1-4,7 ).

Zakon o dobrobiti životinja se primenjuje na sledeće životinje:

1. životinje koje se koriste u proizvođačke svrhe;
2. životinje koje se koriste u naučnoistraživačke svrhe;
3. životinje koje se koriste za izložbe, takmičenja, priredbe i druge oblike javnog pokazivanja;
4. životinje za rad i službene životinje;
5. kućne ljubimce;
6. napuštene i izgubljene životinje;
7. divlje životinje u zatočeništvu.

U našoj zemlji su česti primeri ljudi koji ne poštuju zakon o dobrobiti životinja, jer je mali broj ljudi upoznat sa zakonima. Državni organi su dužni da pojačaju svest građana o dobrobiti, i obezbede bolju edukaciju, kako dece tako i odraslih ljudi.. Svaki građanin koji primeti da je nekoj životinji uskraćeno pravo da normalno živi,odnoso da je životinja zlostavljana ili joj je ugroženo zdravlje, duzan je da se obrati državnim organima i da učini sve što je u njegovo moći da pomogne životinji.

Statistički podaci o broju prijavljenih, optuženih i osuđenih lica za krivično delo ubijanja i zlostavljanja životinja vode se od 2006. godine zato što je tek te godine ovo krivično delo uvedeno u naše krivično pravo.

Najčešći ekstremni oblici zlostavljanja životinja.

Postoje različiti načini na koje čovek može zlostavljati životinje. Nekada je na prvi pogled jasno da neko ljudsko ponašanje predstavlja zlostavljanje životinja, dok je ono nekada prikriveno, ali izaziva isto tako teške posledice.

• Fizičko zlostavljanje životinja
• Zanemarivanje životinja
• Psihičko ili emotivno zlostavljanje životinja
• Seksualno zlostavljanje životinja
• Patološko sakupljanje životinja
• Borbe između životinja
• Napuštanje životinja

Pod fizičkim zlostavljanjem se smatra:

• Udaranje.
• Primena električnih i hemijskih sredstava za gonjenje životinja(osim u obuci pasa)
• Bestijalnost(zoofilija)
• Neadekvatan rad i obuka
• Fiksiranje i obuzdavanje neodgovarajućom opremom i na neodgovarajući način(nosne brunde)
• Reprodukcija individua sa naslednim bolestima(osim u naučno istraživačke svrhe,u skladu sa zakonom.

Psihičko zlostavljanje je narušavanje mentalnog integriteta propraćeno poremećajima u ponašanju. Pod psihičkim zlostavjanjem podrazumeva:

• Podsticanje agresije i zastrašivanja (vikanje).
• Iniciranje i stimulacija osećaja dosade i nesigurnosti (izolacija životinja sa posebnim potrebama npr. solitarne krave sa bolesnim papcima u ispustima).
• Sprečavanje socijalizacije (izolacija solitarnih životinja za ekonomsko ili prinudno klanje).

Primer fizičkog zlostavljanja je odnos sintera prema psima. Oni su veoma grubi i ne obraćaju pažnju na to da li će ih povrediti. Cirkus je još jedan primer fizičkog, ali i psihičkog zlostavljanja. Jedan od najčešćih ekstremnih načina zlostavljanja su organizovane borbe pasa, borbe petlova. Tradicionalna korida (predstava u kojoj toreadori zabijaju koplje u bika, a zatim ga ubijaju mačem) koja se izvodi u Španiji, postepeno počinje da se ukida i zabranjuje, zato što se bikovi nasilno ubijaju i to se smatra zlostavljanjem životinja. Takođe treba spomenuti i silovanje životinja. Za ljude koji ih zlostavljaju kazna možete biti novčana i kazna zatvorom.

Glavne prepreke građanskoj inicijativi.

Veoma mali broj ljudi se uopšte usuđuje da prijavi narušavanje dobrobiti životinja, bilo da to čini neki prolaznik, komšija ili prijatelj. Kao građani mi smo dužni da prijavimo nadležim licima, kako bi zakon mogao da se sprovede. Žasto se ljude plaše da prijave? Postoji veliki broj razloga, kao jedan od najčešćih razloga navode, da se boje za svoju bezbednost, nisu spremni da otkriju svoj identitet, zbog mogućih posledica. Jer ako je neko mogao da zlostavlja životinju i iživljava se nad njom, pretpostavlja se da je monstrum, u slučaju da ga neko prijavi i on sazna ko je to učino, mozda je u stanju da naruši bezbednost i te osobe.Jedno od rešenja bi bilo da se napravi grupa građana koji su zainteresovani da se bore za dobrobit životinja i zajedno učine da se stvore najbolji uslovi za životinje.

Prava,obaveze i postupanja gradjanstva u zaštiti dobrobiti zivotinja.

Pravo da drži i uzgaja životinje imaju pravno i fizičko lice, odnosno preduzetnik, koji ispunjavaju uslove za držanje i uzgoj životinja u skladu sa ovim zakonom.

Obaveza svakog lica je da brine o životinjama, a naročito o životinjama čiji opstanak zavisi neposredno od njega.

Obaveza svakog lica koje povredi životinju je da joj pruži prvu pomoć, kao i da obezbedi pružanje pomoći od strane stručnog lica.

Vlasnik, odnosno držalac životinje je dužan da:

1. prema životinji postupa sa pažnjom dobrog domaćina i da obezbedi uslove za držanje i negu životinja koji odgovaraju vrsti, rasi, polu, starosti, kao i fizičkim, biološkim i proizvodnim specifičnostima i osobinama u ponašanju i zdravstvenom stanju životinje;
2. blagovremeno obezbedi pomoć veterinara ako je životinja obolela, pri porođaju životinje, kao i zbrinjavanje bolesne, povređene i iznemogle životinje.

Vlasnik, odnosno držalac životinje odgovoran je za život, zdravlje i dobrobit životinje i mora da preduzima sve neophodne mere kako bi obezbedio da se životinji ne nanosi nepotreban bol, patnja, strah i stres, odnosno povreda.

Član 7

Zabranjeno je:

1. zlostavljati životinju;
2. napustiti i odbaciti životinju čiji opstanak zavisi neposredno od čoveka;
3. lišavati životinju života, osim u slučajevima i na način propisan ovim zakonom;
4. držati i reprodukovati životinju na način kojim joj se nanosi bol, patnja, strah i stres;
5. prisiljavati životinju na uzimanje hrane, osim u zdravstvene ili naučnoistraživačke svrhe;
6. koristiti tehničke uređaje ili druga sredstva kojima se životinja kažnjava i kojima se utiče na njeno ponašanje, uključujući bodljikave ogrlice ili sredstva za obuku ili gonjenje upotrebom električne energije ili hemijskih materija, osim u obuci službenih pasa;
7. hvatati životinju zamkama kojima joj se nanosi bol ili povreda, osim u slučaju hvatanja štetnih glodara;
8. povećavati agresivnost životinje selekcijom ili mehaničkim metodama;
9. nahuškavati životinju na ljude ili druge životinje, osim u postupku obuke službenih životinja;
10. koristiti žive životinje za ishranu drugih životinja, osim ako je to jedini način za ishranu tih životinja;
11. koristiti žive životinje kao mamce za lov ili obuku životinja;
12. organizovati trke životinja na način kojim se prevazilaze fizičke mogućnosti životinja i životinjama nanosi povreda, bol, patnja, strah i stres;
13. reprodukovati životinju koja nije dostigla telesnu zrelost, kao i životinju sa naslednim poremećajima, osim u slučaju mutacija kod oglednih životinja;
14. pustiti u divljinu reprodukovanu, othranjenu i pripitomljenu divlju životinju, ako prethodno nije pripremljena za preživljavanje u takvom životnom okruženju;
15. dodeljivati životinje kao nagrade u igrama na sreću;
16. koristiti doping, stimulanse i druge supstance koje se koriste radi bržeg razvoja životinje i poboljšanja proizvodnih i fizičkih osobina;
17. hraniti ili napajati životinju supstancama koje načinom upotrebe ili sadržajem mogu da izazovu nepotrebnu patnju ili bol životinje;
18. izlagati životinju direktnom uticaju nepovoljnih vremenskih prilika ili nedostatku kiseonika;
19. podvrgavati ili omogućavati podvrgavanje životinje intervenciji, koja se sprovodi bez stručne brige i humanosti i protivno pravilima dobre veterinarske prakse;
20. propagirati aktivnosti koje su ovim zakonom zabranjene, osim ako se tim aktivnostima ukazuje na negativne posledice takvih radnji;
21. omamljivati, klati, odnosno lišavati životinju života suprotno odredbama ovog zakona;
22. održavati borbe između životinja ili između životinja i ljudi, organizovati klađenje, kladiti se, kao i prisustvovati borbama životinja;
23. držati, reprodukovati, obučavati i vršiti promet životinja, kao i stavljati na raspolaganje objekte, zemljište ili materijalna sredstva drugom licu radi borbe između životinja ili između životinja i ljudi;
24. ubijati, zlostavljati i podsticati životinju na agresivnost i protivprirodno ponašanje radi proizvodnje filmova, reklama i drugih dela na filmskoj traci, video traci i drugim nosačima slike i tona, kao i stavljati u promet, iznajmljivati i javno prikazivati takve filmove, reklame i druga dela;
25. davati lekove, medicinska sredstva i druga slična sredstva koja nemaju za cilj dijagnostiku, preventivu, lečenje životinje i poboljšanje njenog zdravstvenog stanja, a koja mogu dovesti do promena u ponašanju, fizičkim i psihičkim sposobnostima životinje;
26. posedovati, upotrebljavati i prodavati lekove i supstance u cilju dopingovanja životinja;
27. podsticati, podržavati, pomagati i prikrivati doping životinja;
28. obučavati životinju primenom sile ili drugim sredstvima koja su štetna za njen život i dobrobit, kao i primoravati je na ponašanje koje nije karakteristično za njenu vrstu i prevazilazi njene fizičke mogućnosti;
29. upotrebljavati otrove i druga hemijska sredstava koja izazivaju bol, patnju i smrt životinja, osim u cilju kontrole populacije glodara, odnosno deratizacije i izvođenja ogleda na životinjama u naučnoistraživačke svrhe;
30. prodavati ili poklanjati kućne ljubimce licima mlađim od 18 godina bez dozvole roditelja ili staratelja;
31. loviti izgubljene i napuštene kućne ljubimce;
32. zanemarivati životinju lišavanjem osnovnih životnih potreba, kao što su: hrana i voda, udoban prostor za smeštaj, odnosno sklonište, prostor za odmor i obavljanje fizioloških potreba, higijena, veterinarska nega, kao i ambijentalne prilike koje odgovaraju vrsti, rasi, polu i starosnoj kategoriji;
33. zloupotrebljavati lekove na životinjama;
34. navikavati životinju na aktivnosti koje su za nju neprirodne i samouništavajuće;
35. držati, reprodukovati i koristiti divlje životinje u cilju izlaganja u cirkusima, na takmičenjima i priredbama i, osim u naučne svrhe, na izložbama;
36. uvoziti i prodavati životinje, odnosno sirovine i proizvode od životinja sa kojima se postupalo suprotno zahtevima dobrobiti životinja;
37. držanje, reprodukcija, uvoz, izvoz i lišavanje života životinje isključivo radi proizvodnje krzna i kože.

