PITANJA ZA PROVERU ZNANJA

1. ) Štetne materije u širem smislu su:
   1. ) Rezidue.
   2. ) Kontaminanti.
   3. ) Rezidue i kontaminanti.
2. ) Štetne materije u užem smislu su:
   1. ) Rezidue.
   2. ) Kontaminanti.
   3. ) Rezidue ili kontaminanti.
3. ) Kontaminanti su:
   1. ) Materije koje nisu namerno dodate hrani, nego kao posledica postupaka proizvodnje.
   2. ) Sve nepoželjne materije u hrani.
   3. ) Direktni ili metabolički ostaci mikroorganizama u hrani, i produkti razgradnje materija i jedinjenja prisutnih u hrani.
4. ) Rezidue su:
   1. ) Materije koje nisu namerno dodate hrani, nego kao posledica postupaka proizvodnje.
   2. ) Sve nepoželjne materije u hrani.
   3. ) Direktni ili metabolički ostaci mikroorganizama u hrani, i podukti razgradnje materija i jedinjenja prisutnih u hrani.
5. ) U ekologiji i ekotoksikologiji lanac ishrane:
   1. ) Označava linearni prenos hranom preuzete energije od jedne populacije organizama na sledeću.
   2. ) Lov grabljivaca na plen.
   3. ) Bekstvo plena od grabljivaca.
6. ) U uzorku prokuvane trave potpuni lanac ishrane mikroorganizama formira se za:
   1. ) 1-2 dana.
   2. ) 3-4 dana.
   3. ) 5-7 dana.
7. ) Prvi naučni radnik koji je razmatrao koncept lanca ishrane i kruženja materije i energije u istom je:
   1. ) Čarls Elton.
   2. ) Konrad Lorenc.
   3. ) Rejčel Karson.
8. ) Uzlazno, po vertikali lanca ishrane:
   1. ) Povećava se telesna masa jedinki i njihov broj.
   2. ) Smanjuje se telesna masa jedinki a povećava njihov broj.
   3. ) Telesna masa jedinki se povećava a smanjuje se njihov broj.
9. ) Najnižu poziciju u lancu ishrane zauzimaju:
   1. ) Destruenti.
   2. ) Producenti.
   3. ) Konzumenti.
10. ) Najvišu poziciju u lancu ishrane zauzimaju:
    1. ) Destruenti.
    2. ) Producenti.
    3. ) Konzumenti.
11. ) Fotosintetske biljke i hemosintetske bakterije su u lancu ishrane:
    1. ) Destruenti.
    2. ) Producenti.
    3. ) Konzumenti.
12. ) U lancu ishrane, svaštojede životinje su:
    1. ) Producenti.
    2. ) Primarni konzumenti.
    3. ) Sekundarni konzumenti.
13. ) U lancu ishrane, biljojede životinje su:
    1. ) Producenti.
    2. ) Primarni konzumenti.
    3. ) Sekundarni konzumenti.
14. ) Ukupna masa svih organizama u jednoj kariki lanca ishrane je:
    1. ) Biomasa.
    2. ) Nivo lanca ishrane.
    3. ) Osnova lanca ishrane.
15. ) Eltonovo shvatanje lanca ishrane je projednostavljeno i prevaziđeno jer:
    1. ) Isti organizmi mogu da postoje na različitim nivoima lanca ishrane.
    2. ) Je iz prošlog veka.
    3. ) Ne uvažava biomasu u svakoj karici lanca.
16. ) U lancu ishrane mesojede životinje su:
    1. ) Primarni konzumenti.
    2. ) Sekundarni konzumenti.
    3. ) Tercijarni konzumenti.
17. ) U lancu ishrane biljojede životinje su:
    1. ) Primarni konzumenti.
    2. ) Sekundarni konzumenti.
    3. ) Tercijarni konzumenti.
18. ) U lancu ishrane:
    1. ) Svi mesojedi su grabljivci.
    2. ) Svi grabljivci nisu mesojedi.
    3. ) Nisu svi mesojedi grabljivci.
19. ) U većini lanaca ishrane u prirodi:
    1. ) Medved je tercijarni konzument.
    2. ) Vuk je sekundarni konzument.
    3. ) Jelen je primarni konzument.
20. ) Prehrambena mreža je:
    1. ) Asocijacija proizvođača hrane.
    2. ) Kompleksna organizacija živog sveta koja se sastoji iz dva ili više lanaca ishrane.
    3. ) Prodajni lanac od proizvođača do potrošača.
21. ) Dva ili više lanaca ishrane čine prehrambenu mrežu ukoliko:
    1. ) Nisu u istom ekosistemu.
    2. ) Se na nekom nivou, odnosno kariki, svakog od njih nalazi isti organizam.
    3. ) Su u istom ekosistemu.
22. ) Štetne materije se u lanac ishrane mogu uključiti:
    1. ) Isključivo na nivou producenata i konzumenata.
    2. ) Na svakom nivo, odnosno u svakoj kariki.
    3. ) Samo na nivou destruenata i producenata.
23. ) Materije koje se nađu u organizmu, a stranog porekla su, zovu se:
    1. ) Kontaminanti.
    2. ) Ksenobiotici.
    3. ) Rezidue.