Izuzetno od stava 1. tačka 6) ovog člana kod utovara, pretovara i istovara životinja, u skladu sa ovim zakonom, može se primenjivati električni gonič.

Nadlezne institucije i nevladine organizacije (NVO) u zastiti dobrobit zivotinja.

Član 1

Udruženja koja su registrovana u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija i osnivanje udruženja i čiji ciljevi su usmereni na zaštitu dobrobiti životinja, dužna su da rade na širenju svesti i informisanju javnosti o dobrobiti životinja, u skladu sa ovim zakonom, i da svojim delovanjem aktivno učestvuju u zaštiti dobrobiti životinja na način kojim se ne povređuje etika i prava drugih građana, a ako imaju prihvatilište dužna su da rade na zbrinjavanju napuštenih životinja uz prethodni oporavak i zdravstveno zbrinjavanje životinja.

Član 3

U slučaju da udruženja iz člana 1. ovog zakona obavljaju aktivnosti suprotno odredbama ovog zakona, Ministarstvo o tome obaveštava nadležni državni organ kod koga su registrovana.

1. Inspekcijski nadzor

Član 3

Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega vrši Ministarstvo preko veterinarskih inspektora.

Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem ovog zakona obavlja se na osnovu analize rizika, slučajnim odabirom mesta kontrole i po saznanju o postupanju suprotno odredbama ovog zakona.

2. Službena legitimacija

Član 4

U obavljanju poslova inspekcijskog nadzora veterinarski inspektor mora imati službenu legitimaciju kojom dokazuje svojstvo veterinarskog inspektora.

Indikacija za prijavu zlostavljanja zivotinja nadleznim institucijama i NVO.

Postoje različiti načini na koje čovek može zlostavljati životinje. Nekada je na prvi pogled jasno da neko ljudsko ponašanje predstavlja zlostavljanje životinja, dok je ono nekada prikriveno, ali izaziva isto tako teške posledice.

Fizičko zlostavljanje životinja

1. Zanemarivanje životinja
2. Psihičko ili emotivno zlostavljanje životinja
3. Seksualno zlostavljanje životinja
4. Patološko sakupljanje životinja
5. Borbe između životinja
6. Napuštanje životinja

Građani koji saznaju za slučajeve ubijanja i zlostavljanja životinja, bilo lično bilo posredno – putem medija ili od nekog drugog lica često nisu sigurni šta povodom toga treba da učine.

Zlostavljanje životinja se prijavljuje ili policiji ili nadležnom javnom tužilaštvu. Jedino su ovi državni organi po zakonu ovlašćeni i dužni da preduzimaju odgovarajuće korake u takvim slučajevima.

Značaj reagovanja građanstva na zlostavljanje životinja u cilju unapređenja javne bezbednosti i širih društvenih interesa opšteg karaktera

Da li ste znali da je zlostavljanje životinja krivično delo u Srbiji? Zato, ukoliko primetite da neko surovo postupa sa životinjom, prijavite zlostavljanje javnom tužilaštvu ili policiji! Ovo je važno kako bi nadležne institucije prepoznale da postoji problem, ali i velika zainteresovanost javnosti za procesuiranje ovakvih slučajeva. Zlostavljanje životinjа jeste svako postupanje ili nepostupanje sa životinjama kojim se namerno ili iz nehata izaziva bol, patnja, strah, stres, povreda, narušava genetska celovitost životinje i izaziva smrt. Obuhvata fizičko, psihičko i seksualno nasilje nad životinjama, zanemarivanje i napuštanje životinja, borbe životinja, kao i neke manje poznate oblike zlostavljanja poput gomilanja životinja (hordašenja). Brojni naučni dokazi potvrđuju vezu između zlostavljanja životinja i nasilja prema ljudima. Utvrđeno je da nasilno ponašanje prema životinjama kod maloletnih lica može biti značajan pokazatelj mogućeg nasilnog i kriminogenog ponašanja (Ascione, F. R. 2001), dok je zlostavljanje kućnih ljubimaca prepoznato kao značajan pokazatelj nasilja u porodici (Ascione i sar. 1997). Jasno je da nasilje prema životinjama ne treba sagledavati kao zasebnu kategoriju gde je samo životinja žrtva, već ga treba posmatrati u kontekstu mnogo šire slike nasilja, kao najčešće neprepoznatu komponentu destruktivnog ponašanja.Kao jedna od najvažnijih metoda prevencije nasilja prema životinjama, pored uspostavljanja funkcionalnog sistema kažnjavanja počinilaca, jeste obrazovanje dece, mladih kao i najšire javnosti o dobrobiti životinja i značaju koji ona ima za društvo u celini.

Starateljstvo nad životinjama kao poseban oblik unapređenja dobrobiti životinja, i uslovi koje životinje moraju da ispunjavaju kao mere prevencije prekoračenja ovlašćenja od strane nadležnih institucija, odnosno vanpravnog delovanja društvenih subjekata i fizičkih lica.

Obaveza svakog lica je da brine o životinjama, a naročito o životinjama čiji opstanak zavisi neposredno od njega.Obaveza svakog lica koje povredi životinju je da joj pruži prvu pomoć, kao i da obezbedi pružanje pomoći od strane stručnog lica.

Vlasnik, odnosno držalac životinje je dužan da:

1. prema životinji postupa sa pažnjom dobrog domaćina i da obezbedi uslove za držanje i negu životinja koji odgovaraju vrsti, rasi, polu, starosti, kao i fizičkim, biološkim i proizvodnim specifičnostima i osobinama u ponašanju i zdravstvenom stanju životinje;
2. blagovremeno obezbedi pomoć veterinara ako je životinja obolela, pri porođaju životinje, kao i zbrinjavanje bolesne, povređene i iznemogle životinje.

Vlasnik, odnosno držalac životinje odgovoran je za život, zdravlje i dobrobit životinje i mora da preduzima sve neophodne mere kako bi obezbedio da se životinji ne nanosi nepotreban bol, patnja, strah i stres, odnosno povreda.

Pitanje kompetentnosti i nužnosti edukacije stratelja, volontera i aktivista, kako u pogledu poznavanja zakonske regulative tako i u kontekstu znanja u oblasti bioloških nauka – ocena stanja i predlog mera za unapređenje.

Pored Zakona o udruženjima i opštih akata koji propisuju obaveze svih udruženja, udruženja za zaštitu životinja imaju i zakonske obaveze propisane posebnim propisom. Zakon o dobrobiti životinja kaže da su udruženja dužna da sarađuju sa svim zainteresovanim stranama: državnim organima, naučnoistraživačkim organizacijama, ustanovama u oblasti obrazovanja, veterine, poljoprivrede, zdravstva, informisanja, kulture, kao i drugim ustanovama i organizacijama i pravnim i fizičkim licima, odnosno preduzetnicima, koji obavljaju delatnosti, odnosno poslove u vezi sa životinjama,u procesu donošenja odluka u oblasti zaštite dobrobiti životinja.