24. ) Ukoliko metaboliti štetnih materija podležu u organizmu promenama koje za rezultat imaju veću polarnost molekula:
    1. ) Hidrofobnost se povećava.
    2. ) Hidrosolubilnost se povećava.
    3. ) Hidrosolubilnost se smanjuje.
25. ) Produkti metabolizma štetnih materija se lakše:
    1. ) Deponuju u adipoznom tkivu ukoliko su hidrofobni.
    2. ) Izlučuju iz organizma, ukoliko nisu hidrosolubilni.
    3. ) Izlučuju iz organizma, ukoliko su hidrofobni.
26. ) Produkti metabolizma štetnih materija se lakše deponuju u adipoznom tkivu:
    1. ) Ukoliko nisu hidrofobni.
    2. ) Ukoliko nisu hidrosolubilni.
    3. ) Ukoliko su hidrosolubilni.
27. ) Teratogeno dejstvo štetnih materija u životinjskom organizmu manifestuje se kroz poremećaje:
    1. ) Funkcije bubrega.
    2. ) Funkcije jetre.
    3. ) U razvoju fetusa.
28. ) Nefrotoksično dejstvo štetnih materija u životinjskom organizmu manifestuje se kroz poremećaje:
    1. ) Funkcije bubrega.
    2. ) Funkcije jetre.
    3. ) U razvoju fetusa.
29. ) Heaptotoksično dejstvo štetnih materija u životinjskom organizmu manifestuje se kroz poremećaje:
    1. ) Funkcije bubrega.
    2. ) Funkcije jetre.
    3. ) U razvoju fetusa.
30. ) Bolesti nutritivne etiologije su poremećaji metaboličkog karaktera u slučaju:
    1. ) Konzumiranja zdravstveno neispravne hrane.
    2. ) Povećanog ili smanjenog unosa hranljivih materija u odnosu na potrebe.
    3. ) Smanjenog unosa hranljivih materija u odnosu na potrebe.
31. ) Bolesti nutritivne etiologije nisu poremećaji metaboličkog karaktera u slučaju:
    1. ) Konzumiranja zdravstveno neispravne hrane.
    2. ) Povećanog ili smanjenog unosa hranljivih materija u odnosu na potrebe.
    3. ) Smanjenog unosa hranljivih materija u odnosu na potrebe.
32. ) Organoleptičke i tehnološke osobine hrane podrazumevaju:
    1. ) Sadržaj energije, proteina, ugljenih hidrata, masti i soli.
    2. ) Specifičnosti u zavisnosti od namene hrane za određene kategorije stanovništva.
    3. ) Ukus, miris, boju i izgled.
33. ) Specifičnosti hrane s obzirom na hranljivu vrednost odnose se na:
    1. ) Sadržaj energije, proteina, ugljenih hidrata, masti i soli.
    2. ) Specifičnosti u zavisnosti od namene hrane za određene kategorije stanovništva.
    3. ) Ukus, miris, boju i izgled.
34. ) Nutritivne osobine hrane podrazumevaju:
    1. ) Sadržaj energije, proteina, ugljenih hidrata, masti i soli.
    2. ) Specifičnosti u zavisnosti od namene hrane za određene kategorije stanovništva.
    3. ) Ukus, miris, boju i izgled.
35. ) Biotehnološke osobine hrane se odnose na:
    1. ) Genetske modifikacije.
    2. ) Sadržaj energije, proteina, ugljenih hidrata, masti i soli.
    3. ) Ukus, miris, boju i izgled.
36. ) Autentičnost hrane se odnosi na:
    1. ) Geografsko poreklo hrane.
    2. ) Moderne navike potrošača.
    3. ) Tradicionalne navike potrošača, etničkog i verskog karaktera.
37. ) Tradicionalne navike potrošača u izboru hrane:
    1. ) Su etničkog i verskog karaktera.
    2. ) Su od značaja kod opredeljenja za novu hranu.
    3. ) Su u vezi sa geografskim poreklom hrane.
38. ) Moderne navike potrošača u izboru hrane:
    1. ) Se prvenstveno odnose na geografsko poreklo hrane.
    2. ) Su pre svega orijentisane na izbor nove hrane.
    3. ) Su primarno u vezi sa etničkim i verskim običajima.
39. ) Hrana je zdravstveno neispravna za konzumiranje ukoliko je u odnosu na propisane vrednosti:
    1. ) Veća MDK ali ne i MRL.
    2. ) Veća MRL ali ne i MDK.
    3. ) Veća MRL ili MDK.
40. ) Kriterijumi štetnosti pojedinih komponenti hrane se utvrđuju u toksikološkim studijama:
    1. ) In vitro.
    2. ) In vivo i in vitro.
    3. ) In vivo.
41. ) Akutne toksikološke studije su bazirane na:
    1. ) Celoživotnoj ekspoziciji testirane životinje.
    2. ) Desetini životnog veka testirane životinje.
    3. ) Jednoj dozi ekspozicije.
42. ) Subhronične toksikološke studije su bazirane na:
    1. ) Celoživotnoj ekspoziciji testirane životinje.
    2. ) Desetini životnog veka testirane životinje.
    3. ) Jednoj dozi ekspozicije.