Najvažnija zakonska obaveza udruženja jeste edukacija građana, odnosno podizanje svesti i informisanje javnosti o dobrobiti životinja, u skladu sa zakonom, i to na način da svojim delovanjem aktivno učestvuju u zaštiti dobrobiti životinja na način kojim se ne povređuje etika i prava drugih građana.

Ocena stanja kompetentnosti i nužnosti edukacije staratelja ,volontera i aktivista u našoj zemlji nije na zavidnom nivou.

Predlozi unapređenja jesu: aktivnija društva za zaštitu životinja, izmene u zakonu, povećana svest građana, veće novčane i zatvorske kazne za kršitelje zakona.

Literatura:

• Zakon o dobrobiti životinja (2009): "Sl. glasnik RS", br. 41/2009.
• Pravna zaštita životinja (2016): Zakoni, sudska praksa i pravna nauka o dobrobiti životinja. http://pravnazastitazivotinja.com/. 29.12.2016.

Tim 2. Dobrobit farmskih životinja

Lider tima: Sarić Jelena

ZADACI:

Sarić Jelena

• Značaj dobrobiti kao faktora kvaliteta bezbedne i zdrave hrane životinjskog porekla i ekonomski značaj.
• Šta se podrazumeva po pojmom dobrobiti farmskih životinja.

Ilić Borko

• Značaj dobrobiti životinja za farmere, svest o značaju ovog pitanja i osnovne sumnje i prepreke sa kojima se suočavaju po pitanju unapređenja dobrobiti. Potencijalna rešenja šireg privrednog i društvenog karaktera i prostor za intervenciju naučne i stručne zajednice, društvenih i državnih institucija, i njihovi trenutni rezultati. Podrška međunarodne zajednice.
• Program i planovi aktivnosti nadležnih institucija i nevladinih organizacija (NVO) na sagledavanju stanja dobrobiti farmskih životinja u Srbiji.

Dimitrijević Marko

• Mere procene dobrobiti životinja.
• Trenutno stanje dobrobiti farmskih životinja u našoj zemlji i posledice.

Polazni materijal

REALIZACIJA:

27.12.2016.

• Na webinar zakazan za 19.10.-19.15. došli su samo Sarić Jelena (lider tima) i Borko Ilić. Dimitrijević Marko se sa zakašnjenjem javio SMS-om, u 19:33:19. uz obrazloženje da mu ne rad internet. Prisutnima su zadaci jasni i tvrde da će završiti u roku.

IZVEŠTAJ 29.12.2016. 19:18

Značaj dobrobiti kao faktora kvaliteta bezbedne i zdrave hrane životinjskog porekla i ekonomski značaj

Način na koji živimo je postao toliko brz,da često zaboravimo da se osvrnemo oko sebe. Veliki deo hrane koju jedemo, meso, mleko i jaja potiču od životinja. Zapitamo li se nekada kako se postupa sa njima u procesu proizvodnje? Da li je ovo važno samo kao pitanje odgovornosti prema životinjama ili je to i pitanje odgovornosti prema sopstvenom zdravlju i zdravlju naše porodice. Od naših svakodnevnih potrošačkih navika zavise život i dobrobit mnogih životinja. “Mnogi faktori doprinose proizvodnji sigurne i zdrave hrane, ali zdravlje i dobrobit životinja su od najvećeg značaja.“

“Dobrobit životinje pokazuje kako životinja reaguje na uslove u kojima živi. Životinja ima dobro stanje dobrobiti kada je zdrava, uhranjena, bezbedna, u stanju da ispolji prirodno ponašanje, ako joj je udobno i kada ne pati usled neprijatnih stanja kakva su bol, strah i stres.”

Postoji čitav niz definicija dobrobiti. Neke se temelje na osećajnosti životinja, neke na fiziološkim aspektima, a neke na prirodi same životinje. Na primer:

• Dobrobit jeste stepen prilagođenosti životinje na uslove koji joj omogućavaju kvalitetan život.
• Dobrobit je stanje potpunog mentalnog i fizičkog zdravlja pri čemu je životinja u harmoniji sa svojom okolinom
• Dobrobit individue je stanje koje zadovoljava mogućnost prilagođenja okolini
• Dobrobit životinje je određena njenom mogućnošću da izbegne patnju praćena konstantno dobrom kondicijom
• Da bi smo postigli stanje dobrobiti životinja treba da ih odgajamo na način koji će ispoštovati njihovu prirodu

Pet sloboda

Dobrobit životinja može se proceniti na osnovu međunarodno prihvaćenog koncepta „Pet sloboda“:

1. Sloboda od gladi i žeđi – kroz obezbeđivanje dovoljnih količina kvalitetne hrane i sveže vode;
2. Sloboda od neudobnosti – kroz obezbeđivanje odgovarajućeg zaklona i mesta za odmor;
3. Sloboda od bola, povreda i bolesti – kroz obezbeđivanje brze i adekvatne veterinarske nege preventivne zdravstvene zaštite;
4. Sloboda od straha i stresa – kroz obezbeđivanje uslova i postupaka koji ne dovode do mentalne patnje životinje;
5. Sloboda ispoljavanja prirodnih oblika ponašanja – karakterističnih za vrstu kojoj životinja pripada – kroz obezbeđivanje dovoljno prostora, adekvatnih objekata za držanje životinja i odgovarajućeg društva životinja iste vrste.

Dobrobit životinja je povezana sa kvalitetom života ljudi jer predstavlja značajan faktor ekonomskog razvoja, društvenog blagostanja i zaštite životne sredine. Razloga za brigu o dobrobiti farmskih životinja ima mnogo. Mi smo ih grupisali u pet celina:

1. Osećajnost – životinje su osećajna bića koja mogu osetiti bol, patnju i stres, baš kao i ljudi. Čovek ima moralnu obavezu i dužnost da životinjama koje drži obezbedi uslove koji odgovaraju njihovim potrebama.
2. Bezbednost hrane – dobrobit životinja znači proizvodnja zdrave i bezbedne hrane životinjskog poekla za potrošače.
3. Rast produktivnosti – dobrobit životinja znači bolji rast, veća proizvodnost i uspešnija reprodukcija farmskih životinja.
4. Dobit – dobrobit životinja znači povećanje konkurentnosti, pristup novim tržištima i veći profit
5. Obaveza – dobra dobrobiti životinja je zakonska obaveza vlasnika, odnosno držalaca životinja u Srbiji.

Zašto potrošači brinu o dobrobiti životinja?

U poslednjih godina, sve više raste svest potrošača o značaju ishrane kvalitetnom, bezbednom i zdravom hranom. Faktor koji utiče na njihove potrošačke odluke je i dobrobit farmskih životinja. Potrošači žele hranu životinjskog porekla koja je proizvedena uz poštovanje standarda dobrobiti farmskih životinja, jer su svesni da od načina na koji se životinje gaje zavisi kvalitet i bezbednost hrane.

Otkupljivači su veza između proizvođača i potrošača i imaju veliku ulogu u očuvanju i poboljšanju dobrobiti životinja. Mnogi supermarketi prepoznali su potrebu da obrate veću pažnju na standarde o dobrobiti kao sastavnom delu svoje korporativne socijalne odgovornosti.Trgovinski lanci imaju moć da nametnu stroge zahteve u pogledu proizvoda koji plasiraju, odnosno da promovišu kvalitetne proizvode životinjskog porekla.

Farmer ima najveću odgovornost za ostvarivanje dobrobiti životinja koje gaji, a sa tim i za proizvodnju zdrave i bezbedne hrane životinjskog porekla. Uspešnost farmera je da zna ako životinjama obezbede sve što im je potrebno – dobro okruženje, negu, mogućnost da ispolje različite oblike ponašanja, onda će životinje da pruže farmeru ono što je njemu potrebno – rast produktivnosti, a takođe i profit” Takođe loše stanje dobrobiti životinja vodi ka gubicima u rastu, produkciji i razmnožavanju. Neadekvatan odnos prema životinjama može da prouzrokuje strah od ljudi, i time se narušava dobrobit, koji utiče na rast i reprodukciju životinje.

Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Srbiji su se otvorila vrata za izvoz proizvoda na tržište Evropske unije. Kako bi se povećao kvalitet i kvantitet proizvoda (mleko,meso,jaja), mora da se sprovod visok standard o dobrobiti životinja, dok to nije dovoljno u finansijskom smislu, da bi se ispunili svi ti standardi zahteva mnoga velika ulaganja. Da bi se standardi o dobrobiti životinja ispoštovali neophodno je povećenje cena tih proizvoda. Ovi bi proizvodi treba da budu adekvatno obeleženi da bi potrošači bili sigurni da kupuju zdrastveno bezbedan proizvod, a i tako bi bili spremni da plate više. Da bi se unapredili farmski uslovi za dobrobit životinja, uticaj imaju potrošači.