43. ) Hronične toksikološke studije su bazirane na:
    1. ) Celoživotnoj ekspoziciji testirane životinje.
    2. ) Desetini životnog veka testirane životinje.
    3. ) Jednoj dozi ekspozicije.
44. ) U slučaju štetnih materija koje se nakupljaju u organizmu:
    1. ) Prihvatljiv nedeljni unos (TWI) je bolji pokazatelj.
    2. ) Prihvatljiv dnevni unos (ADI) i prihvatljiv nedeljni unos (TWI) su podjednako pogodni pokazatelji.
    3. ) Prihvatljiv dnevni unos (ADI) je bolji pokazatelj.
45. ) Letalna doza (LD50) je od značaja:
    1. ) Za kategorizaciju toksičnosti ali ne i kao pokazatelj akutne toksičnosti štetnih materija.
    2. ) Kao pokazatelj akutne toksičnosti štetnih materija ali nije od značaja za kategorizaciju toksičnosti.
    3. ) Kao pokazatelj akutne toksičnosti štetnih materija i za kategorizaciju toksičnosti.
46. ) S obzirom na stepen toksičnosti:
    1. ) Razlikuje se 5 kategorija štetnih materija.
    2. ) Razlikuje se 7 kategorija štetnih materija.
    3. ) Razlikuju se 3 kategorije štetnih materija.
47. ) Prehrambeni aditivi se smatraju štetnim materija ukoliko su:
    1. ) Prisutni u hrani humane populacije.
    2. ) Prisutni u stočnoj hrani.
    3. ) U hrani prisutni u koncentraciji većoj od ADI vrednosti.
48. ) Pesticidi su materije namenjene za:
    1. ) Uništavanje isključivo korovskih biljaka.
    2. ) Uništavanje isključivo štetnih glodara.
    3. ) Selektivno uništavanje štetnih životinjskih i biljnih organizama.
49. ) Fungicidi su sredstva za uništavanje štetnih:
    1. ) Gljivičnih organizama.
    2. ) Glodara.
    3. ) Insekata.
50. ) Insekticidi su sredstva za uništavanje štetnih:
    1. ) Glodara.
    2. ) Korovskih biljaka.
    3. ) Insekata.
51. ) Herbicidi su sredstva za uništavanje štetnih:
    1. ) Gljivičnih organizama.
    2. ) Korovskih biljaka.
    3. ) Glodara.
52. ) Rodenticidi su sredstva za uništavanje štetnih:
    1. ) Glodara.
    2. ) Korovskih biljaka.
    3. ) Insekata.
53. ) Prema nameni pesticidi se dele na:
    1. ) Fungicide, herbicide, insekticide i rodenticide.
    2. ) Organske i neorganske.
    3. ) Prirodne i sintetičke.
54. ) Prema poreklu pesticidi se dele na:
    1. ) Čvrste, tečne i gasovite.
    2. ) Organske i neorganske.
    3. ) Prirodne i sintetičke.
55. ) Prema hemijskoj prirodi pesticidi se dele:
    1. ) Čvrste, tečne i gasovite.
    2. ) Kontaktne, sistemske i eradikativne.
    3. ) Organske i neorganske.
56. ) Prema agregatnom stanju i načinu aplikacije pesticidi se dele na:
    1. ) Čvrste, tečne i gasovite.
    2. ) Fungicide, herbicide, insekticide i rodenticide.
    3. ) Kontaktne, sistemske i eradikativne.
57. ) Prema translokaciji pesticidi se dele na:
    1. ) Fungicide, herbicide, insekticide i rodenticide.
    2. ) Kontaktne, sistemske i eradikativne.
    3. ) Organske i neorganske.
58. ) Za sisare su najmanje toksični:
    1. ) Organofosforni insekticidi.
    2. ) Organohlorni insekticidi.
    3. ) Piretroidi.
59. ) Najveći broj herbicida se odlikuje:
    1. ) Kancerognim uticajem.
    2. ) Neurotoksičnim uticajem.
    3. ) Teratogenim uticajem.
60. ) Najveći broj fungicida se odlikuje:
    1. ) Kancerognim uticajem.
    2. ) Embriotoksičnim uticajem.
    3. ) Teratogenim uticajem.
61. ) Antibiotici su kao toksikanti nisu štetni:
    1. ) Za osobu koja tretira domaće životinjame.
    2. ) Za tehnološku obradu proizvoda dobijenih od tretiranih životinja.
    3. ) Zdravstveno stanje životinja koje se tretiraju.
62. ) Začetnikom pokreta za zaštitu životne sredine smatra se:
    1. ) Čarls Elton.
    2. ) Konrad Lorenc.
    3. ) Rejčel Karson.
63. ) Za zvanično objavljivanje prve informacije o štetnom uticaju DDT-a, najveće zasluge ima:
    1. ) Čarls Elton.
    2. ) Rejčel Karson.
    3. ) Konrad Lorenc.
64. ) Estrogeno dejstvo štetnih materija se manifestuje kroz poremećaje u:
    1. ) Funkciji digestivnog trakta.
    2. ) Funkciji respiratornog sistema.
    3. ) U reprodukciji.
65. ) Prioni su uzročnici:
    1. ) Botulizma.
    2. ) Bolesti ludih krava.