U Srbiji je 2009. godine usvojen Zakon o dobrobiti životinja , koji, između ostalog, uređuje dobrobit farmskih životinja prilikom gajenja, prometa, prevoza i klanja. Na osnovu zakona usvojen je i niz pravilnika kojima se preciznije određuju pomenuta pitanja i koji su deo implementacione strukture propisa u oblasti dobrobiti životinja.

Šta se podrazumeva po pojmom dobrobiti farmskih životinja.

Kada govorimo o farmskim životinjama koje služe za proizvodnju hrane, važno je poznavati potrebe i navike ovih životinja. Mora im se obezbediti adekvatan prostor u kome životinje mogu da ispolje svoje prirodne potrebe. Prostor, zaštitu od vremenskih faktora, odgovarajuću temperaturu, pristup hrani i vodi, prisustvo drugih životinja iste vrste i sl.

Najčešći problem kada su krave u pitanju jeste držanje u štalama tokom cele godine, čak i kada postoji mogućnost da se krave puste napolje u pašnjak ili ispust. Veliki broj vlasnika krava veruje da će se krave prehladiti, da će podivljati . Problemi koji nastaju usled lošeg smeštaja i nekretanja su obolenja papaka i vimena, obolenja zglobova. A sve to ima za posledicu smanjenje mlečnosti, plodnosti i skraćenje životnog veka krave.

O uslovima u kojima se stoka drži se može dugo pričati. Postoji mnogo razloga ili izgovora zbog čega stoka mora da se drži u lošim, a ne nešto boljim uslovima, ali ne postoji ni jedan izgovor ili opravdanje zbog čega životinja mora da skonča svoj vek u mukama.

Zaštita dobrobiti životinja koje koristimo za proizvodnju hrane nije samo pitanje etike ili humanosti, već kvaliteta njihovih proizvoda, a dalje i uticaja na zdravlje potrošača. Naime, istraživanja su dokazala da prozvodi životinja koje su trpele bol, paniku ili stres nije istog kvaliteta kao životinja sa kojima se pažljivo postupalo.

To je naročito izraženo tokom neadekvatnog transporta životinja i nestručnog postupanja prilikom klanja. Izražen stres pre smrti ostavlja u mesu velike količine adrenalina i drugih hormona koji se izlučuju u organizam u stanju uzbune (kod svinja, sindrom „bledog, vodenog mesa” a kod goveda „tamno, tvrdo meso”). Slično se događa tokom nepravilnog transporta životinja (suviše dug put bez odmora, hrane, vode, zajednički smeštaj različitih kategorija iste vrste – mlade i stare, mužjaci i ženke, bolesne i zdrave i sl.- ili čak različitih vrsta životinja).

Pored odgovarajuće nege, vlasnik životinje je obavezan da životinjama obezbedi i zdravstvenu zaštitu, odnosno lečenje u slučaju da se životinja razboli. Pravdajući se visokim troškovima veterinarskih usluga, mnogi seljaci su skloni da životinje leče sami, prema sopstvenom iskustvu ili pamteći nazive lekova koje je koristio veterinar tokom poslednje posete. Veliki broj veterinarskih lekova je dostupan na crnom tržištu, a i same veletrgovine često nelegalno prodaju inekcione lekove direktno vlasnicima životinja.

Značaj dobrobiti životinja za farmere

Životinje su živa bića koja takođe traže negu I pažnju , govoreći naravno o životinjama koje su prepitomljene I koje se koriste vekovima u čovekove svrhe. Neke od njih čovek koristi na farmi koje služe kao izvor različitih produkta, da bi taj produkt bio što veći I što kvalitetniji postoje određene norme koje moramo da ispunimo. Svaku životinju koju uzgajamo na farmi, moramo joj pružiti što je moguće bolje prirodno tj biološko okruženje, kako bi se sama životinja osećala konfornije I samim tim životinja će se voditi boljim osećajem, neće biti pod stresom, pod raznim vrstama pritiska, izgladnelo, ispunjenim higijenskim uslovima I još mnogobrojnim drugim faktorima I kao glavni zaključak te prirodne stvorene okoline da kazemo dobićemo na kvalitetu I prinosu.

Mere koje moramo da sprovodimo redovono jesu:

Ishrana koja mora da bude vremenski dobro raspoređena, hrana mora da bude visokog kvaliteta, voda kojom se životinje snabdevaju mora da bude najmanje druge klase.

Tu su I mere zaštite, kada govorimo o zaštiti čim uočimo da je neka od životinja koju uzgajamo problematična ili da odskače po nečemu od drugih moramo je odmah izdvojiti I pozvati veterinara, kako ne bi došlo do širenja ako je u pitanju neka vrsta virusa ne bitno ako su u pitanju krave, Prasad za sve je pravilo isto.

Higijenu smo već spomenuli kao jednu od mera ali da dodamo još da samo zdravlje životinje ce zavisiti upravo od higijene I da o tome moramo strikno voditi računa.

Nekad farmeri misle da će pružanje visoke dobrobiti životinja koštati više I da neće biti isplativo, ali ako sagledamo više analitički tu opciju zapravo mi imamo jednu prostu računicu. Pružiti životinji negu koju ona traži, najbolju vrstu ishrane, što bolji prostor u kome će osećati svoje prirodno okruženje, pa I ta sama životinja će pružiti više produkta kao što smo već I naveli u tekstu, naravno po pitanju farmera njima je najbitnija sama ekonomičnost, pa će oni ovim potezom dobijati I više uz primenu dobrobiti.

Politika Poljoprivrede u Srbiji:

Većina naših farmera ima problem sa postizanjem navedenih uslova, postavljamo pitanje zašto?

Da počnemo prvo o našoj politici poljoprivrede koja je u jako velikom problemu, slabe subvencije, većina produkta na tržište nije tako dobro plaćena zbog uvoza jeftinijeg I svakako lošijeg produkta. Naši farmeri su nekada u jako velikom problemu po pitanju prodaje, budući I da je naša zemlja dosta finansijki slaba, većina farmera zbog toga I ne može da pruži adekvatne uslove na svojoj farmi , ali opet I pod svim tim navedenim oni se I dalje bave poljoprivredom I stočarstvom, ali u dosta manjem procentu nego ranije, taj procenat vremenom opada.

Da li vidimo rešenje ovog problema?

Da, rešenje problema postoji I uvek će biti dostupno, ali samo to će zavisiti od politike države. Glavni koraci koji bi morali da se sprovedu jeste da se država više okrene ka svojoj poljoprivredi, da podstakne velikim subvencijama farmere , da više ulaze u rurana podrucja I samim tim zadovoljiće potrebe farmera I pošto je reč o poljoprivredi, poljoprivreda će biti u mnogo boljem stanju nego sada.

Program i planovi aktivnosti nadležnih institucija i nevladinih organizacija (NVO) na sagledavanju stanja dobrobiti farmskih životinja u Srbiji

Planovi za dalju budućnost jesu da se dobrobit životinja unapredi još više nego što je danas prisutna, u tome će mnogo pomoći jedna od organizacija koja se na našim prostorima najviše zalaže za dobrobit životinja , a to je organizacija ‘ORCA’ u okviru projekta “Standardi dobrobiti farmskih životinja u Srbiji” koji finansira Evropska unija. Koja će svim farmerima pružiti odredjenu vrstu obuke za što bolju organizaciju dobrobiti životinja. Jer sarađivanjem organizacije i farmera, moći će da se uvide određeni nedostaci i zajedno će moći da sprovode odredjene mere na kojima će država pomoću njih da uvodi zakone ili eventualno neke od postojećih da promeni.Organizacija 'ORCA' je već vršila istraživanja na teritoriji Srbije po pitanju dobrobiti životinja, istraživanjem je bilo obuhvaćeno 24 farme brojlera, 27 farmi ovaca, 38 farmi svinja (20 farmi tovnih svinja i 18 farmi krmača), 28 farmi mlečnih krava, na svim farmama kojima se vršilo istraživanje isključivo se bave komercijalnom proizvodnjom hrane životinjskog porekla, odnosno plasiraju svoje proizvode na domaće tržište. Istrživanje su vršili ORCA istraživači, doktori veterinarske medicine , inženjeri stočarstva, kao i studenti odnosno apsolventi fakulteta na veterini.

Potrošači sve više traže proizvode koje imaju sertifikat dobrobiti životinja, jer im naravno to uliva poverenje i kvalitet koji traže, isto tako i stočari se svi više interesuju za dobrobit , ali još uvek tu postoje određene stavke koje moraju da se promene na politici države prema poljoprivredi. Samo stanje dobrobiti životinja u Srbiji je na nekom ako možemo da kažemo srednjem nivou, ali da bi dostigli nivo Evropske unije i njenih članica moraćemo jos raditi na tome. Što se tiče same dobrobit postoji jasna uzrečica ono što je dobro za životinje , dobro je i za stanovništvo, farmer se bavi proizvodnjom i njegov proizvod mora da zadovolji potrošača svojim kvalitetom naravno, samo tako će se napraviti uspešan krug, a da bi to učinio, kao što smo na samom početku rekli potrebna nam je dodatna obuka, bila da jer reč i velikim ili malim gazdinstvima.