    3. ) Mastitisa.
66. ) Infekcije su:
    1. ) posledice direktnog uticaja mikroorganizama.
    2. ) posledice posrednog uticaja mikroorganizama, preko njihovih metabolita.
    3. ) sve štetne posledice uticaja mikroorganizama.
67. ) Intoksikacije su:
    1. ) posledice direktnog uticaja mikroorganizama.
    2. ) posledice posrednog uticaja mikroorganizama, preko njihovih metabolita.
    3. ) sve štetne posledice uticaja mikroorganizama.
68. ) Virusi:
    1. ) Mogu da se razmnožavaju samo unutar ćelija živih organizama.
    2. ) Nisu živi organizmi.
    3. ) Su živi organizmi.
69. ) Virusi:
    1. ) Nisu živi organizmi.
    2. ) Su živi organizmi.
    3. ) Mogu da (re)kristališu.
70. ) Bakterije štapićastog oblika su:
    1. ) Bacili.
    2. ) Koke i bacili.
    3. ) Koke.
71. ) Bakterije okruglog oblika su:
    1. ) Bacili.
    2. ) Koke i bacili.
    3. ) Koke.
72. ) Kolonije ne grade:
    1. ) Monokoke.
    2. ) Stafilokoke.
    3. ) Streptokoke.
73. ) Uzročnik botulizma su bakterije iz roda:
    1. ) Clostridium.
    2. ) Salmonela.
    3. ) Shigella.
74. ) Escherichia coli je:
    1. ) Nepatogena bakterija.
    2. ) Patogena bakterija.
    3. ) Uslovno patogena bakterija.
75. ) Staphylococcus aureus je uzročnik:
    1. ) Botulizma.
    2. ) Mastitsa.
    3. ) Respiratornih poremećaja.
76. ) Među sledećim rodovima u plesni ne spada:
    1. ) Aspergillus.
    2. ) Clostridium.
    3. ) Penicillium.
77. ) Mikotoksini su:
    1. ) Bakterijski egzotoksini.
    2. ) Bakterijski endotoksini.
    3. ) Sekundarni metaboliti plesni.
78. ) Mikotoksikoze su bolesti do kojih dolazi usled delovanja:
    1. ) Bakterijskih egzotoksina.
    2. ) Bakterijskih endotoksina.
    3. ) Sekundarnih metabolita plesni.
79. ) Najsnažniji kancerogeni uticaj je karakterističan za:
    1. ) Aflatoksin.
    2. ) Ohratoksin.
    3. ) Zearalenon.
80. ) U stočnoj hrani biljnog porekla se ne nalazi aflatoksin:
    1. ) B1.
    2. ) G2.
    3. ) M1.
81. ) Aflatoksin se dobro:
    1. ) Rastvara u vodi.
    2. ) Rastvara u ključaloj vodi.
    3. ) Heksanu.
82. ) Najsnažniji estrogeni uticaj je karakterističan za:
    1. ) Aflatoksin.
    2. ) Ohratoksin.
    3. ) Zearalenon.
83. ) Prelazni domaćini pantljičara su:
    1. ) Isključivo nepreživari.
    2. ) Papkari.
    3. ) Svi svaštojedi.
84. ) Od trihineloze se može oboleti konzumiranjem termički neobrađenog mesa:
    1. ) Papkara.
    2. ) Preživara.
    3. ) Ptica.
85. ) Mailardova reakcija se odvija između:
    1. ) Lipida i proteina.
    2. ) Lipida i ugljenih hidrata.
    3. ) Proteina i ugljenih hidrata.
86. ) Verovatnoća oksidacije lipida se povećava u:
    1. ) Odsustvu kiseonika.
    2. ) Odsustvu metala.
    3. ) Prisustvu metala.
87. ) Nečistoće u obliku kamenca se najbolje uklanjaju:
    1. ) Bazama.
    2. ) Kiselinama.
    3. ) Sredstvima koja sadrže površinski aktivne materije.
88. ) Nečistoće u obliku masnoće se najbolje uklanjaju:
    1. ) Bazama.
    2. ) Kiselinama.
    3. ) Sredstvima koja sadrže površinski aktivne materije.
89. ) Najmanji dezinfekcioni efekat imaju:
    1. ) Baze.
    2. ) Kiseline.
    3. ) Sredstva koja sadrže površinski aktivne materije.
90. ) Među neorganskim kiselinama kao dezinfekciono sredstvo najslabija je:
    1. ) Borna.
    2. ) Hlorovodonična.
    3. ) Sumporna.
91. ) Glavni princip dezinfekcije pomoću persirćete kiseline zasniva se na
    1. ) Oslobađanju atomskog kiseonika u kontaktu sa organskom materijom.
    2. ) Stepenu disocijacije.
    3. ) Visokoj površinskoj aktivnosti molekula.
92. ) Dezinfekcija koja se zasniva na principu koagulacije je karakteristična za:
    1. ) Alkohole, fenole, aldehide i soli teških metala.
    2. ) Baze i sapune.
    3. ) Kiseline i detrdžente.
93. ) Dezinfekcija koja se zasniva na principu oksidacionog uticaja nije karakteristična za:
    1. ) Neorganske kiseline.