Mere procene dobrobiti životinja

Praktična primena koncepta dobrobiti životinja najveći odraz ima u sferi uzgoja životinja u komercijalne svrhe (stočarstvo, kućni ljubimci i Zoo vrtovi) i u ovim oblastima se otišlo najdalje u definisanju nekih praktičnih postupaka za držanje, obogaćivanje života, transport, pripremu za klanje i eutanaziju životinja. Važno je naći način da se dobrobit životinja ocenjuje na osnovu objektivnih kriterijuma iz kojih su isključene emocije i moralno-etički subjektivizam.

Šta je dobrobit životinja?

Na ovo pitanje nije lako odgovoriti jednostavnom definicijom. Nekoliko definicija pojma dobrobiti životinja se primenjuje u praksi. U osnovi svake od njih se nalazi ideja da je dobrobit životinja odgovornost čoveka prema njima u smislu obezbeđivanja najbolje moguće nege i napora da im se obezbedi najviši mogući kvalitet života. Dobrobit životinja neki definišu kao:

• brigu za opstanak individualnih životinja ili
• stav da naš odnos prema životinjama treba da bude takav da ne izaziva njihovu neopotrebnu patnju ili
• pravo životinja na odgovarajuću brigu i poštovanje, što uključujuje hranu, sklonište i human postupak.

Kako dobrobit može da se evaluira?

Dobrobit životinje može da se posmatra kao odraz njenog ukupnog stanja, a koje je rezultat pokušaja da se prilagodi spoljašnjoj sredini. Iz ove definicije proizilaze sledeći zaključci:

1. Dobrobit je karakteristika životinje, a ne nečega što joj se pruža;
2. Dobrobit može da se nalazi u rasponu od vrlo niske do vrlo visoke;
3. Dobrobit može da se meri naučnim metodama koje su nezavisne od moralnih pretpostavki;
4. Mera nesposobnosti da se prilagodi okolini i mera teškoća sa kojima se susreće u prilagođavanju okolini su veličine koje mogu da pruže informacije o tome koliko je dobrobit niska;
5. Saznanja o potrebama životinja daju dragocene informacije i osnovu o tome kakve uslove treba obezbediti za visoku dobrobit;

Evaluacija dobrobiti

Literatura o merenju različitih parametara dobrobiti vrlo je bogata. Ako je biološka kondicija životinje oslabljena u jednom režimu držanja, dok se u drugom režimu taj efekat ne može primetiti, tada se može tvrditi da je u prvom slučaju dobrobit niža. Jedan od najboljih pokazatelja dobrobiti je reproduktivni uspeh životinje. Međutim, taj uspeh mora da se procenjuje u svim njegovim aspektima, koji uključuju i intervale između uspešne reprodukcije, veličinu okota, stopu smrtnosti. Svako odstupanje od očekivanih vrednosti za datu vrstu ukazuje na nisku dobrobit.

Nivo oštećenja tela je vrlo jasan pokazatelj niske dobrobiti. Povrede i prelomi kostiju se jasno mogu identifikovati i meriti njihova učestalost.

Visok nivo aktivnosti hipofize i adrenalina u krvi može da se javi tokom nekih neophodnih aktivnosti kao što je parenje, međutim, najčešće su pokazatelj teškoća koje životinja ima u prilagođavanju svom okruženju. Nivo ostalih hormona i enzima ili fiziološki pokazatelji, kao što je broj otkucaja srca, pružaju slične informacije i mogu biti korisne za procenu dobrobiti.

Ponašanje se menja pod uticajem različitih teškoća sa kojima se životinja susreće u svojem životnom okruženju. Ono ima ujedno i regulatornu i preventivnu funkciju. Neke reakcije na teškoće mogu pomagati životinji da se prilagodi, dok druge predstavljaju patološke reakcije bez ikakve koristi za nju. Neuobičajena ponašanja mogu pomoći životinji da se prilagodi trenutnim uslovima, ali dugoročno gledano, imaju negatian uticaj na fiziološko stanje i kondiciju životinje, stoga i ona predstavljaju pokazatelj niske dobrobiti. Shvatanje da određeni oblici stereotipnih ponašanja u zarobljeništvu (uvijanje glavom, hiperaktivnost…) u stvari pomažu životinji i čine je srećnom, pošto su praćena lučenjem endorfina – hormona sreće, odbačena su kao pogrešna. Abnormalna ponašanja (samopovređivanje ili povređivanje drugih životinja, uključujući i čoveka) čisto su patološka pojava, nemaju nikakvu funkciju, rezultat su mentalnih poremećaja i izraz su vrlo niske dobrobiti.

Sposobnost reagovanja kao mera dobrobiti

Primećeno je da neki pojedinci na zatvoreni prostor reaguju hiperaktivnošću, dok drugi reaguju neaktivnošću duži vremenski period.

Stereotipija je ponovljeni, relativno jednostavan niz pokreta bez jasne svrhe. Kretanje gore-dole, griženje rešetki kaveza, klimanje glavom, njihanje telom i druge stereotipne radnje životinja u zarobljeništvu opisane su u literaturi.

Trenutno stanje dobrobiti farmskih životinja u na[oj zemlji i posledice

Ocene razvoja stočarstva u Srbiji uglavnom pokušavaju da objasne i argumentuju nesporne negativne trendove u broju životinja i konkurentnosti sektora koji nisu u skladu sa činjenicom da je Srbija značajan i konkurentan proizvođač stočne hrane i da raspolaže relativno dobrim genetskim potencijalom u mnogim oblastima (govedarstvo, živinarstvo). Ipak, iako se udeo stočarstva u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje u Srbiji često uzima kao dokaz propadanja, ovaj udeo opada samo u godinama s izrazito visokim cenama ratarskih proizvoda, pa je, suštinski gledano, udeo stočarstva u vrednosti proizvodnje stabilan.

Ipak, kako mali, tako i najveći proizvođači mesa i proizvoda od mesa suočavaju se sa nizom barijera i faktora koji utiču na pad konkurentnosti proizvoda na domaćem i regionalnom tržištu. Razlozi za to su širokog spektra i kreću se od nedostatka pristupa jeftinijoj stočnoj hrani, preko neispunjavanja standarda, pa sve do nepovoljnih carinskih propisa i barijera. Ovi razlozi detaljno su obrazloženi na narednim stranicama, gde je objašnjen kontekst stočarske proizvodnje u Srbiji.

Udeo stočarstva u poljoprivredi Srbije prati trendove i u drugim zemljama.

Trenutno, u Srbiji u ukupnoj vrednosti proizvodnje stočarstvo zauzima oko 38%, pri čemu vrednost proizvodnje goveđeg mesa i mleka prevazilazi vrednost proizvodnje svinjskog mesa i ima stalni trend rasta u ukupnom udelu. Najveći pad u udelu vrednosti proizvodnje ima svinjsko meso, što je dobrim delom vezano za oscilacije cena koje pokazuju upravo najveće variranje kod svinjskog mesa.

Literatura

• ORCA (2016): Bezbednost hrane. ://bezbednosthrane.orca.rs/sr/trzisni-lanac/potrosaci/.29.12.2016.
• Rakić, I. (2013): Dobrobit farmskih životinja. Link plus. http://link-plus.org.rs/dobrobit-zivotinja/farmske-zivotinje-bezbednost-hrane/39-dobrobit-farmskih-zivotinja. 29.12.2016.
• Živkov, G., Ivana Dulić Marković, Krstić, B., Teofilović, N., Aleksandra Marković, Dragana Tar, Pritchard, D., Jelena Ilić, Jelena Burazerović, Burazerović, E. (2014): Ekonomska analiza uvođenja standarda dobrobiti životinja. Elvir Burazerović. DMD, Beograd. ISBN 978-86-911349-6-9.
• Stela Strsoglavec (2012): Šta je dobrobit životinja i kakav je njen značaj za čoveka. Stočarstvo.com. http://www.stocarstvo.com/dobrobit_zivotinja/dobrobit_zivotinja.htm. 29.12.2016.

Tim 3. Ekonomski aspekti unapređene dobrobiti životinja

Lider tima: Đorđević Milica

ZADACI:

Đorđević Milica

• Značaj dobrobiti kao faktora kvaliteta bezbedne i zdrave hrane životinjskog porekla i ekonomski značaj.

Živković Marko

• Stavovi i uloga subjekata tržišnog tj. proizvodno-potrošakog lanca kao faktora dobrobiti životinja, i prepreke koje su u tom kontekstu najčešće. Potencijalni subjekti, rešenja i mere za unapređenje.
• Emocionalni potencijal životinja i moralne obaveze humane populacije na unapređenju njihove dobrobiti.

Radović Miloš

• Proizvodni i opšti značaj dobrobiti životinja u stočarstvu.
• Pojam dobrobiti životinja i stanje u našoj zemlji. Dosadašnji rezultati pojedinih društvenih subjekata i međunarodna podrška.

Polazni materijal

REALIZACIJA:

27.12.2016.