    2. ) Persirćetnu kiselinu i vodonik-peroksid
    3. ) Vodonik-peroksid i kalijumov hipermanganat.
94. ) Dezinfekciona sredstva na bazi halogenida, kao osnovnu aktivnu materiju ne sadrže:
    1. ) Hlor.
    2. ) Jod.
    3. ) Soli teških metala.
95. ) Fumigacija je aplikacija pesticida u:
    1. ) Čvrstom stanju.
    2. ) Gasovitom stanju.
    3. ) Tečnom stanju.
96. ) Dezinficijensi koji se primenjuju u najmanjoj koncentraciji su:
    1. ) Akridinske boje.
    2. ) Baze i alkoholi.
    3. ) Kiseline i baze.
97. ) U organizmu isključivo toksično dejstvo imaju:
    1. ) Olovo (Pb) i živa (Hg).
    2. ) Cink (Zn) i gvožđe (Fe).
    3. ) Gvožđe (Fe) i molibden (Mo).
98. ) U organizmu isključivo toksično dejstvo imaju:
    1. ) Kadmijum (Cd) i arsen (As).
    2. ) Gvožđe (Fe) i molibden (Mo).
    3. ) Mangan (Mn) i kobalt (Co).
99. ) U organizmu isključivo toksično dejstvo imaju:
    1. ) Kadmijum (Cd) i arsen (As).
    2. ) Mangan (Mn) i kobalt (Co).
    3. ) Kobalt (Co) i selen (Sn).
100. ) U organizmu isključivo toksično dejstvo imaju:
     1. ) Talijum (TI) i uranijum (U).
     2. ) Cink (Zn) i gvožđe (Fe).
     3. ) Kobalt (Co) i selen (Sn).
101. ) U organizmu isključivo toksično dejstvo imaju:
     1. ) Gvožđe (Fe) i molibden (Mo).
     2. ) Mangan (Mn) i kobalt (Co).
     3. ) Talijum (TI) i uranijum (U).
102. ) U organizmu uslovno toksično dejstvo imaju:
     1. ) Živa (Hg) i uranijum (U).
     2. ) Kadmijum (Cd) i arsen (As).
     3. ) Gvožđe (Fe) i molibden (Mo).
103. ) Trovanje olovom se zove:
     1. ) Botulizam.
     2. ) Merkurijalizam.
     3. ) Saturnizam.
104. ) Trovanje živom se zove:
     1. ) Botulizam.
     2. ) Merkurijalizam.
     3. ) Saturnizam.
105. ) Za trovanje olovom je karakterističan:
     1. ) Kancerogen uticaj.
     2. ) Poremećaj funkcije enzima koji sadrže cink.
     3. ) Teratogen uticaj.
106. ) Za trovanje živom je karakterističan:
     1. ) Kancerogen uticaj.
     2. ) Poremećaj funkcije enzima koji sadrže cink.
     3. ) Teratogen uticaj.
107. ) Za trovanje kadmijumom je karakterističan:
     1. ) Kancerogen uticaj.
     2. ) Poremećaj funkcije enzima koji sadrže cink.
     3. ) Teratogen uticaj.
108. ) Akutno trovanje arsenikom se utvrđuje analizom:
     1. ) Dlake.
     2. ) Urina ili dlake.
     3. ) Urina.
109. ) Hronično trovanje arsenikom se utvrđuje analizom:
     1. ) Dlake.
     2. ) Urina ili dlake.
     3. ) Urina.
110. ) Migracije štetnih materija iz ambalaže su najizraženije kod pakovanja:
     1. ) Proizvoda u čvrstom stanju koji sadrže visoku koncentraciju proteina.
     2. ) Tečnih proizvoda koji sadrže visoku koncentraciju masti i ulja.
     3. ) Tečnih proizvoda koji sadrže visoku koncentraciju proteina.
111. ) Plastična ambalaža za domaće životinje može da bude neposredno štetna kroz:
     1. ) Migraciju materija iz ambalaže.
     2. ) Prodor spoljašnjih štetnih materija usled povećanja propustljivosti materijala ambalaže.
     3. ) Direktan mehanički uticaj u slučaju konzumiranja delova ambalaže ili ambalaže u celini.
112. ) Postupak genetske modifikacije je utoliko lakši i sigurniji ukoliko:
     1. ) Donor i akceptor pripadaju taksonomski bližim vrstama.
     2. ) Je promena željene fenotipske osobine pod kontrolom manjeg broja gena.
     3. ) Je promena željene fenotipske osobine pod kontrolom većeg broja gena.
113. ) Kao motiv biotehnoloških genetskih modifikacija poljoprivrednih kultura na zadnjem mestu je:
     1. ) Otpornost na insekte i herbicide.
     2. ) Otpornost na viruse i insekte.
     3. ) Poboljšanje kvaliteta.
114. ) Avidin je štetna materija koja se nalazi u:
     1. ) Belancu jaja.
     2. ) Pamuku.
     3. ) Uljanoj repici.
115. ) Eruka kiselina je štetna materija koja se nalazi u:
     1. ) Belancu jaja.
     2. ) Jetrenom brašnu.
     3. ) Uljanoj repici.
116. ) Gosipol je štetna materija koja se nalazi u:
     1. ) Belancu jaja.
     2. ) Jetrenom brašnu.
     3. ) Pamuku.
117. ) Antivitamin koji dovodi do poremećaja u metabolizmu K vitamina nalazi se u:
     1. ) Beloj detelini.
     2. ) Lanu.
     3. ) Soji.
118. ) Antivitamin koji dovodi do poremećaja u metabolizmu nekih vitamina B kompleksa nalazi se u:
     1. ) Beloj detelini.
     2. ) Lanu.
     3. ) Soji.
119. ) Antivitaminskim dejstvom ne odlikuje se:
     1. ) Bela detelina.
     2. ) Lan.
     3. ) Soja.
120. ) Tripsin inhibitor se nalazi u:
     1. ) Beloj detelini.
     2. ) Lanu.
     3. ) Soji.
121. ) Fitoestrogeni uticaj mogu da imaju neke materije iz:
     1. ) Lucerke.
     2. ) Sirka.
     3. ) Soje.
122. ) Goitrogeni uticaj mogu da imaju neke materije iz:
     1. ) Lucerke.
     2. ) Sirka.
     3. ) Soje.
123. ) Goitrogeni uticaj se odnosi na poremećaje u metabolizmu:
     1. ) Joda.
     2. ) Kalcijuma.
     3. ) Vitamina K.
124. ) Oksalna kiselina se dovodi u vezu sa poremećajima u efikasnosti iskorišćavanja:
     1. ) Joda.
     2. ) Kalcijuma.
     3. ) Vitamina K.
125. ) Transparentnost je opšti princip legislative hrane koji se odnosi na:
     1. ) Javnost informacija, i zasniva se na pravu građana na uvid u potpune i jasne informacije iz javnih institucija.
     2. ) Kompleksan integralni princip uvida u poreklo proizvoda, od primarne proizvodnje do potrošača.
     3. ) Utvrđivanje verovatnoće ispoljavanja i intenziteta uticaja štetne materije u hrani na zdravlje ljudi i životinja.
126. ) Sledljivost je opšti princip legislative hrane koji se odnosi na:
     1. ) Kompleksan integralni princip uvida u poreklo proizvoda, od primarne proizvodnje do potrošača.
     2. ) Korektno i pravilno informisanje potrošača i primenu primarnih zahteva zdravstvene ispravosti hrane.
     3. ) Utvrđivanje verovatnoće ispoljavanja i intenziteta uticaja štetne materije u hrani na zdravlje ljudi i životinja.
127. ) Odgovornost proizvođača hrane je opšti princip legislative hrane koji se odnosi na:
     1. ) Javnost informacija, i zasniva se na pravu građana na uvid u potpune i jasne informacije iz javnih institucija.
     2. ) Korektno i pravilno informisanje potrošača i primenu primarnih zahteva zdravstvene ispravosti hrane.
     3. ) Utvrđivanje verovatnoće ispoljavanja i intenziteta uticaja štetne materije u hrani na zdravlje ljudi i životinja.
128. ) Analiza rizika je opšti princip legislative hrane koji se odnosi na:
     1. ) Javnost informacija, i zasniva se na pravu građana na uvid u potpune i jasne informacije iz javnih institucija.
     2. ) Korektno i pravilno informisanje potrošača i primenu primarnih zahteva zdravstvene ispravosti hrane.
     3. ) Utvrđivanje verovatnoće ispoljavanja i intenziteta uticaja štetne materije u hrani na zdravlje ljudi i životinja.
129. ) Toksini sa „pragom“ su oni koji:
     1. ) deluju u izuzetno malim koncentracijama, čak i bez akumuliranja u organizmu.
     2. ) se u izvesnoj meri deaktiviraju enzimskim sistemima, pre svega u jetri.
     3. ) se u potpunoj meri deaktiviraju enzimskim sistemima, pre svega u jetri.
130. ) Toksini bez „praga“ su oni koji:
     1. ) deluju u izuzetno malim koncentracijama, čak i bez akumuliranja u organizmu.
     2. ) se u izvesnoj meri deaktiviraju enzimskim sistemima, pre svega u jetri.
     3. ) se u potpunoj meri deaktiviraju enzimskim sistemima, pre svega u jetri.
131. ) Funkcionalna hrana je ona koja:
     1. ) sadrži prebiotike i/ili probiotike.
     2. ) se dobija biotehnološkim genetskim modifikacijama.
     3. ) se karakteriše kao nova hrana.
132. ) Konsultovanje naučne zajednice je najznačajnije u slučaju:
     1. ) Hrane sa košer ili halal sertifikatom.
     2. ) Hrane sa zaštićenim poreklom.
     3. ) Nove hrane, GMO hrane, hrane sa probioticima i/ili prebioticima, kao i po pitanju sadržaja adtiva.
133. ) U proizvodnji stočne hrane u prošlom veku glavno težište je bilo na:
     1. ) Poboljšanju kvaliteta hrane.
     2. ) Povećanju obima i efikasnosti proizvodnje.
     3. ) Unapređenju zdravstvene bezbednosti i zaštite životne sredine.
134. ) U proizvodnji stočne hrane u 21. veku glavno težište je na:
     1. ) Poboljšanju kvaliteta hrane.
     2. ) Povećanju obima i efikasnosti proizvodnje.