• Na webinar u 19.20.-19.30. nije došla Milica Đorđević (tim-lider) zbog tehničkih problema, jer nije mogla da se uloguje. Poslala je mejl sa obrazloženjem i to blagovremeno, za razliku od kolege Miloša Radovića, koji je kasnio sa opravdanjem jer poslao mejl u 19.43. Na sastanku je bio prisutan samo Marko Živković. Međutim, to ni nije tliko bitno, jer je ovaj tim svoje zadatke završio još 25.12.2016.

IZVEŠTAJ (25.12.2016. 11.17.):

Način savremenog života je postao toliko brz,da vrlo često zaboravimo da se osvrnemo na svet oko sebe. Veliki deo hrane koju jedemo,mleko,meso,jaja potiču od životinja.Da li se nekada zapitamo kako je postupano sa njima u procesu proizvodnje? Ovo pitanje odnosi se kako na odgovornost prema životinjama, tako i na zdravlje nas samih. Samo od naših svakodnevnih potrošačkih navika zavise život i dobrobit hiljade životinja. Dobrobit životinja je stanje u kome je životinja zdrava, udobno smeštena, uhranjena, bezbedna i može da ispolji prirodno ponašanje odnosno stanje kada ne oseća bol, strah i patnju. Posvećenost svih aktera trgovinskog lanca važna je za uvođenje svih standarda o dobrobiti životinja. Farmeri treba da znaju kako pravilno da gaje životinje, otkupljivači i prerađivači otkupom i plasmanom podstiču farmere u proizvodnji zdrave hrane. Potrošači treba da zahtevaju dobar i kvalitetan proizvod uz poštovanje dobrobiti životinja. Država podsticajnim merama pomaže ceo proces. Imajući u vidu da Srbija ima veoma velike poslovne aranžmane i da je zemlja kandidat za pristup u Evropsku Uniju, uvođenje dobrobiti predstavlja i omogućava proizvođačima plasman na tržište Evropske Unije. Tržište sa potrošačima koji su spremni da plate veću cenu za proizvod koji uvažava standard o dobrobitima životinja. Uloga potrošača je da podstaknu farmere kroz plaćanje odgovarajuće cene, što će im omogućiti da ulože u dobar smeštaj i opremu, i na taj način obezbedi dobar uslove za život životinja. Sprovođenjem visokih standarda o dobrobitim životinja povećava se kvalitet i kvantitet proizvoda (mleko,meso,jaja), ali to nije dovoljno u finansiskom smislu, jer ispunjavanje svih tih standard zahteva velika ulaganja. Da bi se ispoštovali standardi o dobrobiti životinja neophodno je povećenje cene tih proizvoda. Takođe, ovi proizvodi trebalo bi da budu adekvatno obeleženi da bi potrošači bili sigurni da kupuju zdrav proizvod, a samim tim bili bi spremni da plate više. Potrošač je svako od nas, što znači da je u našim rukama ključ unapređenja dobrobiti farmerskih uslova.

Na standarde dobrobiti farmskih životinja utiču: političari, industrija hrane, farmeri i potrošači. Bazu čine potrošači koji direktno utiču na ostale činioce. Zakon o dobrobiti životinja je usvojen 2009. godine, ali proces primene je tek u začetku. Standardi mogu postati stvarnost na našim farmama, samo ako postoji ekonomska isplativost njihovog uvođenja. Takođe je potrebno i unaprediti znanje farmera i treba umrežiti sve aktere tržišnog lanca. Važno je napraviti analizu resursa na svakoj farmi i od te analize bi zavisilo uvođenje višeg standarda. Takođe je važno i da država doprinese, odnosno pomogne farmeru jer on nema dovoljno finansija da izdrži uvođenje viših standarda. Prema nekim istraživanjima “focus grupe” potrošači su spremni da izdvoje više novca za proizvod koji će imati etiketu odnosno oznaku koja se odnosi na tretman dobrobiti životinja. Prema ispitivanjima koja su izvršena ispred supermarketa i manjih prodavnica, većina potrošača ipak gleada samo na cenu, a nekima je bitno i poreklo proizvoda, odnosno sve ono sto pise na etiketi, što ipak otvara mogućnost plasmana proizvoda poreklom od životinja odgajanih u skladu sa principima dobrobiti. Uvođenje standarda dobrobiti životinja na farmama u Srbiji je veoma dug proces, i treba podstaći i uključiti sve aktere. Farmerima prilikom gajenja od velike pomoći mogu biti veterinari i stručna savetodavna služba. Potrošač je ipak ključni deo tržišnog lanca i cilj jeste podstaći svest potrošača jer oni imaju veoma važnu ulogu. Kada biramo kako ćemo gajiti životinje, to zavisi od toga koliko će potrošači biti spremni da plate za njihove proizvode.

Dokazano je da su životinje osećajna bića i da mogu da osete patnju, bol i stres. Zato čovek ima moralnu obavezu da ih poštuje i brine o njihovoj dobrobiti. Dobrobit životinja se može proceniti na osnovu ,,pet sloboda'':

1. Sloboda od gladi i žeđi – kroz obezbeđivanje dovoljnih količina kvalitetne hrane i sveže vode;
2. Sloboda od neudobnosti – kroz obezbeđivanje odgovarajućeg zaklona i mesta za odmor;
3. Sloboda od bola, povreda i bolesti – kroz obezbeđivanje brze i adekvatne veterinarske nege i preventivne zdravstvene zaštite;
4. Sloboda od straha i stresa – kroz obezbeđivanje uslova i postupaka koji ne dovode do mentalne patnje životinje;
5. Sloboda ispoljavanja prirodnih oblika ponašanja karakterističnih za vrstu kojoj životinja pripada - kroz obezbeđivanje dovoljno prostora, adekvatnih objekata za držanje životinja i odgovarajućeg društva životinja iste vrste.

Dobrobit životinja je važna jer je povezana sa kvalitetom ljudskog života, podstiče ekonomski razvoj i zaštitu životne sredine. Postoji nekoliko razloga za brigu o dobrobiti životinja, a ovo su samo neki:

1. Osećajnost – životinje su osećajna bića baš kao i čovek i mogu da osete bol, patnju, stres. Čovekova je moralna obaveza da im omogući povoljne uslove za život koje njima odgovaraju.
2. Bezbednost hrane – čovek treba da obezbedi odgovarajuću hranu za životinje kako bi one dale zdrave i bezbedne proizvode za ljudsku ishranu.
3. Rast produktivnosti – bolji rast životinja, veca reprodukcija i dobijanje vise proizvoda.
4. Dobit – dobrobit životinja znači i širenje tržišta, a time i veći profit.
5. Obaveza - dobrobit životinja je zakonska obaveza vlasnika životinja u Srbiji.

Zbog velikog značaja dobrobiti životinja, Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) navodi da dobrobit životinja treba da bude važan društveni cilj koji doprinosi bezbednosti i sigurnosti hrane, zdravlje ljudi i životinja, očuvanju životne sredine. U našoj zemlji je smo tek u početničkoj fazi razvoja. U Srbiji je ORCA na osnovu istraživanja stanja dobrobiti životinja izradila više standarde. ОRCA standarde razvili su vodeći evropski stručnjaci za dobrobit životinja sa Univerziteta u Bristolu (Velika Britanija) uz podršku domaćih stručnjaka, na osnovu prakse zemalja Evropske Unije, a na osnovu standarda dobrobiti životinja iz Velike Britanije i to Britanskog kraljevskog udruženja za sprečavanje surovosti prema životinjama (Royal Society for the Prevencion of Cruelty to Animals RSPCA). ОRCA standardi se odnose na dobrobit farmskih životinja pri gajenju, odnosno na njihovu ishranu, smeštaj, okruženje, zdravlje i menadžment na farmama. Standarde koji će se odnositi na prevoz i klanje životinja potrebno je tek razviti. Istovremeno potrebno je naglasiti da su ORCA standardi razvijeni u formi preliminarne verzije standarda, te da postoji prostor da se do njihovog zvaničnog usvajanja, izvrše određene izmene i dopune.

Ocene lidera projekta:

Tim 4. Dobrobit u uslovima specifičnih i retkih oblika eksploatacije životinja

Lider tima: Sibinović Katarina

ZADACI:

Sibinović Katarina

• Dobrobit životinja kao mera čovečnosti.
• Dobrobit u postupku konvencionalnih i tradiconalnih oblika transporta i ubijanja životinja.

Milosavljević Dragan

• Posledice u obliku zlostavljanja i patnje životinja.
• Primeri dobrobiti i zlostavljanja životinja u specifičnim tradicionalnim oblicima njihove eksploatacije, opis i kategorizacija pojedinih karakterističnih oblika ponašanja koje pri tome ispoljavaju.

Bogdanović Lazar

• Potencijalni sportski i selekcijski karakter pojedinih tradicionalnih oblika eksploatacije domaćih životinja, i privredni značaj pre svega u kontekstu turizma.

POLAZNI MATERIJALI:

• Okrutnost prema životinjama
• Korida
• Borba s bikovima
• Grmečka korida
• Grmečka korida, Međeđe Brdo, 2012.
• Grmečka korida, 1976.
• Borbe pasa
• Borbe petlova
• Borbe kamila u Turskoj

REALIZACIJA:

27.12.2016.

• Na webinar su po planiranoj satnici u 19.35.-19.45. došli Sibinović Katarina (lider tima) i Bogdanović Lazar. Kolega Milosavljević Dragan je putem SMS-a javio da ima tehničkih problema sa internetom, istina sa kašnjenjem i to u 19:50:21. Međutim, ovaj tim je blagovremeno završio zadtaka i izveštaj je poslat na vreme. I pored toga izveštaj ima neke manjkavosti koje treba otkloniti, u skladu sa rokovima.

Izveštaj (26.12.2016. 12.17.)

Izveštaj ima dosta slovnih grešaka – ISPRAVITI U ZADATOM ROKU

Izveštaj mora da bude napisan sa dijakritičkim karkaterima – kao npr. „životinja“ a ne „zivotinja“ – ISPRAVITI U ZADATOM ROKU

Dobrobit u uslovima spcificnih i retkih oblika eksploatacije zivotinja

Dobrobit zivotinja kao mera čovecnosti

Kada govorimo o dobrobiti zivotinja na prvom mestu moramo posvetiti paznju uslovima smestaja zivotinja za koje se odlucimo da gajimo. Pri uzimanju zivotinja neophodno je obezbediti adekvatne uslove za njihovo cuvanje, sto podrazumeva to da zivotinje mogu nesmetano da ispolje svoje fiioloske i druge potrebe svojstvene vrsti. Pod osnovnim potrebama podrazumeva se ishrana i napajanje, prostor za smesta, fizicka, psihicka i termicka udobnost, sigurnost i ispoljavanje osnovnih oblika ponasanja. Socijalni kontakt sa zivotinjama iste vrste i odsustvo nepijatnih iskustava kao sto su bol, patnja, strah, stres, bolesti i povrede neophodno je izostaviti. Pod moralnim pravilima koja ljudi ne bi smeli da krse podrazumeva se saznanje da su zivotinje bica koja imaju osecanja, sposobnost da dozivljavaju bol, stres, zadovoljstvo, i one nikako ne bi smele da se tretiraju kao sredstvo za ostvarenje bilo kakvih drugih ciljeva od strane ljudi. Neophodno je pomenuti da svaka zivoinja ima svoja prava: ima pravo na zivot u skladu sa svojom vrstom, zivotinj imaju pravo da budu slobodne ako je to u skladu sa njihovom prirodom, imaju pravo na staniste koje je prilagodjeno njihovoj vrsti, pod pravom zivotinja takodje se smatra da im covek ne nanosi nepotrebnu bol, odnosno patnju ili stetu da ih ne povredjuje, svaka gajena zivotinja ima prava na brigu o njima od strane vlasnika ( bez obzira da li je to farma ili individualni uzgajivac). Takodje zakonom se zabranjuje napustanje kucnih ljubimaca.

Kada govorimo o dobrobiti gajenih zivotinja odnosno zivotinja koje se gaje radi koriscenja njihovih proizvoda (mesa, mleka, jaja) na dobrobit ne bi trebalo da gledamo samo kao na etiku ljudskosti i humanosti, vec i na poboljsanje samih tih proizvoda koje zivotinje daju. Kada je zivotinja u mogucnosti da ispolji svoje prirodne potrebe i svoje prirodno ponasanje davace kvalitetnije i bolje proizvode sto svakako ima visestruku korist. Naucno je dokazano da kod zivotinja (koje se koriste za proizvodnju mesa) koje su pretrpele stres (u glavnom prilikom transporta) dolazi do izlucivanja prevelike kolicine hormona (adrenalina) u mesu, to dovodi do promene u samoj strukturi mesa i smanjenja kvaliteta istog.

Zivotinje bas kao i ljudi traze odredjenu brigu, negu i paznju, njihovo pravilno cuvanje i pravilno postupanje sa njima obezbejuje jedan celovit sistem. Vlasnici koji zivotinje drz u zatvorenom prostoru duzni su da im obezbede prostor za njihovo nesmetano kretanje unutar tog prostora.

Zastita i dobrobit zivotinja koje se cuvaju na farmi direktno je povezan sa pitanjem zastite zivotne sredine, odrzivog razvoja, i citavog niza zdravstvenih, higijenskih, ekonomskih, socialnih problema jednog drustva. Najbolji nacin za da se dobrobit zivotinja koje se cuvaju na farmi dovede na zadovoljavajuci nivo jeste postovanje koncepta pet sloboda.

Zivotinje bas kao i ljudi imaju prava na negu i ljubav, narocito ako se radi o kucnim ljubimcima. Danas veliki problem predstavljaju nesavestni vlasnici koji namerno svoje ljubimce izlazu stresu i povredama.

Dobrobit u postupku konvencionalnih i tradiconalnih oblika transporta i ubijanja životinja.

Kada govorimo o tradicionalnom nacinu postupanja sa zivotinjama koje se namenjene za proizvodnju hrane neophodno je istaknuti nehumani i neadekvatno ponasanje prilikom transprta i samog cina lisavanja zivota same zivotinje. Transport i transportna sredstva kojima su se zivotinje prevozile do mesta klanja na tradicionalan nacin predstavljaju najcesce traktorske korpe, gde zivotinja tokom voznje nema oslonac i cesto gubi ravnotezu. Ovakvim vidom transporta neretko dolazi do provreda samih zivotnjia i sam cin trasporta predstavlja veliki stres za samu zivotinju. Prilikom dovodjenja zivotinja do ovog „trasportnog sredstva vlasnici najcesce koriste neku motku kojom zivotinju prisiljavaju na pravac kretanja to za posledicu ima izazivanje velikog stresa i nanosenje bola zivotinji. Kada tako istresirana zivotinja stigne na odrediste najcesce se ubija sekirom (ili bilo kojim drugim cvrstim pomocnim) sredstvom gde zivotinja ponovo prezivljava veliku strah, stres i bol. Ovakav vid ekspolatacije zivotinja neprihvatljiv je po svim etickim, socialnim, humanim i drugim princima. I predstavlja vid maltretiranja istih.

Danas kada govorimo o transportu i klanju zivotinja postoje savpremena prevozna sredstva gde se u potpunosti iskljucuje rizk od povreda i prevelikog stresa zivotinja. Savremena transportna sredstva moraju da budu opremljena adekvatnim prostorom koji zivotinji omogucava konzumiranje vode i hrane prilikom transporta. A kada govorimo o nacinu klanja on je prilicno „humaniji“ (u koliko klanje moze da bude humano). Kada govorimo o savremenom nacinu klanja, danas postoji veliki broj omamljivaca zivotinja koji se koristi za parazlizu CNS-a i na taj nacin onemogucava zivotinji da oseti bilo kakvu bol ili stres.Prilikom trasporta zivotinja nije dozvoljeno nanosti bol, stres padnju zivotinjama kao ni lisavai ih zivota. U toku transporta zivotinja ne sme lisavati osnovnih fizioloskih potreba. Pre samog klanja sa zivotinjama se mora postupati na human nacin. Zivotinjama se ne sme nanosti bol, niti se smeju vezivati za zadnje noge pre samog cina iskrvarenja, odnosno dok nismo sigurni da zivotinja vise ne moze osetiti bol. Obrada zaklanih zivotinja ne sme pocei pre nego sto se utvrdi da je zivotinja u potpunosti iskrvarila i prestala da daje znakove zivota.

Zakon o dobropiti zivotinja propisuje mere i nacine za postupanje sa zivotinjama koje se koriste za proizvodnju hrane. Zivotinja se moze lisiti zivota na human nacin u koliko:

• Je povredjena. Neizlecivo bolestna, telesno deformisana, ili na drugi nacin patoloski onesposobljena tako da oporavak nije moguc, a zivot za nju predstavlja bol, patnju, strah i stres,
• Je dostigla starost pa joj otkazuju osnovne zivotne funkcije,
• Se koristi za ishranu ljudi,
• Se koristi u naucnoistrazivake i biomedicinske shvrhe, u skladu sa zakonom,
• Se lisavanjem zivota sprecava sirenje, odnosno ako se suzbija i iskorenjava zarana bolest, u skladu sa zakonom,
• Zivotinja ne moze da se prilagodi uslovima smestaja, a njeno pustanje na slobodu predstalja opasnost za ljude, druge zivotinje i zivotnu sredinu.je u pitanju unistavanje stetnih glodara,
• Je neophodno kontrolisati brojnost populaije odredjene vrste divljih zivotinja, u skladu sa posebnim propisima
• Je lisavanje zivotinje zivota od vece koristi za njenu dobrobti nego sto su patnje od daljeg zivota u skladu sa misljenjima veterinara.
• Prevoz zivotinja mogu obavljati pravna ili fizicka lica koja su upisana u Registar prevoznika zivotinja.

Posledice u obliku zlostavljanja i patnje životinja.