     3. ) Unapređenju zdravstvene bezbednosti i zaštite životne sredine.
135. ) Codex alimenarius je u osnovi regulativa zdrastvene bezbednosti hrane na:
     1. ) Globalnom nivou.
     2. ) Međunarodnom nivou.
     3. ) Nacionalnom nivou.
136. ) U našoj zemlji, prema Zakonu o veterinarstvu, subjekti koji se bave proizvodnjom i prometom stočne hrane, u cilju sprovođenja mera zdravstvene bezbednosti:
     1. ) Mogu da angažuju eksterno osoblje.
     2. ) Moraju da angažuju eksterno osoblje.
     3. ) Moraju da imaju zaposleno odgovorno lice u stalnom radnom odnosu.
137. ) Pitanje zdravstvene bezbednosti primarne proizvodnje hrane za domaće životinje u našoj zemlji reguliše Zakon o:
     1. ) Bezbednosti hrane.
     2. ) Stočarstvu.
     3. ) Veterinarstvu.
138. ) Detaljno definisanje parametara kvaliteta stočne hrane, u našoj zemlji, određuje:
     1. ) Pravilnik o kvalitetu hrane za životinje.
     2. ) Pravilnik o metodama uzorkovanja i ispitivanja hrane radi utvrđivanja ostataka sredstava za zaštitu bilja u hrani.
     3. ) Pravilnik o metodama uzimanja uzoraka i metodama fizičkih, hemijskih i mikrobioloških analiza stočne hrane.
139. ) Preduslovni programi unapređenja zdravstvene bezbednosti hrane su:
     1. ) Dobra higijenska praksa (GHP) i dobra upravljačka praksa (GMP).
     2. ) Dobra higijenska praksa (GHP) i HACCP.
     3. ) Dobra upravljačka praksa (GMP) i HACCP.
140. ) Preduslovni programi su sa aspekta unapređenja zdravstvene bezbednosti hrane dovoljni u slučaju proizvoda:
     1. ) Biljnog porekla.
     2. ) biljnog ili životinjskog porekla.
     3. ) Životinjskog porekla.
141. ) HACCP je sa aspekta unapređenja zdravstvene bezbednosti hrane neophodan u slučaju proizvoda:
     1. ) Biljnog porekla.
     2. ) biljnog ili životinjskog porekla.
     3. ) Životinjskog porekla.
142. ) Postupak čišćenja, pranja, i nakon toga dezinfekcije poznat je i kao:
     1. ) Dobra higijenska praksa (GHP).
     2. ) Dobra upravljačka praksa (GMP).
     3. ) Standardna sanitarna operativna procedura (SSOP)
143. ) Primena analize rizika i kritičnih kontrolnih tačaka (HACCP) nije moguća bez:
     1. ) Dobre higijenske prakse (GHP).
     2. ) Dobre upravljačke prakse (GMP).
     3. ) Dobre higijenske prakse (GHP) i dobre upravljačke prakse (GMP).
144. ) Sistem upravljanja kvalitetom koji se donosi kao specifičan na nivou svakog pojedinačnog privrednog subjekta je:
     1. ) Dobra higijenska praksa (GHP).
     2. ) Dobra upravljačka praksa (GMP).
     3. ) Primena analize rizika i kritičnih kontrolnih tačaka (HACCP).
145. ) Pri uspostavljanju HACCP sistema polazi se od:
     1. ) Analize opasnosti.
     2. ) Identifikacije kritičnih kontrolnih tačaka (CCP).
     3. ) Utvrđivanja monitoringa za svaku kritičnu kontrolnu tačku.
146. ) U skladu sa principima HACCP identifikovane opasnosti se moraju efikasno kontrolisati kroz kritične kontrolne tačke ukoliko su minimalno ocenjene kao izvori:
     1. ) Niskog rizika.
     2. ) Srednjeg rizika.
     3. ) Visokog i veoma visokog rizika.
147. ) Kritične kontrolne tačke su:
     1. ) Jasno definisane, uočljive i merljive granice, u okviru kojih su opasnosti pod kontrolom a proizvod prihvatljiv.
     2. ) Jasno definisane, uočljive i merljive granice, u okviru kojih su opasnosti pod kontrolom a proizvod prihvatljiv, sa definisanim potencijalnim odstupanjima od graničnih vrednosti.
     3. ) Pozicije u okviru lanca ishrane, na kojima su identifikovane opasnosti ocenjene kao rizik koji, ukoliko je izvan kontrole i/ili nastaje usled ljudske greške, može da dovede do promena karakteristika proizvoda koje ugrožavaju njegovu zdravstvenu bezbednost.
148. ) Kritične granice kontrolnih tačaka su:
     1. ) Jasno definisane, uočljive i merljive granice, u okviru kojih su opasnosti pod kontrolom a proizvod prihvatljiv.
     2. ) Jasno definisane, uočljive i merljive granice, u okviru kojih su opasnosti pod kontrolom a proizvod prihvatljiv, sa definisanim potencijalnim odstupanjima od graničnih vrednosti.
     3. ) Pozicije u okviru lanca ishrane, na kojima su identifikovane opasnosti ocenjene kao rizik koji, ukoliko je izvan kontrole i/ili nastaje usled ljudske greške, može da dovede do promena karakteristika proizvoda koje ugrožavaju njegovu zdravstvenu bezbednost.
149. ) Prilikom uspostavljanja HACCP sistema definisanje odgovornih osoba je od značaja u postupku:
     1. ) Definisanja kritičnih tačaka.
     2. ) Utvrđivanja korektivnih mera.
     3. ) Utvrđivanja parametara monitoringa ili nadzora za svaku kritičnu tačku.
150. ) HACCP sistem je moguće verifikovati ukoliko u kontekstu unapređenja zdravstvene bezbednosti hrane:
     1. ) Donosi bolje rezultate od preduslovnih programa.
     2. ) Donosi iste rezultate kao preduslovni programi.
     3. ) Ne donosi lošije rezultate od preduslovnih programa.
151. ) Zakon o veterinarstvu Republike Srbije:
     1. ) Integriše principe GMP, GHP i HACCP (Primena analize rizika i kritičnih kontrolnih tačaka).
     2. ) Obavezuje uspostavljanje GMP, GHP i HACCP (Primena analize rizika i kritičnih kontrolnih tačaka).
     3. ) Preporučuje uspostavljanje GMP, GHP i HACCP (Primena analize rizika i kritičnih kontrolnih tačaka).
152. ) Codex alimentarius:
     1. ) Integriše principe GMP, GHP i HACCP (Primena analize rizika i kritičnih kontrolnih tačaka).
     2. ) Obavezuje uspostavljanje GMP, GHP i HACCP (Primena analize rizika i kritičnih kontrolnih tačaka).
     3. ) Preporučuje uspostavljanje GMP, GHP i HACCP (Primena analize rizika i kritičnih kontrolnih tačaka).
153. ) EFCM:
     1. ) Integriše principe GMP, GHP i HACCP (Primena analize rizika i kritičnih kontrolnih tačaka).
     2. ) Obavezuje uspostavljanje GMP, GHP i HACCP (Primena analize rizika i kritičnih kontrolnih tačaka).
     3. ) Preporučuje uspostavljanje GMP, GHP i HACCP (Primena analize rizika i kritičnih kontrolnih tačaka).
154. ) Preduslov uspostavljanja standarda ISO 22000:2005 je:
     1. ) Dobra higijenska praksa (GHP).
     2. ) Dobra upravljačka praksa (GMP).
     3. ) Primena analize rizika i kritičnih kontrolnih tačaka (HACCP).
155. ) Serija standarda ISO 22000 reguliše:
     1. ) Upravljanje kvalitetom poslovnih procesa.
     2. ) Uticaj na prirodnu sredinu.
     3. ) Zdravstvenu bezbednost hrane.
156. ) IFOAM je:
     1. ) Evropska federacija proizvođača hrane.
     2. ) Evropski vodič za proizvođače hrane
     3. ) Međunarodna federacija pokreta za organsku poljoprivredu
157. ) 1 ppb je:
     1. ) 1 g/kg
     2. ) 1 mg/kg
     3. ) 1 μg/kg
158. ) 1 ppm je:
     1. ) 1 g/kg
     2. ) 1 mg/kg
     3. ) 1 μg/kg
159. ) Analitičke metode za utvrđivanja rezidua štetnih materija, prema preciznosti mogu da budu:
     1. ) Hemijske i fizičkohemijske.
     2. ) Hemijske i mikrobiološke.
     3. ) Kvalitativne i kvantitativne.
160. ) Mikrobiološke metode na bazi detekcije antimikrobnih (inhibitornih) materija zasnivaju se na:
     1. ) Odsustvu razvoja test mikroorganizma u prisustvu nespecifičnih inhibitorskih materija.
     2. ) Odsustvu razvoja test mikroorganizma u prisustvu specifičnih inhibitorskih materija.
     3. ) Razvoju test mikroorganizma u prisustvu specifičnih inhibitorskih materija.
161. ) Maksimalna dozvoljena koncentracija ukupnih aflatoksina u obroku za mlečna goveda u SAD je:
     1. ) 20 ppb
     2. ) 4 ppb
     3. ) 0,5 ppb
162. ) Maksimalna dozvoljena koncentracija ukupnih aflatoksina u obroku za mlečna goveda u EU je:
     1. ) 20 ppb
     2. ) 4 ppb
     3. ) 0,5 ppb
163. ) Maksimalna dozvoljena koncentracija ukupnih aflatoksina u mleku i mlečnim proizvodima u SAD je:
     1. ) 4 ppb
     2. ) 0,5 ppb
     3. ) 0,05 ppb
164. ) Maksimalna dozvoljena koncentracija ukupnih aflatoksina u mleku i mlečnim proizvodima u EU je:
     1. ) 4 ppb
     2. ) 0,5 ppb
     3. ) 0,05 ppb
165. ) Stopa konverzije aflatoksina B1 u M1, u slučaju krava mlečnosti do 30 kg/dan je:
     1. ) do 1%.
     2. ) preko 2%.
     3. ) 1-2%.
166. ) Stopa konverzije aflatoksina B1 u M1, u slučaju krava mlečnosti preko 30 kg/dan je:
     1. ) do 2%.
     2. ) do 6%.
     3. ) preko 6%.