Mnogim svojim delima – činjenjem ili propuštanjem da se nešto učini, čovek može nanositi životinjama bol, patnju, strah, stres, povredu. Svojim aktivnostima, čovek može narušiti i genetsku celovitost životinje, a u najtežim slučajevima, on može svojim ponašanjem prouzrokovati i smrt životinje. Nekada se to čini namerno, nekada nevoljno, iz nehata. U svakom slučaju, u svim ovim situacijama reč je o zlostavljanju životinja.

Postoje različiti načini na koje čovek može zlostavljati životinje. Nekada je na prvi pogled jasno da neko ljudsko ponašanje predstavlja zlostavljanje životinja, dok je ono nekada prikriveno, ali izaziva isto tako teške posledice.

1. Fizičko zlostavljanje životinja
2. Zanemarivanje životinja
3. Psihičko ili emotivno zlostavljanje životinja
4. Seksualno zlostavljanje životinja
5. Patološko sakupljanje životinja
6. Borbe između životinja
7. Napuštanje životinja

Građani koji saznaju za slučajeve ubijanja i zlostavljanja životinja, bilo lično bilo posredno – putem medija ili od nekog drugog lica često nisu sigurni šta povodom toga treba da učine. Zlostavljanje životinja se prijavljuje ili policiji ili nadležnom javnom tužilaštvu. Jedino su ovi državni organi po zakonu ovlašćeni i dužni da preduzimaju odgovarajuće korake u takvim slučajevima.

Zlostavljanje životinja obuhvata sva ona ponašanja čoveka prema životinjama kojima se namerno ili iz nehata kod životinja izaziva bol, patnja, strah, stres, povreda, narušava genetska celovitost životinje ili izaziva smrt životinje.

Primeri dobrobiti i zlostavljanja životinja u specifičnim tradicionalnim oblicima njihove eksploatacije, opis i kategorizacija pojedinih karakterističnih oblika ponašanja koje pri tome ispoljavaju.

Dobrobit životinja je stanje u kome je životinja zdrava, udobno smeštena, uhranjena, bezbedna i može da ispolji prirodno ponašanje odnosno stanje kada ne oseća bol, strah i patnju. Dobrobit životinja se može proceniti na osnovu ,,pet sloboda'':

1. Sloboda od gladi i žeđi – kroz obezbeđivanje dovoljnih količina kvalitetne hrane i sveže vode;
2. Sloboda od neudobnosti – kroz obezbeđivanje odgovarajućeg zaklona i mesta za odmor;
3. Sloboda od bola, povreda i bolesti – kroz obezbeđivanje brze i adekvatne veterinarske nege i preventivne zdravstvene zaštite;
4. Sloboda od straha i stresa – kroz obezbeđivanje uslova i postupaka koji ne dovode do mentalne patnje životinje;
5. Sloboda ispoljavanja prirodnih oblika ponašanja karakterističnih za vrstu kojoj životinja pripada - kroz obezbeđivanje dovoljno prostora, adekvatnih objekata za držanje životinja i odgovarajućeg društva životinja iste vrste.

Zlostavljanje životinja predstavlja složen socijalno – patološki, kriminološki i pravni fenomen i nije ga moguće precizno definisati bez povlačenja granice u pogledu životinjskih vrsta na koje se odnosi

Upravo se organizovanje borbi između životinja, kao poseban oblik njihovog zlostavljanja, odvija pod snažnim uticajem društveno – istorijskih, ekonomskih i kulturoloških faktora. Istorijski posmatrano, borbe između životinja, a naročito borbe pasa, dugo su smatrane tradicionalnim „krvavim sportom“ i izvorom zabave, ali i prihoda od nezakonitog klađenja. U nekim društvima i potkulturama borbe životinja takav status imaju i danas, i njihovi pripadnici ih vide kao deo svoje tradicije i kulture, a ne kao zlostavljanje ili okrutnost. Priređivanje borbi pasa često predstavlja element svojevrsne nasilničke subkulture uličnih bandi (gangova) u urbanim područjima, a mesta na kojima se ove borbe održavaju neretko služe kao „forumi“ za ilegalnu trgovinu drogom i oružjem.

Pored borbi pasa imamo i borbe:

1. Bikova.
2. Petlova i drugih ptica.
3. Konja.
4. Mačaka.
5. Divljih životinja.

Kao i sve druge vrste životinja i načini eksplotacije i iskorišćavanja životinja u zavisnosti od toga koliko je bolestan um priredjivača svih tih nazovimo sportova i zabava u vidu i svrsi razonode i zabave ljudi.

Potencijalni sportski i selekcijski karakter pojedinih tradicionalnih oblika eksploatacije domaćih životinja, i privredni značaj pre svega u kontekstu turizma.

Životinje su primarne žrtve dominacije nad prirodom. Uzimajući ovo za prirodno, životinje se masovno zatvaraju i iskorišćavaju, ubijaju, i njihova mrtva tela se razmenjuju kao roba. Životinje su žrtve sistemski organizovanog nasilja u društvu. Njihova tela pate od povreda u klanicama, laboratorijama i industrijskim farmama. Oslobođena društva koja zaista nameravaju da prevladaju sve odnose zasnovane na eksploataciji ili ropstvu ne mogu da ignorišu životinje. Nijedna žrtva institucionalizovanog nasilja nije legitimna. S obzirom na sadašnje stanje naših prizvodnih snaga, odnosno, na raspoložive tehnološke i društvene mogućnosti, nema potrebe za nasiljem nad životinjama.

• Obuka životinja i korišćenje životinja se moraju obavljati na način primeren vrsti, rasi, uzrastu, proizvodnoj nameni i zdravstvenom stanju životinje.
• Bolesne, povređene i iznemogle životinje, kao i bremenite životinje počev od navršene trećine graviditeta, ne mogu se koristiti za rad.
• Držanje, reprodukcija, uvoz, izvoz i lišavanje života životinje isključivo radi proizvodnje krzna i kože su takođe zabranjeni.

U skladu sa principima dobrobiti životinja, vlasnik odnosno odgajivač ili držaoc životinje, nikada ne smeju da napustite i odbace životinju čiji opstanak zavisi neposredno od čoveka.

Korida ili borba sa bikovima je tradicionalna predstava koja se izvodi narocito u Spaniji i Portugalu i u nekim zemljama Latinske Amerike.Akteri ove predstave, koji se nazivaju toreadori zabijaju u bika koplje,a zatim ga ubijaju macem.Samo u Spaniji je u oko 1700 borbi godisnje ubijeno oko deset hiljada bikova.Sve vise ljudi ovu zabavu smatraju za formu zlostavljanja zivotinja pa se ona postepeno ukida i zabranjuje.

Organizovanje i priređivanje borbi između životinja ili borbi između životinja i ljudi takođe predstavlja svojevrsan vid zlostavljanja životinja. Sama borba između životinja ili između životinja i ljudi uključuje nanošenje životinjama nepotrebnog bola, patnje, straha i stresa. Pored toga, i pripremanje životinja za borbu gotovo neizostavno ima odlike zlostavljanja.

Ruralne sredine koje teže razvoju seoskog turizma moraju negovati i celokupnu sliku predela sa životinjama autentičnim za tu određenu sredinu. Ukus i oko stranih i urbanih turista naročito zapažju takve elemente ponude koje se ne mogu sresti na drugim turističkim destinacijama. Jedna od ideja vodilja za sve aktere u seoskom turizmu treba biti da se ne treba stideti predstaviti ono što je tipično naše. Možda naše lokalne rase domaćih životinja nisu najproduktivnije, možda nisu opšte poznate kao neke svetske rase, ali, one su zapravo naš autentični proizvod koji daje poseban doživljaj odnosno daje oznaku brenda našoj turističkoj ponudi.

Zakljucak

Slucajno ili namerno, svestno ili nesvestno, danas, ljudi zivotinjama nanose bol na razlicite nacine, i dovode ih u veoma stresne situacije radi ostvarenja nekih sopstvenih ciljeva. Zlostaljanje zivotinja predstavlja paoloski, kriminoloski i socialni problem sa kojim se svakodnevno susrecemo u nasoj okolini. Ljudi svetno organizuju borbe zivotinja u kao sto su : borbe bikova, petlova, konja, macaka, pasa i drugih zivotinja kao vid zabave i ostvarenja ekonomske koristi, sto je apsolutno neprihvatljivo sa teticke tacke gledanja, i predstavlja vid nehumanosti. Borbe bikovima u Koridi predstavljalju turisticku atrakciju grada. Na ovakvim manifestacijama godisnje se ubije oko deset hiljada bikova sto prestavlja preveliku nepotrebnu ekspolataciju zivotinja na veoma nehumn nacin. Ukrasne i druge zivotnje mogu se gajiti u ruralnim sesoskim sredinama i naj tacin se poveca brojnost nekim retkim zivotinjama kojima preti izumiranje, ili se ocuvati neka autohtona vrsta, sto za posledicu moze imati razoj pomenute sredine i u koliko se te zivotinje cuvaju na odgovorajuci nacim moze predstavljati humano postupanje sa njima. Zivotinje su ziva bica, one kao i ljudi secaju bol patnju, strah, i zadovoljstvo, zao bi bas cilj treebao da bude udovoljiti im.

[POVRATAK]